U vezi sa tim, NATO namerava da u praksi ispita kako će laser raditi „u različitim konfliktnim situacijama i u različitim geografskim zonama“.
Takva istraživanja već su sprovođena i njihovi rezultati su svima poznati. Organizovanje ponovljenih eksperimenata može se diktirati ne samo vojnim nego i geopolitičkim zadacima, ističu stručnjaci.
„U oblasti razvoja sistema opremljenih laserima visoke snage postignut je toliki napredak da je vrlo verovatno da će se u bliskoj budućnosti članice NATO-a suočiti sa situacijom u kojoj će koalicione sile ili protivnici upotrebiti ove lasere“, tvrdi se u projektu NATO-a.
Severnoatlantska alijansa je zaključila da ne treba oklevati, već da je potrebno ispitati kako laser radi u različitim geografskim zonama. Posebna zabrinutost vojnog bloka povezana je sa pretpostavkom da atmosferski uslovi mogu značajno da smanje ubojitost laserskog zraka.
„Padavine, vlaga, aerosoli i drugi nepovoljni uslovi mogu silno uticati na laserske zrake. Pošto će ovo imati posledice na opseg, ubojitost i neophodno trajanje zračenja, pre upotrebe lasera neophodno je kvantificirati mogući uticaj vremenskih uslova kako bi se pravilno isplanirala i sprovela upotreba lasera na svim etapama neutralizacije cilja“, naglašava se u dokumentu.
Planirano je da ispitivanja budu sprovedena do 2021. godine, a o njihovim rezultatima će biti obaveštene sve članice alijanse, kao i Australija.
Neprobojni oblak
U međuvremenu su naučnici već eksperimentisali sa laserskim oružjem, a eksperimenti su pokazali da je takvo naoružanje efikasno samo u idealnim vremenskim uslovima, ističe vojni stručnjak i urednik magazina „Arsenal otečestva“ Aleksej Leonkov.
„Eksperimenti sa laserskim oružjem su pokazali da njegove sposobnosti opadaju ne samo sa rastojanjem nego i u uslovima atmosferskih pojava kao što su sneg, kiša, magla. Znači, ako se vazdušna meta krije iza oblaka, nemoguće ju je uništiti. U najskorijoj budućnosti korišćenje laserskog oružja u gustim slojevima atmosfere nije predviđeno“, naglasio je stručnjak.
Leonkov je takođe napomenuo da se Amerikanci odavno bave razvijanjem laserskog oružja. U julu 2017. godine američka ratna mornarica je izvestila o testiranju laserskog oružja u Persijskom zalivu, kada je desantni brod „Pons“ pomoću lasera uništio mali dron, ali to se odvijalo u idealnim vremenskim uslovima.
Široka upotreba laserskih sistema je i dalje izazov, smatra predsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov.
„U ovoj fazi je verovatnoća upotrebe laserskih sistema kao ravnopravnog oružja veoma mala, jer na njega utiču različiti faktori sredine u kojoj se koristi, na primer gustina vazdušnog sloja, uticaj vremenskih uslova, na primer kiše, koja stvara refleksiju. Pored toga, imajući u vidu da je ovo energetsko oružje, ono je veoma podložno temperaturnim uticajima“, naglasio je stručnjak. Prema njegovim rečima, lasersko oružje trenutno služi kao sistem za navođenje i ciljanje, a za korišćenje takvog oružja kao odvojene borbene jedinice potreban je ozbiljan tehnološki razvoj.
Laseri za Evropu
Međutim, NATO, a pre svega SAD, polažu velike nade u lasersko oružje.
„SAD pokušavaju da istaknu svoje prioritete. Nakon što je svet saznao o našim uspesima u razvoju novih vrsta oružja, SAD su morale da prebace laserske sisteme u Evropu i naravno da to pokazuje želju SAD da povećaju svoje sposobnosti“, izjavio je doktor političkih nauka Andrej Koškin.
U martu ove godine američka vojska prebacila u Nemačku oklopni transporter „Strajker“, koji je opremljen mobilnim visokoenergetskim laserom. Prema saopštenju Pentagona, transporter bi trebalo da dopuni tradicionalne raketne sisteme protivvazdušne odbrane, a pomoći će i u proceni mogućnosti takvog lasera u evropskim uslovima.
Vašington je naglasio da će demonstracija takvog oružja podstaći druge zemlje-članice NATO-a da sarađuju sa SAD na stvaranju novih sistema za obuku na teritoriji Evrope, čiji bi uslovi omogućili testiranje laserskog oružja bez ikakvih ograničenja.
Pročitajte OVDE sve fascinantne detalje testiranja ruskog razbijača. Pogledajte video.
Izvor: rs. sputniknews
