- Tijanina najveća greška bila je to što se nalazila na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. On Tijanu nikada pre te noći nije sreo, niti je znao. Jednostavno, on je tražio žrtvu te noći, a to je, nažalost, bila naša Tijana – kaže Tijanin otac Igor Jurić koji je prepričao 13 dana pakla tokom kojih je tragao za svojom nestalom ćerkom.
Vratila se jer je mislila da ima dovoljno vremena da kući ipak dođe do 1 sat posle ponoći, do kada je bio dogovor da se vrati.
Međutim, na tom putu prema igralištu presreo je Dragan Đurić. Ovaj mesar iz Surčina strpao je u automobil i odvezao. Ubrzo posle 1 sat, kako se Tijana nije vratila u dogovoreno vreme, što joj nije bio običaj, u domu Jurića zavladala je zabrinutost. Kad se javio prijatelj kome je Tijana trebalo da vrati majicu, a koji je pronašao njenu patike na putu na mestu gde je oteta, zavladala je prava panika. Alarmirana je i policija i tada započinje potraga za Tijanom.
- To je nešto što nikada nikome ne bih poželeo. Znaš da se ne događa nešto dobro, a ne znaš kako da pomogneš svom detetu - kaže Jurić, prisećajući se tog strašnog događaja.
Već pola sata nakon nestanka Tijane ispred njihove kuće na glavnom putu u Bajmoku okupilo se nekoliko stotina meštana. I policija je počela da radi svoj posao, ali rezultata nije bilo. Igor je bio optimista i bio je siguran da je Tijana živa. Nije želeo da sedi prekrštenih ruku, pa je obilazio i prazne kuće po Bajmoku tražeći nestalu kćerku. Počeli su da mu se javljaju i razni vidovnjaci nudeći svoje usluge kako da je pronađe. Javila se i jedna osoba koja je tvrdila da uz pomoć akupunkture može da ga dovede u određeno stanje transa u kojem će da stupi u kontakt sa ćerkom.
- Možda to nekome sada izgleda bezveze i kao neke vradžbine, ali kada je čovek u takvoj situaciji hvata se za bilo kakvu slamku pa i za takvu – kaže Jurić.
Tijane jednostavno nije bilo. Uključili su se i srpski mediji koji su danima neumorno izveštavali o potrazi za devojčicom, što policiji nije davalo mogućnosti da odustane.
- Svaki taj dan bio je noćna mora. Pravi pakao. Ni danas ne znam kako smo sve to preživeli. Ne možeš da jedeš, spavaš. U svakoj sekundi razmišljaš o svome detetu kojeg nema. Pitaš se da li je gladna, žedna, maltretira li je neko. Pitaš se gde je, zašto baš ona... Tijana se mnogo plašila grmljavine, a tih dana padala je kiša i gotovo svaki dan grmelo. Pitali smo se kako ona to podnosi, boji li se. Imali smo milion pitanja, a nijedan odgovor - priča Igor.
U takvim uvslovima, uz sve napore koje je preduzimala sama porodica i njihovi prijatelji, Jurićima je preostalo samo da čekaju i nadaju se. Tako su i dočekali 8. avgust, kada su ih, oko 23.30, nazvali iz policije i rekli "budi kući, sad ćemo doći".
- I tada sam bio siguran da je Tijana živa. Sećam se da sam bio obučen u neku staru trenerku. Nisam želeo da me dete posle 13 dana vidi tako obučenog, pa sam se otišao da se presvučem u neke pantalone i košulju. Takav sam otišao u policiju. Razmišljao sam da će vreme i život izlečiti sve njene rane i da će imati vremena da ostvari svoje snove. Međutim, tamo mi je načelnik rekao reči koje ću pamtiti dok sam živ. Rekao mi je: "Igore, pronašli smo je, ali ne onako kako ti želiš." Tada sam shvatio da je Tijana mrtva, da nećemo više videti nikada njen osmeh, slušati kako peva…
Ipak, koliko god to saznanje bilo strašno, na neki način porodica se smirila. Naime, kći im je pronađena, mogli su je sahraniti tako da imaju gde otići i zapaliti sveću, pomoliti se, isplakati…
Posle su, s početkom suđenja Đuriću, došli do niza saznanja koja su u celosti rasvetlila dan kad je Tijana nestala. Jurić kaže kako se Đurić zapravo napio i tražio žrtvu. Na putu je naleteo na Tijanu i oteo je. Odveo je u obližnje atare kod Bajmoka, koji su bili na svega kilometar vazdušne linije od roditeljske kuće Jurića, gde se te noći okupio veliki broj meštana i policija. Tamo je silovao, mučio i onda brutalno ubio. Posle je zakopao na nekoj divljoj deponiji između obližnjih sela. O kakvom monstrumu je reč, govori i činjenica da se automobilom provezao pored kuće Jurića i policijske stanice, te se posle svega vratio u Surčin i nastavio mirno da živi kao da se ništa nije dogodilo.
Kako kaže Jurić, monstrum ni u jednom trenutku nije pokazao ni trunku kajanja ni bilo kakav znak saosećanja što je usmrtio jednu 14-godišnju devojku.
Policija je i pre njegovog hapšenja došla do saznanja da je on počinitelj, ali ga nisu privodili jer su mislili da će ih on odvesti do Tijane. Mislili su da je živa. Međutim, kako je vreme prolazilo, a on ih nije vodio do žrtve, odlučili su da deluju. Uhapsili su ga, Đurić je sve priznao, a onda i odveo do mesta gde je zakopao Tijanino telo.
- Gledao sam ga tokom suđenja. Na kraju sam se, koliko god to zvučalo čudno, i sažalio nad njim kada sam video koliko je to bezvredno stvorenje i da je na takvu osobu šteta potrošiti i jedan metak. To je osoba koja ništa ne vredi - kaže Igor.
Sud je Đurića osudio na 55 godina zatvora, odnosno na 40 godina zbog ubistva i 15 godina za silovanje.
Međutim, kako je maksimalna kazna zatvora u Srbiji 40 godina, sud mu je odredio jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina. Igor se priseća i kako mu je tužilac rekao da ne očekuje maksimalnu kaznu zatvora jer "Tijana nije dovoljno svirepo ubijena", izjavio je Igor za Večernji list.
Danas, posle svega što su prošli, misli kako je osnovni razlog maksimalne kazne za ubicu pritisak medija. Zbog svega toga pokrenuo je i inicijativu da se u Srbiji izglasa zakon po kom bi ubice dece i maloletnih osoba bili osuđivani na doživotne kazne zatvora.
Od početka godine u Srbiji nestalo 500 dece. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
