Oliver se u masi ljudi izdvajao kao Čovek, Čovek duboko promišljen, staložen, tolerantan, spreman na razgovor, kulturan, šarmantan, a pre svega Čovek koji je imao viziju ne samo svoga života, nego i borbe za srpsku stvar na Kosovu. Kosovo je za njega bilo ne samo rodna gruda kojoj je ostao veran do kraja, nego i Sveta Srpska Zemlja zbog koje je i stradao.
Bili ste iskreni prijatelji. Posećivali ste ga u pritvoru. O čemu ste tada pričali s Ivanovićem? Da li je patio, da li se žalio…
- Da, Oliver je bio prvo moj dobar poznanik. Radovala sam se susretima i razgovorima s njim. Često je obilazio naš manastir i dovodio uticajne strance u želji da nas upoznaju da bi nas u eventualnim teškoćama podržali i pomogli. Uz to bili smo zajedno srpski predstavnici u prvom Tranzicionom veću u Kosovskoj Mitrovici, iz kojeg sam ja ubrzo izašla ne želeći da se bavim politikom. Tako smo postali i dobri prijatelji. Ujedinila nas je zajednička borba za srpski narod i srpsko Kosovo. Pošto se pravom prijatelju zauvek ostaje veran drug, često sam posećivala Olivera u zatvoru. Naši razgovori su uvek bili vrlo ozbiljni, a ticali su se naše zajedničke borbe za Kosovo i njegove lične borbe da dokaže svoju nevinost. Duboko je verovao da će, na kraju, istina pobediti. Takođe je pričao i o svom malenom sinčiću Bogdanu u čijem uzrastanju nije mogao da učestvuje, a osećao je obavezu. Nikada se nije žalio, niti sam ja ikada primetila dozu melanholije na njegovom licu i u njegovom glasu. Naprotiv, osmeh je uvek lebdeo na njegovom licu, a često je bio spreman na neku šalu. 
Kako je ubistvo uticalo na građane Kosovske Mitrovice? Da li su ljudi uplašeni?
- Pucnji na Olivera, kako naš patrijarh kaže, jesu pucnji na Srbe i Srbiju. Oliver je bio oličenje srpstva na Kosovu. Da, Srbi jesu uplašeni. NJima se svaki dan preti, na to su oguglali. U Mitrovici možete videti smušene, uplakane ljude koji hodaju po gradu kao da ne znaju kuda idu. Na kraju nalaze cilj, ali pretužan. Odlaze da se oproste s Oliverom i upale sveću za pokoj njegove duše. Mitrovica se na najdostojanstveniji način, onako kako se nekad Srbija opraštala od patrijarha Pavla, oprostila od Olivera. U ispraćaju su se ujedinili i oni koji su ga voleli i oni koji ga nisu voleli.
Kako će se ovaj događaj odraziti na atmosferu na Kosovu?
- Nisam prorok. Ja sam samo dušom monahinja i rodoljub. Svi znaju da dobro biti neće, ali se svi nadamo u Boga, jer je On Jedini Gospodar dobra za sve narode sveta, kako za Srbe tako isto i za naše prijatelje i za naše neprijatelje.
Malo je poznato da je Oliver trebalo sam da ugasi svoje kandilo u Sokolici kada bude konačno oslobođen krivice?
- U manastiru Sokolica je ostalo da gori Oliverovo kandilo, upaljeno na dan njegovog utamničenja, koje je trebalo sam da ugasi kad konačno bude opravdan pred zakonom, a ugasićemo ga mi kada se bude navršila njegova četrdesetnica, ali uspomena na njega nikada neće biti ugašena. Mirno počivaj verni Srbine, a Bog neka Ti podari rajska naselja. Šta je istraga do sada utvrdila o ubistvu saznajte OVDE. Šta o Ivanoviću kažu ljudi kojima je pomagao čitajte OVDE. Izvor: Blic
