Malo skretanje s puta
Ambasador je rekao da se nalazi nedaleko od mesta na kom je, kako je rekao, zalutali projektil zapadne alijanse usmrtio troje nedužnih civila (bolnica 'Dragiša Mišović', prim. ur.).
- Izražavam saučešće porodicama poginulih u ratovima iz devedesetih, uključujući i one koji su stradali u vazdušnim napadima NATO snaga 1999. Danas stojimo blizu mesta na kojem je zalutala NATO bomba ugasila tri nedužna života. U balkanskim ratovima devedesetih godina hiljade nevinih civila poginule su u bezumnom ratnom nasilju...
Tih devedesetih vlade SAD i Srbije našle su se na suprotnim stranama, ali to je deo zajedničke istorije. Na taj period gledamo samo kao na trenutno skretanje sa dugogodišnjeg puta savezništva i prijateljstva među našim državama - rekao je Skot, koji je sa pomoćnikom gradonačelnika Beograda Andrejom Mladenovićem položio venac na spomenik američkoj doktorki Rozali Sloter Morton, koja je pomagala Srbiji u Prvom svetskom ratu.
Ovo je, inače, prvo javno priznanje nekog američkog zvaničnika ili diplomate na funkciji još od 1999. godine da je Zapad činio zločine nad nedužnim narodom u našoj zemlji. Ipak, ovo priznanje i izvinjenje stižu tek 19 godina od stravičnog zločina u kome je stradalo 2.500 civila, od kojih je čak 79 dece.
Zoran Milenković, otac petnaestogodišnje Sanje Milenković, koja je 30. maja 1999. godine stradala od NATO bombi na mostu u Varvarinu, kaže da su 'džaba sva izvinjenja' jer decu niko ne može da nam vrati.
- Možda je taj Skot danas shvatio, posle 19 godina, da su u Srbiji stradale nevine žrtve i možda sad stvarno hoće da pokaže neku pažnju, ali mi od njegovog izvinjenja nemamo ništa. Vreme ne možemo da vratimo, kao ni našu decu, ni moju Sanju. Nisu to bile zalutale bombe, jasno su oni želeli da bude što više žrtava.
Prvo su gađali ciljeve noću, a kako je vreme odmicalo, počela su dnevna gađanja. Videli su da se na mostu u Varvarinu skuplja dosta ljudi i zato su ga gađali. Želeli su civilne žrtve zbog svojih političkih ciljeva da bi što pre dogovorili Kumanovski sporazum i ušli na Kosovo, isterali našu vojsku i policiju... Hvala Skotu na saučešću, ali moju Sanju to ne može da vrati - jasan je Milenković.
Pokajte se iskreno
Sličnog stava je i karijerni diplomata Zoran Milivojević, koji kaže da Amerika treba istinski da se pokaje, a ne da se Skot izvinjava za pojedinačne žrtve.
- Treba da se pokaju na jedan korektan politički način jer su mnogo zla naneli našem narodu bez ikakvog razloga, a ne da se izvinjavaju za pojedinačne žrtve! Je l' to ambasador Skot hoće da kaže da su 2.000 stradalih u bombardovanju u stvari žrtve zalutalih NATO bombi?
Jesu li to i Milica Rakić (3) iz Batajnice i Sanja Milenković (15) iz Varvarina? Zašto su opšte bombardovali Srbiju?!" Skotovo izvinjenje je neubedljivo i ne može da opravda žrtve NATO bombardovanja. Dovoljno su nam već govorili da smo svi bili samo kolateralna šteta - odsečan je Milivojević.
Stoltenberg izjavljivao saučešće
Generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg pre tri godine je, tokom boravka u Beogradu, izrazio saučešće žrtvama agresije iz 1999.
- Ovde u Beogradu sam izneo najdublje žaljenje zbog gubitaka nevinih života i izjavio saučešće svima koji su izgubili nekoga u tom periodu. To je snažna poruka i od mene i od NATO svima koji će, toga sam svestan, nastaviti da žive sa sećanjima, sa bolom zbog ljudi stradalih tokom vazdušne kampanje te godine - izjavio je tada Stoltenberg.
NATO agresija na Srbiju
Činjenice
* 2.500 građana ubijeno, od kojih 79 dece
* 12.500 ljudi ranjeno
* Srušeno 65 mostova
* Tokom 11 nedelja ispaljeno 50.000 projektila
* Korišćene su grafitne i kasetne bombe i zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom
* Razoreni su mostovi, putevi, pruge, fabrike, škole, vrtići, domovi zdravlja, bolnice, spomenici kulture, medijske kuće...
* Srpska vlast procenila je materijalnu štetu na oko 100 milijardi dolara.
Kina ulazi u Siriju i pretvara je u stratešku teritoriju! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Informer
