Svake godine na konferenciji se okupi oko 100 najmoćnijih krojača svetske sudbine među kojima ima političara, pripadnika kraljevskih porodica, moćnika iz vojnoindustrijskog i bankarskog sektora, prvih ličnosti naftnih kompanija...
I ove godine sve će se odigrati iza očiju javnosti, jer nikada, nijedan medij nije bio pozvan da proprati ovaj sastanak već više od pola veka, od osnivanja grupe. Sastanak Bilderberg grupe ove godine će se održati od 7. do 10 juna u Italiji, a poziv sprskoj premijerki stigao je nakon njenog izlaganja na sastanku grupe Novi lideri za Evropu na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Poziv joj je uputio predsedavajući Upravljačkog komiteta Grupe Henri de Kastris, nekadanji predsednik borda direktora multinacionalne osiguravajuće kompanije Aksa.
Nije prvi put da će se iza vrata ovog kružoka govoriti o Srbiji. Naime, još u maju 2008. godine predloženo je da se Srbiji da "zeleno svetlo" za ulazak u EU ukoliko se odrekne Kosova. Takođe je bilo reči i o tome šta Zapad može da uradi kako bi udaljio Rusiju i Srbiju, preneli su tada grčki mediji.
Sastanci ne smeju da se komentarišu
Inače, učesnici Bilderberške konferencije podležu posebnim pravilima, a najvažnije je takozvano Četam hausa, a što znači da učesnici konferencije imaju strogu obavezu ćutanja o sadržaju i razgovoru konferencije. Izvan zidina u kojima se konferencija održava, učesnici ne smeju da otkrivaju, komentarišu i bilo šta pričaju o samom događaju.
Zbog toga ovu grupu svake godine prate velike kontroverze, te se govori da su upravo oni prava svetska vlada u senci koja sve konce drži u svojim rukama. Zbog tajnosti kritikuju ih za netransparentnost, dok se organizatori i učesnici pravdaju da je retka prilika za otvorenu debatu o prilikama u svetu.
Jedino što je uspelo da "procuri" u javnost je da je konferencija urađena kao okrugli sto, da se drže predavanja ili diskusije u trajanju od po 90 minuta. U pauzama je uobičajeno posluženje u bifeu, ali i vino koje mora da se plati.
Inače, ovom klubu se pripisuju zasluge za osnivanje EU, za NATO bombardovanje Srbije, ali i za izbor američkog predsednika Baraka Obame. Po nekim izvorima, na njihovim sastancima rođen je i evro.
Tvrdo jezgro ove grupe činili su Dejvid Rokfeler, koji je preminuo prošle godine i Henri Kisindžer, a ostatak članova se bira i poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno "ulagati" u njih. Nijedan sastanak, od 1954, kada je klub osnovan, nije protekao bez poznatog američkog političara i diplomate Kisindžera.
Zaslužni za EU, evro, ali i Obamu
Bilderberka grupa, inače, dobila je ime po hotelu Bilderberg u Holandiji u kojem je održan prvi sastanak 1954. godine. Klub je tada osnovan zbog narastajućeg antiamerikanizma na inicijativu holandskog princa Bernara.
DŽordž Menti, bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, otvoreno je govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957) kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi kreiran na sastancima Bilderberga. Srbija je bila tema i 1999. godine na skupu u Sintri kada je moderator rasprave bio Kisindžer, a prvi govornik Karl Bilt, nekadašnji visoki predstavnik EU u BiH.
Uspon Kine je bila galvna tema 2001. godine, a 2005. cena nafte, kada je traženo njeno drastično poskupljenje. Tada je Henri Kisindžer tražio cenu barela od 150 dolara, dok je cena bila samo 40. Ubrzo nakon sastanka cena nafte skočila je na 70 dolara, a 2008. godine nadomak tada projektovane cene.
Na skupu, koji je održan u SAD od 5. do 8. juna 2008. godine, okupilo se 225 vladara sveta, među kojima su bili Karl Bilt, Joška Fišer, Ričard Holbruk, Jap de Hop Shefer, Henri Kisindžer, Kondoliza Rajs, Dejvid Rokfeler, ali i Barak Obama.
Tada, ali i kasnije se govorilo da je upravo prisustvo tom sastanku Obamu lansirao na čelo SAD.
Tema sastanka bio je sajber-terorizam, sukob s Iranom, izbor američkog predsednika, Rusija i Srbija, odnosno udaljavanje ove dve zemlje i nagrađivanje Srbije ulaskom u EU ako se odrekne Kosova.
Pročitajte OVDE zašto su "gospodari sveta" besni na Putina?
Izvor: Blic
