Pravda

Piše: Miodrag Milikić Koren početka krize u Ukrajini, koji je ključan za retrospektivu događaja, je odluka bivšeg predsednika Viktora janukoviča da ne potpiše sporazum o asocijaciji sa Evropskom Unijom. Tog trenutka je počeo haos u celoj zemlji. U svim većim gradovima Ukrajine, osim u Donjecku, Lugansku i, može se reći, Harkovu, protesti su prerasli u revoluciju. Na glavnom kijevskom trgu su paljene gume, razapeti su šatori, napadi na policiju su se ponavljali iz sata u sat, dok nije došlo do potpunog svrgavanja Janukoviča sa vlasti i njegovog odlaska u Rusiju. Za to vreme specijalna jedinica policije ''Berkut'' je pokušavala da odbrani ustavni poredak predrevolucionarne Ukrajine. Na krilima Desnog sektora, Slobode i drugih desničarskih antiruskih organizacija došla je nova vlast u Kijevu i usvojila više novih zakona. Jedan od njih je pokrenuo ustanak u Donbasu i neposlušnost Kijevu - zakon o zabrani upotrebe ruskog jezika. Za vreme protesta na Majdanu, stanovnici Donbasa se nisu obazirali na dešavanja u Kijevu, već su vredni rudari i ostali radnici naporno radili kao i svaki dan. Onda je Kijev udario na njihov identitet i jezik. To je bio zvanični povod da Donjeck i Lugansk proglase nezavisnost. Postavili su jasnu granicu između sebe i onih koji  su preko noći želeli da ih asimiluju i zabrane im maternji jezik, kulturu i tradiciju, da im zabrane poreklo. Ratno stanje u Donbasu još uvek traje, uprkos potpisanim mirovnim sporazumima u Minsku, a mnogi su danas zaboravili kako i zbog čega je započeo rat. Zaboravili su da se Kijev otcepio od Luganska i Donjecka svojim nepriznavanjem njihovog identiteta. Nove ukrajinske vlasti su htele da završe preko noći sa dvojezičnošću, a posledice se osećaju posle više godina rata. Hiljade ljudi sa obe strane je poginulo, kuće i infrastruktura su uništeni, ukrajinska armija se guši u alkoholizmu, narkomaniji i dezerterstvu, i sve to zbog jednostrane i agresivne politike Kijeva. Neki od političara koji su vodili revoluciju i započeli rat, kao naprimer Jacenjuk i drugi, nisu više u žiži političke javnosti, u Kijevu i dalje pola stanovnika priča na ruskom, a narodne republike Donbasa nezaustavljivo idu u suprotnom smeru od Ukrajine, zemlje koja se otcepila od sopstvenog naroda.  Kijevu ostaje da i dalje bezuspešno svojim nacionalnim bataljonima prodre u neprobojnu novorusku tvrđavu dok ne potroši svoje ljudstvo. A šta je amerika učinila od rata u Donbasu, pogledajte OVDE. Izvor: Pravda