Piše: Miroslav Lazanski
Sankcije su uvek oruđe ekonomskog rata, a taj rat protiv Rusije, zapravo, kao da nikada nije ni prestajao. Ekonomske sankcije je prvo EU uvela Rusiji, pa je tek onda Rusija odgovorila kontramerama, da bi sada EU tražila od Moskve obeštećenje. Kakva drskost, kakvo licemerje.
Primer toga je i potez Vašingtona da ukine pomoć od oko 900 miliona dolara Pakistanu i njegovom bezbednosnom sistemu. Objašnjenje Amerike jeste da se „Pakistan ne trudi dovoljno u borbi protiv terorizma“. Zanimljivo, Vašingtonu nije smetalo, niti je optuživao Islamabad za dugogodišnje skrivanje Osame Bin Ladena na pakistanskoj teritoriji.
Šta je onda sada odjednom toliko zasmetalo Amerikancima u vezi sa Pakistanom? Odluka Islamabada da u trgovini sa Kinom pređe sa dolara na kineski juan. To je toliko razbesnelo Volstrit i Belu kuću da je samo dan posle odluke Pakistana došlo do ukidanja američke pomoći toj zemlji.
U Siriji rat još nije završen, terorističke grupe napale su rusku vazduhoplovnu bazu Hmejmim. U minobacačkom napadu u noći između Stare i Nove godine poginula su dva ruska vojnika. Pre dva dana, po nekim agencijskim izveštajima, naoružani dronovi pojavili su se na području aerodroma Hmejmim, pa je ruski PVO sistem „pancir“ morao da dejstvuje i obori najmanje dva drona. Pre toga su, navodno, oborene i dve rakete koje su ispaljene na aerodrom. Posle tih događaja Rusi su zatražili od sirijskih vlasti da sirijska armija pojača bezbednost područja oko baze Hmejmim, ali i da ruski vojnici ekskluzivno kontrolišu područje od 10 km oko baze.
Bio sam u bazi Hmejmim u jesen 2015. godine i mogao sam onako letimično da steknem uvid u područje oko baze. Iskreno, bio sam iznenađen što su ruski vojnici i njihove patrole bile samo unutar baze, kao i na glavnom ulazu u bazu, gde su dva ruska vojnika bila zajedno sa sirijskim vojnicima. Pretpostavljao sam da ima još ruskih vojnika diskretno raspoređenih na strateškim mestima oko baze. Dva ruska borbena helikoptera tipa Mi-24 neprekidno su letela iznad baze i neposredne okoline baze.
To je bila vazdušna straža baze. Koliko sam mogao iz aviona pri sletanju i poletanju da vidim, kuće oko piste, na nekih 300 do 500 metara, bile su prazne, očito su stanovnici preseljeni na druge lokacije upravo zbog bezbednosti poletanja i sletanja. U daljini su već brda sa vegetacijom, na nekih pet do sedam kilometara. Da li su Rusi previše verovali da sirijska vojska može apsolutno da zaštiti bazu od bilo kakvog terorističko-diverzantskog napada, ili su jednostavno ignorisali mogućnost minobacačkog udara na bazu Hmejmim sa udaljenosti od pet do sedam kilometara? Neko je, očito, napravio propust.
Boraveći 2015. tri dana u Hmejmimu nisam primetio niti jedan ruski artiljerijski radar, koji bi mogao da otkrije minobacački položaj odakle doleću mine i da se po tom položaju momentalno uzvrati vatrom. Brda sa gustom vegetacijom na pet do sedam kilometara od Hmejmima idealna su lokacija za minobacače kalibra 120 mm. Helikopteri Mi-24 ne mogu noću da otkriju teroriste u tim brdima. Kako teroristi mogu neopaženo da priđu tako blizu ruskoj bazi? Ruske spec-službe imale su dovoljno vremena da prouče kako se to teroristi toliko dugo i uspešno održavaju u enklavama oko Damaska: istočna i zapadna Guta. Te dve Gute funkcionišu po principu Cazinske krajine u BiH, u periodu rata 1992-1995. Jedan džak pirinča u Damasku košta pet dolara, a u istočnoj i zapadnoj Guti isti džak košta 100 dolara. Sve se vrti oko para, a onaj kome je data dozvola da trguje sa dve opkoljene Gute tu dozvolu plaća i po nekoliko miliona dolara. I konkurencija za dozvolu je prilično velika.
Rusi su morali da imaju u vidu činjenicu da lokalno stanovništvo, pa verovatno i poneki sirijski vojnik, mogu da propuste teroriste na minobacački domet do Hmejmima. Teroristi su sačekali noć na prelazu Stare i Nove godine, u bazi se verovatno dobro i veselo slavilo, i minobacačima su napali Hmejmim.
Posle iznenađujućeg obaranja ruskog aviona Su-24 od strane turskog lovca F-16, Rusi su dopremili u Siriju PVO sistem S-400, u Tartus i S-300. Doleteli su i lovci Su-35S i ruski leteći radar A-50. Hoće li biti identifikovano mesto, ili šire područje, sa kojeg su poleteli naoružani dronovi. I ta lokacija odmah napadnuta. A ne da sistem „pancir“ mora da obori dva drona.
Šta bi bilo da je bazu Hmejmim istovremeno napalo 50 dronova? Da li bi barem dva prošla PV zaštitu? Godine 2015. nisam u Hmejmimu zapazio kaponire, odnosno armirano-betonska skloništa za avione. Koja sigurno štite od minobacačkih projektila. Umesto toga, skupe letelice stajale su na otvorenom, kao na izložbi. Da li se i po tom pitanju kasnilo?
Pročitajte OVDE ko je i zašto Lazanskom više dvosmislen - Tramp ili Kim DŽong Un?
Izvor: rs.sputniknews.com
