Piše: Svetislav Basara
Marks i Engels su, recimo, „optirali“ za jaje, pa su u svojim spisima male balkanske narode opisali kao „ropske“ i predviđali im skori nestanak sa lica sveta, a mali balkanski narodi su im se „osvetili“ tako što su – kada je kucnuo čas – oberučke prihvatili marksizam-lenjinizam.
Posmatrajući stanje stvari malih balkanskih naroda, neki bi cinik rekao da Marks i Engels nisu bili daleko od istine, ali okanimo se mi marksizma i cinizma, pa zavirimo u učionicu druge škole mišljenja – nazovimo je humanističkom – koja naučava da odgovornost za podaništvo pada na kokoške, to jest na tirjane i tiranije koji su u procesu dugog trajanja populacije malih balkanskih naroda na silu pretvorili u podaničku biomasu.
Mnogo bliži tačnom odgovoru na gornje pitanje, bio je Haso koji je na Mujino filozofsko pitanje „šta je, Haso, bilo prije, kokoška ili jaje“, odgovorio „ih, ba, prije je bilo svega“, ali ni Hasin odgovor nije zadovoljio moju neutaživu želju za znanjem, pa sam, nadžak kakav sam, nezadovoljan i marksističkim i humanističkim objašnjenjem, odlučio da osnujem i četvrtu školu mišljenja koja krivicu za podaničku bedu malih balkanskih naroda ne svaljuje ni na kokoškare ni na jaja, nego na jajare i kokošare.
Sad bi trebalo da vam pukne pred očima – mada čisto sumnjam da hoće – da je u takvoj filozofskoj postavci stvari apsolutno svejedno da li su stariji kokošari ili su starije jajare. Pitanje je, zapravo, apsurdno jer i jedni i drugi žive na račun jedne starije pojave – tuđih kokošaka. E sad, na nekim drugim gegrafskim širinama i dužinama kokošarstvo i jajarstvo su teško krivično delo – u Engleskoj su bogme, do sredine XIX veka jajare i kokošari kažnjavana vešanjem – na papiru su krivična dela i u pravnim sistemima malih balkanskih naroda, ali nekako delimično, od slučaja do slučaja.
Kako sad to? Lako, brate. Ako neko na Balkanu, a naročito u Srbiji, ukrade kokošku ili jaje, fakat će zaglaviti u mardelj, osim u slučaju da dok krade uzvikuje „živeo kralj“ ili, ako ga savataju, organima gonjenja objasni da je kokošku/jaje ukrao da bi kralju napravio doručak.
Sad bi Marks i Engels, da su živi, graknuli – pa to smo i mi govorili, nešto učevnijim jezikom, doduše, ali suština je ista – tiranije su moguće samo tamo gde su kokošari i jajare nisu ne samo sirotinja raja, nego i elita i kraljevi. Da je tome tako dokaz je masovni stampedo na otvaranju lanca Lidlovih supermarketa u kojima je piletina maltene džabe.
Pročitajte OVDE o čemu se ćuti na bezbedonosnim forumima u Srbiji.
