Piše: Ivan Danilov, autor bloga Crimson Alter
U američkoj politikologiji čak postoji specijalni termin koji opisuje korišćenje dolarskog sistema za vršenje pritiska na druge zemlje – „weaponization of the dollar“, što doslovno znači –„pretvaranje dolara u oružje“.
Kao i u slučaju nuklearnog oružja, postoji i nekoliko vidova „dolarskog oružja“, a sankcije u formi blokiranja dostupa dolarskim transakcijama – to nije ni izdaleka najefikasniji vid.
Vašington periodično koristi i takozvani „dolarski usisivač“ koji je nekoliko puta pokazao svoju maksimalnu efikansost protiv ekonomija u razvoju.
Taj „usisivač“ funkcioniše približno ovako: kada u nekoj zemlji dođe do ekonomskih turbulencija, ili kada SAD podignu kamate u dolarima – kapitali iz celog sveta, zbog strahova ili nezajažljivosti njihovih vlasnika, počnu da teku prema SAD. A pritom obaraju kurseve vlauta zemalja u razvoju, stvarajući u tim zemljama deficit investicija i ozbiljno im otežavajući otplatu dugova u dolarima.
Ako se slikovito predstavi kretanje kapitala po globusu – stvara se utisak da nege u NJujorku postoji rupa ka kojoj se kreću dolarti iz celog sveta. To je odavno poznato, a Amerikanci to koriste i za obuzdavanje ekonomija svojih konkurenata i za podržavanje sopstvene.
Kada je Vašingtonu bilo potrebno da podstakne ostatak sveta da investira u američku ekonomiju – donedavno mu je bilo dovoljno da da izazovbe kakav manji geopolitički šok i paniku ili da malo podigne kamate na vrednosne papire svog državnog zajma. A kad je bivalo gusto – da istovremeno posegne i za jednim i za drugim.
Međutim, američki eksperti i mediji koji se bave finansijama sada ukazuju na promenu koja je strašna za Sjedinjene Države – „dolarski usisivač“ više ne funkcioniše. Strani investitori kupuju sve manje američkih državnih obveznica, a SAD su `prespavale` start dedolarizacije međunarodnih plaćanja koja je počela prošle godine.
The Wall Street Journal upravo je objavio: „Smanjuje se kupovina državnih vrednosnih papira SAD, a to izaziva zabrinutost na našim finansijskim tržištima. odlazak investitora izazvao je nagli pad cene na `državne papire` SAD i urušio desetogodišnji trend rasta cene na američke državne akcije“.
Pred Vašingtonom je problem za čije rešavanje nema mnogo vremena: tokom 2019-te moraće da plasira još više državnih obveznica radi finansiranja državnih infrastukturnih projekata koje pokreće Tramp. A te će obveznice izvršiti novi pritisak na tržište.
The Wall Street Journal je objavio proccenu načelnikka odeljenja za valutnr operacije TD Securities Marka Makkormiks da Amerikance nasjviše brine hoće li dolar moći da sačuva svoju vrednost.
Nakon što je Tramp optužio Federalne rezerve (centralanu banku SAD) da da podrivaju ekonomiju SAD, javno mu se obratio Dejvid Rozenberg, u finansijskim krugovima dobro poznati bivši glavni ekonomista severnoameričkog departmana Merrill Lynch. Rečima:
„Nastavite da optužujete Federalne rezerve. Nikome ne govorite da su se strane kupovine naših državnih obveznica tokom 2018-te prepolovile i krijte da se dolarski udeo u valutnim rezervama u svetu spustio na 62,5 odsto. A i to da se uloga dolara kao svetske bazne valute nalazi na svom poslednjem udisaju“.
Osim ovoga, u jednom izveštaju međunarodnog sistema bankarskih komunikacija i plaćanja SWIFT navodi se da je dolar 2015-te u ukupnim plaćanjima preko tog sistema činio 43,9 odsto, a tokom 2017-te – samo 39,8 odsto.
Prošle godine je udeo evra već bio 35,7 odsto (2015-te – samo 29,4 odsto).
Ovo znači da se više ne može govoriti o dominaciji dolara jer je razlika između te dve valute – jedva četiri odsto. Posebno je značajno što se sve ovo dogodilo pre nego što je predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, saopštio da je neophodna dedolarizacija Evropske unije sa `guranjem` evra da bude konkurent dolaru.
Oni koji veruju da će američka hebgemonija još potrajati, uveren isu da su američki investitori dovoljno bogati da samostalno isfinansiraju sve državne obveznice koje tramp bude emitovao, a i one kojih se budu oslobađali stranci.
Koliko je ovo realno – postoje različite procene. Međutim, nije ni bito da li jeste ili nije realno.
Čak i ako se kod američkih investitora nađe toliki novac, njegovo preusmeravanje u državni dug ostaviće ogromni i prezaduženi američki korporativni sektor bez novca, a on se tokom poslednje decenije navikao na niske kamate i poslovanje na kredit , ne razmišljajući kako će uzeti novac vraćati.
Kompanije kao što su Tesla i Netflix ne mogu generisati dovoljnu dobit ni za opsluživanje tekućih dugova pa za njihovo vraćanje moraju da uzimaju nove kredite.
Ako pominjani „dolarski usisivač“ pokupi dolare iz američkog finansijskog sistema – umesto iz celog sveta – on će naprosto ubiti američku ekonomiju.
Hoće li Trampu i Americi biti od toga lakše? Najverovatnijer neće.
Svi kojima je dojadila američka hegemonija – mogli bi se zbog svega ovoga radovati. Samo, ima u tome jedan problem: ako establišment SAD zaključi da tradicionalni metodi rešavanja američkih problema više ne funkcionišu - Vašington može pribeći kranjim sredstvima, to jest – sili.
Da bi izbegao kraj američke hegemonije.
Vašington u tome mogu onemogućiti jedino ruske investicije u najbolje geopolitičko osigurenje – u rusko nuklearno oružje. Bolji način da se ohlade egoistični porivi američke elite još nije, na žalost, smišljen.
Rusija postavila Samarkande na granice NATO! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
