Bodež u koricama od svetlog drveta koje na prednjoj strani imaju dva zlatna okova sa iskucanim floralnim motivima i rubinima, nije samo skupocen poklon već prema verovanju ima i mističke moći.

Naime, njegovi tvorci nisu samo kovali oružje, već su vršili drevne rituale kojima bi oštricu obdarili mističkim moćima. Zato se smatralo da je bodež nastanjen dobrim ili zlim duhovima. Po nekim legendama, mogao je da se kreće i ubija po sopstvenoj volji, kao i da se uspravlja na poziv vlasnika. Ovaj predmet je simbol heroizma, borbene spremnosti, moći i autoriteta, a kao kulturni simbol, bogato ukrašen kris predstavlja eleganciju i lepotu, čast i vrednu svojinu vlasnika.

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja vezanih za ovaj bodež tiče se poznatog majstora Mpua Gandringa i kupca Kena Aroka. Ken Arok je bio toliko nestrpljiv da bodež bude završen što pre da je njime odlučio da ubije čuvenog majstora koji je stalno odlagao planirani završetak krisa. Dok je umirao, majstor je prorekao da će nedovršeni bodež ubiti sedam članova familije Kena Aroka i njega samog. Proročanstvo se ostvarilo, a zatim je nezavršeni bodež nestao.

U nekim verovanjima smatra se da su oštrice ovih bodeža gotovo žive, ili su u najmanju ruku pod uticajem natprirodnih sila i to na dva načina može da se proveri. Prvo se napravi nekoliko rezova na listu pa se na osnovu širine tih rezova i drugih faktora utvrđuje da li je sečivo dobro ili zlo.

Takođe, ako je vlasnik bodeža spavao sa sečivom ispod jastuka i imao loš san, to donosi nesreću, a treba uzeti u obzir da isti bodež može za jednu osobu da bude srećan, ali to ne znači da bi bio srećan u rukama drugog vlasnika, to je uvek nepredvidivo.

Kako su ovi bodeži smatrani svetim, ljudi su verovali da poseduju magične moći, pa su se očuvali i posebni obredi kako se nebi izazivala zla sudbina. Na primer, kome se ukaže ovaj bodež smatra se da će on uskoro umreti, tako da u ceremonijama u kojima se izvode ritualne borbe sa pravim krisovima, borci će uvek vrhom sečiva dodirnuti tlo da neutrališu ovaj efekat.

Inače, prvi i doživotni predsednik Indonezije Ahmed Sukarno koji je Titu poklonio ovaj bodež jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih. Vladao je od 1945. do 1966. godine i zaslužan je stvaranje indonežanske nezavisnosti pa je nazvan "ocem nacije". Sa vlasti je svrgnut pučem 1966. godine, a predvodnik puča bio je general Suharto. Ostao je zabeležen interesantan detalj o prvoj poseti Sukarna Jugoslaviji, koji je izneo Ivan Ivanji, nekadašnji Titov prevodilac.

Tražio da u Beogradu bude okružen pevačicama i igračicama

- Tito je dao uputstvo da se, u principu, izađe u susret svim željama visokog gosta. U toku prvog razgovora indonežanskog ambasadora sa protokolom iskrsla je Sukarnova želja, kako su je oni formulisali, da on bude "okružen pevačicama i igračicama". Želja je bila prilično nedvosmislena, ali za naše prilike i krajnje neuobičajena. Niko se nije usudio ni da se saglasi, ni da odbije. Tako je zabeleška o tom “problemu”, ipak, stigla na Titov pisaći sto. On je, navodno, svojeručno napisao: "Slažem se, ali pod uslovom da pevačice i igračice budu istog godišta kao predsednik Sukarno!" Protokol je shvatio. Rezultat je bio, da je Sukarno bio prvi predsednik, koji kao rezidenciju nije koristio dvor na Dedinju, nego je za njega rezervisan i delimično preuređen ceo jedan sprat hotela "Metropol" - pisao je Ivan Ivanji u tekstu u "Novostima".

Nakon odlaska Sukarna iz Jugoslavije, u Beogradu je ostao mistični bodež koji se danas čuva u Muzeju Jugoslavije kao deo Zbirke poklona – oružje i vojna oprema.

Pročitajte OVDE koja je to najčuvanija Titova tajna.

Izvor: Blic