Planovi za kupovinu oružja su objavljeni ubrzo nakon usvajanja zakona o uspostavi vojske Kosova koja će se sastojati od 5000 vojnika i navodno će biti “multinacionalna”.
Početkom oktobra je američka ambasada u Prištini saopštila kako kosovski Albanci imaju podršku Vašingtona u ideji stvaranja “multinacionalne profesionalne vojske prema standardima NATO pakta, ali s ograničenim mandatom”.
Nakon toga je 18. oktobra parlament u Prištini podržao prethodnu odluku vlade o formiranju punopravne vojske,a temelj ovih oružanih snaga biće postojeće Snage sigurnosti Kosova.
Od prisutna 102 zastupnika u parlamentu, 101 je glasao je za stvaranje Ministarstva obrane na Kosovu, prenosi Gazeta Ekspres, te dodaje kako su predstavnici manjinske stranke “Srpska lista” napustili dvoranu parlamenta u Prištini.
Prema postojećem ustavu Kosova, vojska kosovskih Albanaca, koja će zbog formalnog “multinacionalnog” karaktera imati nekoliko pripadnika zajednice Srba, Roma, Bošnjaka i drugih manjina, može se stvoriti izmenom ustava uz saglasnost najmanje dve trećine od 120 poslanika.
Kosovske vlasti su 2017. godine donošenjem zakona o proširenju ovlasti Sigurnosnih snaga iste pokušale transformisati u vojsku, ali su se suočile s otporom i zabranom ne samo međunarodne zajednice, nego i Sjedinjenih Država, koje iz baze “Bondstil” i svoje ambasade u Prištini upravljaju Kosovom kao svojim protektoratom.
Početkom oktobra SAD odjednom menjaju stav i američka ambasada u Prištini vlastima Kosova daju “zeleno svetlo” za uspostavu vojske i Ministarstva obrane.
Odobrenje Sjedinjenih Država dolazi neposredno nakon odluke u septembru ove godine tzv. premijera Haradinaja i kabineta ministara samoproglašenog Kosova da se odobri formiranje vojske i preustroji u oružane snage postojećih Snaga bezbednosti.
U bezbednosnom smislu ovo znači dodatno zaoštravanje odnosa na uzavrelom jugu Balkana, gde se spore Makedonija i Grčka, Srbija i samoproglašeno Kosovo, kojeg podržava susedna Albanija, gde Makedoniju i Crnu Goru razdiru etničke i druge podele, a susedna Bosna i Hercegovina je nakon nedavno održanih izbora ušla u razdoblje institucionalne krize, budući da Hrvati kao konstitutivni narod za svog člana Predsedništva ne priznaju Željka Komšića, izabranog uglavnom glasovima Bošnjaka.
“Zeleno svetlo” američke uprave Prištini da može stvoriti vlastitu vojsku, što je radikalan zaokret u odnosu na ranije politike, dodatno će zakomplikovati ionako složene odnose na jugu regije. Čini se da aktuelna američka uprava želi zacementirati silom nametnuti okvir, koji dugoročno definitivno nije održiv.
Osim toga, kosovski presedan je u samo deset godina poslužio kao pravni temelj za slične odluke u Južnoj Osetiji, Abhaziji, Iračkom Kurdistanu, na Krimu i Kataloniji. Međutim, na drugim su mestima barem provedeni referendumi o samoodređenju, neki uspešno, a neki ne. Koliko dugo Makedonija može izbegavati sličan scenario? Kojim će putem poći Bosna i Hercegovina, koja jedva preživljava u “ludačkoj košulji” Dejtonskog sporazuma, ali je još uvek država s dva entiteta i tri konstitutivna naroda?
Nije važno ko će se još pozvati na ovaj presedan, ali se već sada može pretpostaviti da će Amerikanci i Evropljani, ako im ne ide u prilog, tada na sav glas grmeti kako je to bedno i jadno, ili će podržati taj proces, ako je u njihovom interesu.
Davanje legitimiteta sili i kršenje sporazuma i Rezolucije saveta bezbednosti Ujedinjenih naroda, prema kojoj Kosovo ne može imati vojsku, SAD ne da narušavaju krhki mir između Srba i Albanaca, nego stvaraju preduslove za napetosti u celoj regiji koje lako mogu prerasti u otvorene sukobe.
SAD Rusima predale zamerke na projektil 9M729. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: logicno. com
