Pravda

Nismo Boga kamenjem gađali. Nismo crkve palili. Ali, ako se u oči smemo pogledati, zlo jesmo činili. Prema nama samima i prema našoj deci najviše. Na našu sramotu. Karma je opaka stvar. Uvek ti se vrati. Ne možeš joj uteći, naročito ako od samog sebe bežiš… Narod koji o zlu ćuti, zaslužuje prezir. Onaj koji ćuti o zlu koje su mu naneli, nije vredan istorijskog postojanja. Eto odgovora zašto nam se sve ovo baš ovako dešava. Zato što smo ćutali i pod tepih gurali zlo koje su nam naneli. Zato što smo u zaborav gurali stotine hiljada mrtvih, zato što nas je bilo sramota da pričamo o logorima za decu u Drugom svetskom ratu. Logorima za srpsku decu. Zato što nas je bilo sramota jama u koje su nam preci bacani po Hercegovini, Lici, Bosni, Srbiji… Zato što ne znamo šta je Jasenovac, što nikada svoje žrtve nismo prebrojali. Zato što smo zaboravljali, ne zato što smo opraštali. Sadašnjost nam je takva i sve nam je takvo, jer smo to zaslužili. Samo onim vatrenim govornicima srpstva izniklim iz crvenog šinjela, ovo je neverovatno. A nije. Sve je logično. Ćutali smo o jamama, deci Kozare i Jasenovcu. Ćutali zarad neke jugoslovenske ideje, zarad države koju smo drugima napravili. Istorija to ne oprašta. Kada smo prihvatili da nam sve počinje od 1945. godine, rijaliti „Parovi“ je došao sledstveno. Apsolutni duh je hegelijanski neumoljiv, potrebno je samo vreme. Sada će nam film o našim stradanjima od ustaša praviti Hrvat, Lordan Zafranović. Nije to ironija, to je sudbina. Nije on, kao Hrvat, veći Srbin od nas. Samo je veći čovek od nekih koji su se plašili da neki mali Srbin ne izroni pored velikog crvenog Jugoslovena ili mondijaliste u njima, ovisno o tome šta je u tom trenutku bila važeća moda. Svi se čude i pljuju RTS zbog prve epizode kolosalne istorijske sage o Nemanjićima. Kritika je na mestu, uz jednu malu ogradu. Oni koji su pisali scenario i snimali seriju, ne znaju mnogo o Nemanjićima i to su pokazali. Ali, šta znaju oni koji kritikuju? Zapravo da preformulišemo pitanje – šta jedan prosečan 18-godišnjak, gimnazilajac recimo, zna o Stefanu Nemanji? Ne zna ništa i to jeste problem. Ne zna jer ga je sramota da o tome uči, jer mu je stid usađen. Kao što mu je usađeno potajno divljenje prema Dubrovniku i kao što sve zna o nekom Gastozu. Ne zna jer ga u školi nisu učili, jer u crkvu ne ide, ne veruje svešteniku koga vidi u „mečki“ sa novim ajfonom. Nema od koga da čuje, nema ko da mu kaže. Nema medije, njima je bitnija gledanost, nema političara, njima je bitnija vlast, roditelje ne čuje, a ni oni ne znaju i njima bi neko morao da kaže. Mi nismo u stanju da pojmimo blisku istoriju, ono što se desilo našim dedovima i očevima. Ne umemo da kažemo svetu šta nam se desilo, sami sebi to ne umemo da objasnimo. Nešto što se desilo pre 70 godina. A hoćemo da napravimo seriju o Nemanjićima, o njima koji su stvorili državu i veru Šta je Petar Božović poručio SNS.u u vezi sa Kosmetom, pročitajte OVDE. Izvor: Ekspres