Havarija koja se dogodila prilikom lansiranja ruske rakete „Sojuz“ na Međunarodnu svemirsku stanicu i dalje je u centru pažnje svetske javnosti, a glavno pitanje koje se postavlja u Moskvi je šta je dovelo do kvara jedne od najpouzdanijih raketa-nosača „Sojuza-FG“, koja je 64 puta uspešno lansirana u kosmos.
Konačne verzije o uzroku havarije tokom lansiranja „Sojuza“ još nema, ali se veruje da da se to desilo zato što su se „sudarili“ blokovi prvog i drugog stepena rakete-nosača, rekao je izvršni direktor „Roskosmosa“ Sergej Krikaljev.
On je dodao da stručnjaci ne isključuju „odstupanje od zadate trajektorije i, moguće, oštećenja donjeg dela drugog stepena“.
Eksperti ističu da je najvažnije da su članovi posade preživeli, napominjući da smo u ovom slučaju opet videli pouzdanost sistema predviđenog za spasavanje posade.
„Ovo je slučaj bez presedana, da motori otkažu u drugom stepenu. Tako nešto se nije dogodilo još od vremena testiranja sedmorke — prototipa ’Sojuza‘, balističke rakete. Teško je uopšte u to poverovati, ali se dogodilo. Hvala bogu da su sistemi koji obezbeđuju bezbedan povratak na Zemlju radili i da je sačuvano ono što je najvrednije — životi kosmonauta. Uzroci havarije mogu biti istraženi pošto svi delovi rakete-nosača budu vraćeni na zemlju, a telemetriju imamo. Mislim da ćemo moći da saznamo šta se zapravo dogodilo i da će to biti učinjeno veoma brzo. Ovo će verovatno dovesti do nekih komplikacija u pogledu eksploatacije ’Sojuza‘, ali šta da se radi. Sada će, naravno, u industriji biti prilično ’vruće‘“, rekao je za Sputnjik vodeći naučni saradnik Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka Natan Ejsmont.
Podsetimo, havarija na raketi-nosaču „Sojuz FG“, koja je lansirana sa kosmodroma „Bajkonur“ u Kazahstanu, dogodila se u četvrtak. Raketa je trebalo da stigne do Međunarodne svemirske stanice, a havarija se dogodila u 121. sekundi leta, na visini od 47 kilometara.
Ovaj kosmički let bio posvećen stogodišnjici postojanja Zavoda eksperimentalne mašinogradnje raketno-kosmičke korporacije „Energija“, gde prave „Sojuze“.
Kosmonauti — Rus Aleksej Ovčinjin i Amerikanac Nik Hejg uspeli su da se evakuišu i da se u spasilačkoj kapsuli prizemlje 25 kilometara od kazahstanskog grada DŽezgazgana, gde inače po povratku iz kosmosa sleću kosmonauti.
Ovčinin i Hejg trebalo je do Međunarodne kosmičke stanice da stignu za šest sati, i bilo je planirano da tamo provedu 187 dana i da za to vreme ruski kosmonaut sprovede eksperiment „Magnetni 3D bioprinter“.
Ovčinjinu je to bio drugi, a Hejgu prvi let u kosmos.
Eksperti iz oblasti kosmonautike ističu da kosmički brod „Sojuz“ ima odličnu statistiku kada je reč o uspešnosti lansiranja i u tom smislu nema pandane u svetu, a ovo je prvi put u istoriji savremene Rusije da se dogodila takva havarija.
„Ako se to dogodilo nakon razdvajanja prvog stepena od rakete-nosača, onda je ovo jedinstvena situacija za rakete koje lete već 60 godina. Treba videti, proučiti šta se stvarno desilo. U svakom slučaju, ovo je vrlo neprijatna stvar i ovo je treći vanredni slučaj sa brodovima ’Sojuz‘. Prvi je bio 1975. godine, kada je letela posada Oleg Makarov — Vasilij Lazarev i oni nisu stigli u orbitu. Drugi je bio 1983. godine, kada je raketa eksplodirala na startu, a sistem havarijskog spasavanja je bezbedno prizemljio kosmonaute Vladimira Titova i Genadija Strekalova. Najvažnije je da je i ovaj put sistem spasavanja ispravno funkcionisao, a momci su se vratili na zemlju sigurno“, rekao je potpredsednik Saveza kosmonautike Rusije Oleg Muhin.
Prema njegovim rečima, opterećenje od 6G koje su izdržali kosmonauti Ovčinjin i Hejg je ozbiljno.
„Opterećenje koja su prvi kosmonauti Jurij Gagarin i ValentinaTereškova doživeli bilo je 8 g. Potom je na ’Sojuzu‘ spuštanje postalo kontrolisano, a opterećenje manje. Ono može biti 4-5 g, kada je spuštanje strmije. Za prevazilaženje takvih opterećenja momci treniraju u Zvezdanom gradu, na centrifugi. Veliko opterećenje je imala posada Makarova kada uređaj nije ušao u orbitu, treći stepen je otkazao i oni su praktično padali iz kosmosa — do 16 g. Lekari su govorili da je momcima prestajalo da radi srce na nekoliko sekundi, ali oni su se ipak prizemljili i sve to izdržali i savladali. Istina, sleteli su na planinu i pilotima helikoptera treba odati priznanje kako su ih izvukli“, rekao je Muhin.
Ekspert ističe da snaga „Sojuza“ i jeste u tome što on ima razne mogućnosti za zaštitu i bezbednost posade, odnosno za njeno spasavanje u slučaju havarije.
„Kada vidite kako raketa uzleće, na njenom vrhu se može videti kao da neki buzdovan stoji nad ’Sojuzom‘, a to je u stvari sistem za hitno spasavanje. To je motor na čvrsto gorivo specijalno napravljen za hitne slučajeve, koji omogućava brodu da se automatski spušta“, objasnio je Muhin.
Prvi rezultati komisije o kvaru „Sojuz“ trebalo bi da budu gotovi do 20. oktobra. Prvi delovi konstrucije su pronađeni u stepi Kazahstana i ti sistemi će pomoći da se analizira šta se dogodilo, a nakon toga će biti preuzete potrebne mere i nastavljeni letovi.
Havarija se dogodila u vreme kada su Rusi i Amerikanci razgovarali o novim planovima kooperacije. U sredu su se sastali rukovodioci „Roskosmosa“ i NASA Dmitrij Rogozin i DŽim Brajdenstajin i dogovorili se o nastavku saradnje na Međunarodnoj kosmičkoj stanici.
Izvršni direktor „Roskosmosa“ Sergej Krikaljev je rekao da američki partneri neće odustati od usluga „Roskosmosa“ kada je reč o slanju kosmonauta na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS), a NASA je saopštila da se ponosi odnosima sa „Roskosmosom“ i ocenila je da saradnja između Moskve i Vašingtona u kosmičkoj sferi nastavlja da se povećava.
Rogozin je izjavio da će astronauti, koji su preživeli havariju ruske svemirske rakete u vazduhu, leteti ponovo i da zasad nema promene planova da oni na proleće naredne godine budu upućeni na MKS.
Pročitajte OVDE šta je spasilo posadu Sojuza, pogledajte prve snimke nakon havarije.
