Rezultat konsultativnog referenduma, za čiji je formalni uspeh bilo neophodno da na njega izađe više od polovine upisanih birača, ni u kom slučaju ne obavezuje ni Vladu ni makedonski parlament Sobranje da po njemu postupe.
Takođe, rezultat je takav da ga kao pobedu tumače i u Vladi, koja se borila za prihvatanje Sporazuma, i u opoziciji – koja je kroz bojkot pokušala da oteža njegovo usvajanje i primenu.
Procedura se sada, bar na kratko, seli u parlament, ali je sve izvesnije da će Makedonci do kraja godine ponovo na glasanje – na vanrednim parlamentarnim izborima.
1. Referendum na kome su svi pobedili
Makedonski premijer Zoran Zaev pred novinare, sa kojima su se izmešale njegove pristalice, izašao je sa širokim osmehom.
Pokušao je time da pokaže da je referendumski rezultat za njega – pobeda.
„Čestitam građanima Makedonije, onima koji su glasali za, ali i onima koji su glasali protiv„, jasno je Zaev izbegao da čestita onima koji su ostali kod kuće i, kako je implicirao u govoru, nisu preuzeli odgovornost za budućnost.
NJegova računica je jasna: nešto više od 600 hiljada glasova „za“ bilo bi dovoljno sve i da je izlaznost dostigla vrednost od 50 odsto i više.
Premijer Zoran Zaev je pred pristalice i novinare izašao sa ministrima, poslanicima i gradonačelnicima koji podržavaju Sporazum
S druge strane, opozicija predvođena strankom VMRO-DPMNE može da oseti privremeno zadovoljstvo ovakvim ishodom.
„Činjenica je da Sporazum sa Grčkom nije dobio zeleno svetlo i vlada Zorana Zaeva je delegitimisana – on je doživeo politički debakl“, poručio je Hristijan Mickoski, naslednik Nikole Gruevskog.
Istina je negde na pola puta – referendum je pokazao da su građani, zapravo, dubinski podeljeni.
„Ta podeljenost vidi se u izjednačenosti broja glasova između opcije za, opcije bojkotujem i ljudi koji ne glasaju ni na jednim izborima.
Ishod referenduma je više pirova pobeda opozicije nego ubedljiv trijumf podeljenih građana“, kaže za BBC na srpskom novinar Žarko Nastoski.
2. Misterija glasova albanske zajednice
Od početka referendumske kampanje bilo je jasno da će za uspeh glasanja biti neophodno na birališta dovesti i što veći broj pripadnika albanske zajednice.
„Mi Albanci govorimo Sunce se rađa na Zapadu, jer tamo pripadamo kao civilizacija i država“, objašnjavao je za BBC na srpskom vicepremijer Makedonije Bujar Osmani.
Posebno je bila važna konstrukcija referendumskog pitanja – pominjanje Evropske unije i NATO-a trebalo je dodatno da motiviše albansku zajednicu, zainteresovanu za procese evroatlantskih integracija.
„Albanci su imali šansu da pošalju snažnu proevropsku poruku i budu faktor koji će odlučiti.
S druge strane, moguće je da su mnogi Albanci ostali nezainteresovani za ovo pitanje, koje vide kao stvar Makedonaca“, objašnjava Žarko Nastoski potencijalne razloge zašto ni u albanskim sredinama nije postignuta impresivna izlaznost na glasanje.
3. Teško bez vanrednih parlamentarnih izbora
Već u referendumskoj noći „kiselog“ slavlja, premijer Zoran Zaev iscrtao je plan budućeg života Sporazuma sa Grčkom.
Pokušaće najpre da ga u Ustav ugradi usvajanjem amandmana na najviši pravni akt, za šta mu je u parlamentu potrebna dvotrećinska većina, odnosno 80 poslaničkih glasova.
Ipak, svestan da je to gotovo izvesno nemoguća misija, jer najbrojniji poslanici stranke VMRO-DPMNE nemaju nameru da se priključe njegovom taboru, nagovestio je i sledeće opcije.
Dok se u delu javnosti ne isključuje mogućnost da vladajuća većina pokuša da razbije homogenost poslanika opozicije individualnim pregovorima s poslanicima ili dodatnim pritiskom sudskim postupcima za „grehe iz prošlosti“, premijer Zaev isključio je bilo kakvu vrstu delovanja van demokratskih tokova.
Zbog toga mu, kao jedina opcija, preostaje ostavka i izlazak na vanredne parlamentarne izbore.
Sa puno samopouzdanja najavio ih je već pola sata po zatvaranju birališta – mada je jasno da mu, posebno posle ovakvog rezultata referenduma, neće biti ni malo lako da na njima dođe do dvotrećinske većine potrebne za ustavne promene.
„Ključno za ovu nadu je uverenje vladajućih da opozicija u ovom trenutku ni u kom slučaju ne može da napravi vladu jer nijedna albanska partija ne bi ušla u koaliciju sa VMRO-DPMNE, čak i kad bi ova opoziciona stranka ponovo osvojila više glasova od vladajućeg SDSM“, kaže novinar Žarko Nastoski.
Izborima se nije obradovao ni lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski – njemu je Nikola Gruevski ostavio stranku smenjenu na izborima i na protestima, pritisnutu suđenjima za korupcionaške skandale i bez mnogo prijatelja u Evropi.
Ni u najvećoj albanskoj partiji, Demokratskoj uniji za integraciju, nije bilo velike radosti – lider DUI Ali Ahmeti pozvao je najpre na pokušaj pronalaženja dvotrećinske većine u sadašnjem sazivu Sobranja, znajući da se i njegovo biračko telo usmerava ka alternativnim opcijama.
Ishod referenduma pratili su brojni makedonski i inostrani mediji
A rokovi su veoma kratki – u Makedoniji sve mora da se završi do februara da bi grčki parlament imao vremena da okonča svoj deo posla pre majskih izbora za Evropski parlament koji mogu ozbiljno promeniti sliku evropske politike.
Sudeći po tome, „zlatno doba koje dolazi za Makedoniju“, što je premijer Zaev više puta ponovio u svom postreferendumskom govoru, može vrlo lako izgubiti sjaj ako stvari nastave da se kreću ne baš sjajnim tokom.
Pročitajte OVDE sve detalje o fijasku referenduma.
