Predrasuda koja i danas opstaje da je JNA tokom sukoba na prostoru bivše SFRJ bila neefikasna i da je sa vojničkog aspekta doživela debakl baš i ne stoji. Postoje primeri koji govore drugačije, a jedan od takvih je „Operacija Čapljina“, izvedena 23. aprila 1992., kada je iz opkoljene kasarne spaseno 170 oficira, podoficira i članova njihovih porodica,prenosi portal „Nacionalist“.
Oprobani scenario blokada jednica JNA koji je počeo u Sloveniji i Hrvatskoj u leto/jesen 1991. preselio se i na BiH u proleće 1992., kada su se neki garnizoni našli u okruženju hrvatskih i muslimanskih paravojnih formacija. Među njima bila je i Čapljina, nekadašnji auto-nastavni centar.
Na kasarnu je vršen svakodnevni pritisak brojnih paravojnih snaga, pa je odlučeno da se opkoljeni vojnici, podoficiri, vojnici i članovi njihovih porodica izvuku iz okruženja. Naređenje za izvršenje zadatka izdao je tadašnji komandant 13. Bilećanskog korpusa general Momčilo Perišić, a humanitarno-spasilačka akcija poverena je pripadnicima 63.padobranske brigade.
Planiranje operacije započelo je izviđanjem rejona oko kasarne, kada je na osnovu prikupljenih informacija zaključeno da će akcija biti daleko opasnija i teža nego što se predviđalo. Komandant koji je izveo operaciju za izvođenje akcije okupio je 27 padobranaca, rezervista, koji su imali veliko borbeno iskustvo.
Jedini uslov za uključenje u ovu operaciju za koju se verovalo da će biti i žrtava bila je “ dobrovoljnost“. Kreatori operacije zahtevali su za izvršenje zadatka angažovanje devet transportnih helikoptera Mi – 8 sa po tri člana posade. Jedan će biti komandni u kome će se nalaziti 12 padobranaca u ulozi službe za traganje i spasavanje u slučaju da neki helikopter bude oboren. U ostalih osam nalaziće se po dva padobranca, od kojih će jedan pomagati u ukrcavanju, a drugi biti borbeno obezbeđenje.
Neki su se čudili zašto se tako malo padobranaca koristi, dok su planeri govorili da im je potreban prostor da se smeste ljudi koji se izvlače. Plan operacije takođe je predviđao da avioni JRV i PVO bombarduju uočene ciljeve i protivničke vatrene položaje, a zatim se spuštaju padobranci sa helikopterima, dok artiljerija nastavlja vatru posrednim gađanjem. Zbog mogućnosti pogotka helikoptera, procenjeno je da letelica ne sme da se zadrži duže od 10 minuta, što je prema proceni bilo dovoljno vremena da se izvuku opkoljeni iz kasarne.
Jedan detalj mogao je da dovede čitavu operaciju u opasnost da bude provaljena, kada je ključni pilot helikoptera uhvaćen dok je obilazio svoj stan u Mostaru i poslat u zarobljeništvo. Međutim na svu sreću operacija nije bila provaljena.
Kako je vreme odmicalo, situacija se usložnjavala, pa je bilo potrebno što hitnije da se krene u akciju spasavanja. Iznenadni signal za početak operacije, dat je 23. april 1992. Artiljerijska priprema i udar po neprijateljskim položajima počela je u 16.45 i trajala je do 17 časova. U to vreme sa mostarsko aerodroma poletelo je 9 helikoptera Mi-8 sa padobrancima, kojima je bilo potrebno 15 minuta leta do Čapljine.
Helikopteri su prvo kružili izand kasrane, pre otpočinjanja operacije, a iznad njih leteli su dva jurišnika J -21 jastreb koji su oko 17 časova otvorili vatru na položaje protivnika oko kasarne i neutralisali ih. Tog trenutka opkoljenim vojnicima je stigla poruka da je krenula akcija izvlačenja i da se spreme za evakuaciju. Osam helikoptera je počelo da se spušta u kasarnu na tri pozicije parking, pista za postrojavanje i igralište. U roku od samo 8 minuta ukrcano je skoro 170 vojnika i civila za koje se dvonedeljna opsada završavala i krenuo put u slobodu.
Dok je trajalo ukrcavanje vojnika i civila u helikoptera, sa zgrada koje su okruživale kasarnu otvorena je vatra na helikoptere. Nekoliko hitaca je pogodilo kabinu jednog helikoptera, ali su piloti pukom srećom ostali nepovređeni. U drugom slučaju pilot je kroz bočni prozor otovorio vatru.
Akcija spasavanje je trajala duže od predviđenog vremena, a veza sa komandnim helikopterom je često prekidana, ali se komandant operacije uzdao u hrabrost svojih vojnika i pilota. Kada se i osmi helikopter našao u vazduhu operacija je završena. Posle poslednjeg ukrcavanja helikopteri su poleteli ka Mostaru, Nevesinju i Bileći.
Zahvaljujući veštini pilota helikoptera i hrabrosti padobranaca iz Čapljine je spaseno 170 vojnika, oficira, podoficira i civila. Šest helikoptera je bilo izbušeno vatrom iz pešadijskog naoružanja, a jedan Mi -8 doleteo je sa jednim motorom. Tokom izvođenja operacije nijedan helikopter nije bio oboren, niti je ijedan vojnik ili padobranac bio ranjen, što je bilo ravno čudu.
Zbog tajnosti same operacije komandi kasarne u Čapljini je javljeno za početak operacije kad su letelice bile u vazduhu. Pojedni vojnici koji su bili na isturenim pozicijama nisu imali informaciju šta se dešava, pa se pretpostavlja da je zbog toga oko 20 vojnika je ostalo u kasarni i oni su zarobljeni i kasnije razmenjeni. Kada su se hrvatske snage pribrale od izenanđenja uspele su da obore dva jastreba prenosnim PVO raketama. Tada letelice nisu imale uređaje za izbacivanje IC mamaca. Jedan pilot je zarobljen i kasnije razmenjen, a drugi uspeo da se spasi, tako što je tri dana izmicao poteri i vratio se u sopstvene redove.
U operaciji Čapljina postignut je i jedan rekord. Naime u jednom Mi -8 ukracno je bilo 43 vojnika plus tri člana posade, i dva padobranca, sa čime je oborena svaka procena mogućnosti prevoza tim tipom letelice..
Ova operacija dugo vremena ostala je skrivena od javnosti, a predstavlja odlučnost sa kojom su piloti helikoptera i padobranci krenuli u kaciju spasavanja opkoljenih saboraca, što je najsvetiji primer vojničke časti i tradicije.
Da li je Kajl kriv zato što je Skot, saznajte OVDE.
Izvor: IN4S
