Piše: Slobodan Ikonić

Kada je premijer takozvane države Kosovo Ramuš Haradinaj u intervjuu Milomiru Mariću otvoreno rekao da njihovu politiku vodi Amerika, samo je priznao nešto što svi odavno znaju. Pa otuda i zaključak da nije slučajno ni podudaranje zahteva odlazeće američke ambasadorke iz UN Niki Hejli da se Unmik povuče sa Kosova sa usvajanjem zakona u kosovskom parlamentu o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti (KBS) u oružane snage, to jest vojsku Kosova.

Dugogodišnji stav

Ma koliko se zahtev Hejlijeve tumačio kao potez jednog političkog „jastreba“, povučen navodno u ime „duboke države“, zvaničnu potvrdu onih Haradinajevih reči dao je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer, koji je usred Beograda javno potvrdio da je dugogodišnji američki stav da podržava formiranje kosovske vojske.

„Dugo vremena je stav SAD da podržava konstituisanje kosovske vojske, to je tranzicija za koju će biti potrebno mnogo vremena i mi pažljivo radimo sa našim partnerima u Prištini da se osigura da se taj proces pravilno odvija“, rekao je Palmer.

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije ostalo ništa drugo već da na zajedničkoj konferenciji, po ko zna koji put, ukaže na dosledno kršenje međunarodnih akata i upozori da takva politika vodi ugrožavanju mira i novim tragedijama. „Čuo sam i poziciju SAD o pitanju tzv. kosovske vojske, a ja sam više puta Palmeru ukazao na činjenicu da to formiranje ne stoji u međunarodno-pravnim dokumentima, i mi bismo u tom slučaju bili saterani u ćošak“, poručio je predsednik Vučić.

Nova gvozdena zavesa

Za istoričara Mileta Bjelajca to bi bila najveća provokacija u poslednjih 20 godina, odnosno od završetka rata na Kosovu. „Tom nazovimo zaštitnom korpusu na KiM je samo pre nekoliko dana podeljeno na hiljade protivoklopnih raketnih ručnih sistema, protivvazdušnih sistema, znači dovoljna količina da anulira bilo koji pokušaj Vojske Srbije da zaštiti srpsko stanovništvo na KiM i državne interese. Slobodan sam, u meri ovih informacija i iskustva, da kažem da je to vrlo, vrlo rizična situacija“, rekao je Bjelajac u razgovoru za „Sputnjik“.

Po njegovim rečima, formiranje vojske Kosova je samo još jedna faza ka realizaciji američkog geopolitičkog plana za Balkan. „Svedoci smo prekomponovanja Balkana, stavljanja ovog dela Evrope pod apsolutnu kontrolu. To je moja procena. Naravno da je u prvom planu dezavuisanje ili možda ukidanje Republike Srpske, ali vidimo da je i makedonska država na velikom iskušenju“, upozorava Bjelajac.

Stvar je zabrinjavajuća i sa stanovišta brojki iznetih u izdanju „Medija centra Odbrana“ Ministarstva odbrane Srbije na koje ukazuje Bjelajac. Dok potencijalna snaga Albanaca koja može da deluje na KiM iznosi 120.000 ljudi, Vojska Srbije u projektu iz vremena ministra Dragana Šutanovca broji 78.000 ljudi, a hrvatska ratna armija je projektovana na preko 200.000 ljudi. „Srbija se ponaša kao da nema bezbednosne izazove, kao da je ušuškana kao Holandija ili Belgija koja može da ima isti broj aktivnih vojnika kao što danas ima Srbija, oko 12 hiljada“, rezignirano zaključuje Bjelajac.

Još letos su učesnici skupa u Beogradu koji su organizovali časopis „Geopolitika“ i portal „Fakti“ ocenili da NATO ima strategijski interes da uvuče u svoje članstvo sve zemlje Zapadnog Balkana i da učestvuje u formiranju tzv. vojske Kosova.

