Istovremeno, Šausberger neko buduće zajedničko balkansko tržište vidi kao važan korak za ekonomsku integraciju tih zemalja, te kritikuje zapadne medije zbog toga što, kako kaže, stvaraju iskrivljenu sliku o Balkanu, posebno o Srbiji.
Šausberger, naime, u autorskom tekstu koji objavljuje bečki "Presse", a kojim reaguje na nedavne žestoke napade medija i opozicionih političara u Austriji na Slobodarsku partiju Austrije (FPO), čiji su najviši predstavnici primili orden RS na proslavi Dana Srpske, te tvrdi da se u zapadnim medijima o Balkanu piše uglavnom negativno, a retko ili gotovo nikad ne iznose se pozitivni primeri.
U tom smislu konstatuje da treba zahvaliti razumnom stavu srpskog predsednika Aleksandra Vučića i umerenoj reakciji vođe bosanskih Srba Milorada Dodika na tome što "neočekivana i provokativna žalba bošnjačkog vođe Bakira Izetbegovića na deset godina staru presudu pred Međunarodnim sudom u vezi s ratom u Bosni" nije dovela do opasne eskalacije u regionu.
Kritikuje, istovremeno, što se pod parolom "ništa pozitivno o Srbima", u Austriji ne pridaje značaj tome što je Dodik povukao odluku o sprovođenju referenduma, kao ni činjenici da je njegova separatistička retorika postala značajno umerenija, te njegova vlada konstruktivno radi na odgovorima na katalog pitanja EU.
Autor jednostavno traži više objektivnosti u reagovanjima, te napominje da je potrebno da odnos Austrije prema državama Zapadnog Balkana bude manje emocionalan.
Govoreći o tome da zapadni mediji kreiraju "iskrivljenu sliku" Balkana, a pre svega Srbije, Šausberger primećuje da su problemi o kojima pišu ti mediji, a tiču se etničkih sukoba, korupcije, vladavine prava, prisutni u svim zemljama Zapadnog Balkana, te mu je stoga nerazumljivo zašto se "diže bura" samo kada su u pitanju Srbi.
On, naime, tvrdi da nacionalizam drugih etničkih grupa nije ništa manji, dok je kod Bošnjaka u BiH istovremeno prisutan i izraženi centralizam i provokativna hegemonijska težnja.
Šausberger ukazuje svakako nije pozivina primer, te da naprotiv "negativno upada u oči" to što je uz podršku SAD i Evrope stvorena najmlađa država Kosovo.
Na drugoj strani pozitivno ocenjuje prošlogodišnji skup u Trstu, gde su se, podseća, okupili šefove vlada svih šest država za jednim stolom.
"To nije još ništa istorijski, ali nije ni nešto što se podrazumeva. To što su oni uspeli da se dogovore oko konkretnih zajedničkih stvari i stvoren zajednički ekonomski prostor, je nešto što je zapaženo. Takvo zajedničko balkansko tržište moglo bi biti važan korak za ekonomskoj integraciji tih zemalja", uveren je Šausberger.
U tekstu, međutim, izražava žaljenje, što, na primer, u Austriji niko ne primećuje da se politički život u Makedoniji stabilizovao, da su počeli uspešno pregovori o rešavanju spora oko imena sa Grčkom, što u Albaniji ponovo sve političke stranke učestvuju u procesima, ili što je, kako navodi, postignut napredak u borbi protiv korupcije, ali i što Srbija i Crna Gora prednjače u evropskim integracionim procesima sa pristupnim izgledima do 2025..
Šausberger tvrdi da na Balkanu ima pomaka, da su oni postignuti pre svega zahvaljujući činjenici da EU i pored sopstvenih teških problema naglašava verodostojno evropsku perspektivu balkanskih država i pomaže u preduzimanju malih koraka ka boljitku.
"Svi oni koji traže veće angažovanje EU na Zapadnom Balkanu treba da znaju da Unija ne može rešiti brojne komplikovane probleme tih zemalja, već može samo pružati pomoć", objasnio je Šausberger.
Naglasio je, međutim, da mora nedvosmisleno biti stavljeno do znanja da zemlje regiona moraju same dati svoj doprinos reformama ka postizanju evropskih standarda.
"Što pre to učine, to će pre postići priključenje evropskoj porodici", smatra on dodajući da i zemlje članice EU moraju biti spremne na proširenje, pri čemu je neophodno da se događaji na Zapadnom Balkanu ne posmatraju "jednim okom", emocionalno jednostrano, ili čak koriste za unutrašnje političke razmirice.
Pročitajte OVDE kako je Emir Kusturica poklopio provokaciju sarajevskog novinara?
Izvor: Tanjug
