Piše: Leonid Savin, Međunarodni evroazijski pokret
Tako, jedan Guglov projekat uverljivo pokazuje kako, za 100 dolara, možete stvoriti iluziju da određena ruska kompanija pokušava da utiče na javno mnenje u Sjedinjenim državama. Za te potrebe je u Panami kupljen mobilni telefon i nekoliko SIM kartica, izabrano je tipično rusko ime i prezime, na koje je registrovan i nalog na mreži Yandex, onda je pomoću programa NordVPN registrovana IP adresa u Petersburgu, zatim je preko određene pravne firme sprovedeno i plaćanje reklame na AdWords, a na Internetu je ostavljen izabrani politički sadržaj, koji se može smatrati provokativnim. Sve ovo su izveli državljani Sjedinjenih država iz kompanije Gugl i nisu se ustezali da to i prijave. I, šta sprečava NSA, CIA ili fanatične rusofobe, koji poznaju krekerske tehnike, da to rade, bez obzira da li pripadaju bilo kojoj političkoj partiji? Osećaj zdravog razuma ukazuje da je upravo to i učinjeno, kako bi se stvorio utisak ruske intervencije. Ali, da pružimo stvarne dokaze, naravno, niko ne može. Ali, naravno da niko ne može da pruži stvarne dokaze.
Drugi primer, kako Sjedinjene države mogu uticati na javno mnenje je stvaranje lažne propagande. Ovu tehnologiju je koristila američka vojska u Iraku početkom dvehiljaditih, uz pomoć podizvođača.
Britanska nevladina organizacija ‘Biro za istraživačko novinarstvo’ tvrdi da je Pentagon platio više od 500 miliona dolara britanskoj kompaniji za odnose s javnošću, Bell Pottinger, za pravljenje lažnih video snimaka, koji su prikazivali različita dejstva militanata i terorista. Grupa saradnika ove firme je zajedno sa američkom vojskom bila smeštena u kampu Victory u Bagdadu, odmah posle početka okupacije 2003. godine. Takođe je, između 2007. i 2011. godine, zaključen niz ugovora. Bivši predsednik ove firme, lord Tim Bel, rekao je novinarima da je firma sprovela neki tajni ugovor za interese Amerikanaca, o čijim detaljima se nije govorilo zbog tajnosti ugovora. Treba podsetiti i da je firma Bell Pottinger radila na dobrom imidžu Margaret Tačer i da je pomogla Konzervativnoj partiji da pobedi u tri izborna procesa.
Martin Vels (već bivši) video urednik je priznao da mu je boravak u kampu Victory otvorio oči i promenio život. Sa američke strane, ovaj projekat je nadgledao general Dejvid Petreus. A, ako on nije mogao da odluči o nekom određenom pitanju, ono se rešavalo na višim instancama u Vašingtonu.
Najskandaloznijom epizodom u ovoj priči je stvaranje propagandnih snimaka za interese terorističke grupe Al-Kaida, koje je ova britanska firma napravila. Kada je materijal bio gotov i digitalizovan u pravom formatu, ovi video snimci su prebačeni na diskove i dati marincima, koji su ih tokom racija i upada, razbacivali po iračkim kućama. Na diskovima je bio snimljen i kod, prema kome je bilo moguće utvrditi i lokaciju kompjutera, sa koga je materijal prebačen na disk (kompakt-disk). Kasnije je otkriveno da su se lažni Al Kaidini snimci gledali ne samo u Iraku, već i u Iranu, Siriji i čak u Sjedinjenim državama! Moguće je da je praćenje diskova pomoglo američkim snagama bezbednosti da prate i širenje lažnih propagandnih snimaka. I, koliko ljudi su postali sledbenici ekstremističke ideologije, zahvaljujući ovom Pentagonovom tajnom projektu?
A, kako su poslednjih godina tehnologije još napredovale, sada se počelo govoriti o mogućnosti korišćenja veštačke inteligencije za takve projekte - bilo da je u pitanju politička manipulacija na izborima ili širenje dezinformacija. Nedavno su tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji već bile u središtu nekoliko skandala. Jedan od njih je korišćenje podataka sa Facebook profila, koje je firma Cambridge Analytica, za biranje i ciljanje birača tokom poslednjih američkih predsedničkih izbora.