Izvršni direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković na tom skupu je rekao da se u deklaraciji NATO sa poslednjeg samita Alijanse u Briselu zapravo najavljuje formiranje takozvane vojske Kosova.

„Istina, neće to ići onako brzo kako Albanci misle, ali je težnja jasna, a namera iskazana. Tu ne treba imati nikakve iluzije“, kaže Proroković. On ocenjuje da NATO želi da spusti novu gvozdenu zavesu prema Rusiji od Mediterana do Baltika, da uključi sve zemlje Zapadnog Balkana u svoje članstvo, i da tako neometano planira dalje akcije, kako protiv Rusije, tako i na Bliskom istoku. „Opasnost za NATO je da neke balkanske zemlje ostanu nepokrivene, jer se sa njihovih teritorija mogu voditi neke hibridne akcije, kako Rusa, tako i Kineza“, rekao je tada Proroković.

Usvajanje zakona

Kosovska skupština ekspresno je prošlog četvrtka usvojila sva tri zakona o pretvaranju KBS u vojsku koja je definisana kao „multietnička, profesionalna, naoružana i ovlašćena sila da služi u zemlji i inostranstvu, u skladu sa ustavnim i zakonskim mandatom u odbrani teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Republike Kosovo i koja podleže demokratskoj građanskoj kontroli“.

Procedura usvajanja zakona o transformaciji KBS u takozvane oružane snage Kosova predviđa da predlozi tri zakona, koje je u načelu usvojila kosovska skupština, u sledećem koraku prođu skupštinske odbore, idu zatim na usvajanje u „drugom čitanju“, što bi, po nekim najavama, moglo da se desi 28. novembra na nacionalni dan Albanaca.

„Kosovske snage bezbednosti su ovlašćene da koriste silu, vatreno oružje, alat i opremu koju koriste, kako bi ispunili svoje ustavne i zakonske nadležnosti i dužnosti“, navedeno je u zakonima.

Osnovni zadatak KBS, koji će, kako je predviđeno, preći pod ingerencije Ministarstva odbrane, jeste da štiti teritorijalni integritet samoproglašenog Kosova, kao i da štiti građane i zajednice, daje vojnu podršku civilnim vlastima i učestvuje u međunarodnim operacijama.
Zakoni predviđaju da do transformacije u vojsku dođe u periodu od deset godina.

Srpska lista

„Mi ćemo kao Srpska lista podneti žalbu Ustavnom sudu, ali po ranijem iskustvu to neće ništa promeniti“, rekao je za „Tanjug“ potpredsednik Srpske liste Igor Simić i podsetio na praksu da kosovske institucije imaju uslovni refleks da, kada bilo kakav zahtev ili žalba stignu od Srpske liste ili Srba, to odbijaju bez obzira na pravno utemeljenje i razlog zašto se traži preispitivanje.

Inače, predstavnici Srpske liste žestoko su izvređani dok su napuštali sednicu kosovskog parlamenta na kojoj su usvojeni spomenuti zakoni. Ispraćeni su uz niz žestokih psovki i uvreda na račun predstavnika Srpske liste koje su albanski poslanici nazivali „srpskim svinjama“ dok su napuštali skupštinsku salu. „Marš odavde, nije vam ovde mesto, gubite se…“, dobacivali su razulareno Srbima.

Čestitke

Da bi „prst u oko“ Srbima bio potpun, baš na dan kad je otvorena rasprava u parlamentu zakazana je i zajednička vežba Kfora i KBS. I predsednik takozvane Republike Kosovo Hašim Tači na svom fejsbuk profilu objavio je snimak posvećen vojsci Kosova samo nekoliko sati nakon što je kosovski parlament doneo odluku o transformaciji KBS.