Vašington Post je u tom smislu naglasio da će "buduće kampanje birati ne samo probleme i slogane koje potencijalni kandidat može da podrži, već i sâmog kandidata, koji ne bi trebalo da bude ravnodušan prema ovim problemima… Bazama podataka su pridodate aplikacije sa informacijama o obrazovanju, rodoslovu i profesionalnim navikama i obuhvataju specifične segmente glasačkog tela u različitim demografskim oblastima i regionima.
U budućnosti će se trendovi, među različitim grupama glasača, moći upoređivati sa rodoslovnim, genetskim i medicinskim podacima, kako bi se razumele promene u političkim kretanjima, regionalnim i generacijskim sklonostima, ističući načine i metode na osnovu kojih glasači biraju, za ili protiv predviđenih planova."
Veštačka inteligencija se, takođe, može koristiti kao bot, zameniti osobu i čak imitirati razgovor. Algoritmi kao što su Quill, Wordsmith i Heliograf se koriste za pretvaranje tablica sa podacima u tekstualni dokument, pa čak i za pisanje vesti o različitim temama. Vašington Post već koristi Heliograf u svom radu. A botovi se mogu koristiti kako u dobre, tako i u loše svrhe.
Prema mišljenju američke vojske, instrumenti informacionih operacija zasnivani na veštačkoj inteligenciji mogu da saosećaju sa korisnicima, da izraze nešto neophodno, promene opažanje, koje upravlja ovim fizičkim oružjem. Budući sistemi informacionih operacija će moći da kontrolišu i utiču na desetine hiljada ljudi istovremeno.
U leto ove godine, agencija DARPA je pokrenula projekat koji će pokušati da utvrdi da li će u bliskoj budućnosti biti moguće razlikovati lažni video i audio od stvarnog, koji 1) izgleda kao stvaran; 2) napravljen je korišćenjem veštačke inteligencije. Pritom će se analiza ovakvih dokumenata, takođe, sprovoditi uz pomoć veštačke inteligencije.
Video, tradicionalno, ima veći uticaj na publiku, jer se veruje da je teže lažirati ga od fotografije. I čini se uverljivijom od teksta koji čita neka politička figura. Međutim, savremene tehnologije se mogu lako nositi i sa ovim. U aprilu 2018. godine je objavljen video, nazvan ObamaPeele - prema imenima učesnika. Radi se o tome da je Obama u tom videu vrlo čudno govorio, ali to je zato što je tekst, u stvari, izgovarao glumac, koji se na videu ne vidi. Posebnim programom je obrađivano glumčevo kretanje, pa je Obamina mimika bila u potpunosti u skladu sa navedenim tekstom. Stručnjaci za računarske tehnologije na univerzitetu u Vašingtonu su napravili sličan eksperiment sa govorom Barake Obame iz 2017. godine i javno objavili rezultate, uz detaljan opis kako to funkcioniše.
Agencija DARPA je u jednom projektu koristila takozvane “deep fakes” - video snimci u kojima je lice jednog čoveka bilo "prišivano" telu drugog čoveka. Stručnjaci su utvrdili da je ova tehnologija već iskorišćena za pravljenje nekoliko lažnih porno snimaka sa poznatim ličnostima. Ali se ova metoda, takođe, može koristiti za pravljenje snimaka političara koji govori ili čini nešto neprimereno i neprihvatljivo.
Tehnolozi u agenciji DARPA su posebno zabrinuti zbog nove tehnologije za veštačku inteligenciju jer je falsifikate napravljene uz pomoć ove tehnologije, praktično nemoguće prepoznati nekom automatskom metodom. Koristeći takozvane generativne suprotstavljene mreže ili GAN (generative adversarial networks), mogu se stvarati zapanjujuće realistične, veštačke slike. Zabrinutost je, vidimo, povezana sa mogućnošću da ove tehnologije koriste i drugi. Kako Sjedinjene države gube monopol u stvaranju, verifikaciji i distribuciji falsifikata, suočiće se sa problemima da ovakve stvari mogu praviti druge države i narodi.
I dok se naučnici u vojnim uniformama lome glave kako se u takvoj specifičnoj informacionoj trci boriti protiv drugih država, njihove kolege u civilu su već nazvale ovaj trend informaciona apokalipsa i dezinformacije na steroidima.
Leonid Savin je autor knjige “Od šerifa do teroriste” i koautor knjige “Mrežni rat” koje se su izdate i na srpskom jeziku i koje možete naručiti OVDE. O novoj ruskoj hipersoničnoj raketi možete čitati OVDE.
Izvor: Geopolitica.ru