Tači je u videu predstavio i logo buduće vojske, ali i posebno istakao ulogu u formiranju oružanih snaga Ramuša Haradinaja, Kadrija Veseljija i predsednika Albanije Edija Rame. „Uvek počast otadžbini i u službi svih građana. Ćerke i najbolji sinovi zemlje, vojnici Republike Kosovo“, napisao je Tači uz postavljen video.

Nije izostala ni čestitka glavnog zagovornika albanskog ujedinjenja, premijera Albanije Edija Rame koji je, putem tvitera, izrazio podršku odluci kosovske skupštine o usvajanju predloga zakona. Na svom zvaničnom nalogu na toj društvenoj mreži Rama je napisao: „Slava mučenicima Kosova i blagoslovena bila novorođena vojska Republike Kosovo.“ Uz ovu poruku je objavio fotografiju pripadnika bivše UČK i fotografiju pripadnika KBS, jednu do druge.

Zapad i Srbija

Sve svojevremene izjave sa Zapada da kosovska vojska ne može biti formirana bez glasova Srba u Prištini i ustavnih promena pale su u vodu, uostalom, kao i mnoge pre toga, poput principa „prvo standardi, pa status za Kosovo“, što nedvosmisleno ukazuje da se Zapadu ne može ništa verovati.

Reklo bi se, zato, da je krajnje vreme da i Srbija u odbranu nacionalnih interesa postavi crvene linije od kojih neće odstupiti.

Takvih ideja već ima. Prema informaciji beogradskih „Novosti“, na šefa države Vučića vrši se ogroman pritisak da vlasti u Beogradu proglase okupaciju Kosova i Metohije, jer po svim sporazumima samo KFOR može biti na teritoriji južne pokrajine kao vojna formacija. Tu opciju, navodno, već duže vreme zagovaraju i neki najbliži saradnici šefa države, kao i pojedini predstavnici vojnog vrha. Ove sugestije su se, prema pisanju „Novosti“, pojačale posle zahteva Amerike u UN da se ukine mandat misiji Unmika, što bi mogao da bude uvod u demontažu Rezolucije 1244 koja predviđa i povratak do 1.000 naših vojnika na KiM.

Od srpskih zvaničnika najotvoreniji i najdirektniji je bio ministar u Vladi Srbije i predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović sa izjavom da Beograd treba da prekine sve dalje pregovore sa Prištinom ukoliko ona ne odustane od procesa formiranja vojske.

Popović je naveo da nakon poslednjih odluka kosovske skupštine o formiranju tzv. vojske, Srbija treba da zahteva od „zapadnih sponzora lažne države Kosovo – da nateraju svoje štićenike da hitno stave van snage takvu odluku, jer će u suprotnom Srbija prekinuti sve dalje pregovore sa separatistima na Kosovu“.

Prema Popovićevim rečima, ova odluka je „poslednji ekser u sanduk“ Briselskih sporazuma koji se vode pod okriljem Evropske unije.

Nisu se srpski zvaničnici tek tako probudili i počeli gunđati i govoriti stvari koje su donedavno bile tabu i od strane Zapada oštro kažnjavane. Prilike u svetu se brzo menjaju, pre svega u Evropi. To najbolje ilustruje austrijski vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe svojom izjavom da je protiv članstva Kosova u Interpolu, kao i protiv formiranja vojske Kosova. On je to istakao nakon razgovora s prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom inostranih poslova Ivicom Dačićem u Beču. Štrahe je, na zajedničkoj konferenciji za medije, kazao da se ne može pozitivno govoriti o članstvu Kosova u Interpolu i o formiranju vojske dok se pitanje Kosova ne reši na nivou UN.

Dakle, sve i ako se nekome žuri da ovaj deo Balkana što pre i potpuno stavi pod svoju „šapu“, Srbija ne treba da brza i povlači poteze koji nisu u njenom interesu. Jer vreme je na njenoj strani

Da li Srbija mora da radi sve šta joj kažu, saznajte OVDE.

Izvor: Pečat