To je nesumnjivo u nedavnom intervjuu potvrdio predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji je kazao da su lideri prosrpskih stranaka na sastanaku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, tražili novac od Beograda „da bi poveli kampanju i posrbili Crnu Goru uoči narednog popisa“.
Činjenicu da režim u Podgorici hvata panika od same pomisli da bi broj crnogorskih građana koji se izjašnjavaju kao Srbi mogao ostati na istom ili većem broju u odnosu na rezultate popisa iz 2011. godine od 28,73 odsto, mnogi analitičari sada tumače kao jasan pokazatelj da je želja crnogorskih vlasti zapravo od početka bila rasrbljavanje Crne Gore, odnosno, svođenja onih koji se deklarišu kao Srbi na statističku grešku.
Za urednika portala „IN4S“ Gojka Raičevića, težnja Vlade u Podgorici da broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori bude sve manji, nije nikakva novost, jer kako primećuje, „crnogorska vlast kontinuirano radi na poništenju izvornog identiteta Crne Gore, koji je, što potvrđuju brojni istorijski dokazi, nesumnjivo – srpski“.
“Nedavno postavljeni plakati koji omalovažavaju ulogu srpske vojske u oslobađanju Boke, Brda pa i same Crne Gore umesto potpisa autora sadrže krilaticu “za pravo čast i slobodu Crne Gore”. E, to je ironija. Crnogorski separatisti ni sami ne vjeruju da su uspešno pokrali referendum 2006. i tako ostvarili samostalnost. To je objašnjenje otkud stalni grč, potreba bežanja od sebe i svojih korena i mržnja prema okruženju koje je ostalo imuno na epidemiju fukarluka koja je zavladala u Crnoj Gori”, kazao je urednik IN4S.
On za Pravdu objašnjava da to nije nimalo slučajno, jer su „Srbi u Crnoj Gori „neugodan svedok“, odnosno podsećaju predstavnike vladajućeg režima šta su bili koliko do juče, dok nisu promijenili nacionalni dres“.
„Proces rasrbljavanja Crne Gore ne traje od juče, već je aktivan već decenijama, s jedinom razlikom što su komunisti rešavanju „srpskog pitanja“ u Crnoj Gori prilazili iz ideoloških razloga, dok je motiv aktuelnog crnogorskog režima mnogo prizemnije prirode, odnosno počiva na pukoj želji da se sačuva vlast po svaku cenu, pa i potpunu promenu nacionalnog koda“, objašnjava Raičević, koji napominje da pored „domaćih izvršilaca radova“, nipošto ne treba zanemariti ni ulogu spoljnog faktora, podsećjući da je upravo „Katolička crkva svojevremeno nesebično pomogla rušenje NJegoševe kapele na Lovćenu, kako bi se poništilo istorijsko sećanje na srpske korene Crne Gore“.
„Zato ne treba da čudi da se na popisu stanovništva u Knjaževini Crnoj Gori 1909. godine 94.38% stanovništva izjasnilo kao Srbi, da bi nasiljem komunističkih vlasti broj Srba na popisu 1948. bio smanjen na svega 1.78 odsto. Već na popisu 2003. broj Srba je bio 32 odsto što je bio povod da se „uključi alarm“ kod onih koji po svaku cenu ne žele da Crna Gora bude ono što jeste, a to je deo srpskog teritorijalnog, nacionalnog i duhovnog bića. Odmah su aktivirani svi mehanizmi diskriminacije srpskog naroda u Crnoj Gori, ali to nije dalo efekta jer se ipak respektabilnih 28,73 odsto, i to na pokradenom popisu 2011. godine, izjasnilo kao Srbi“, ističe Raičević.
U tom smislu, naš sagovornik nema sumnju da je i pomenuta cifra „previše“ za predstavnike trenutne crnogorske vlasti, ali, kako dodaje, isto je tako siguran da su „Srbi u Crnoj Gori tvrd orah, i da će na njima slomiti zube svi oni koji misle da mogu da potru tradicionalnu Crnu Goru“.
„Bez obzira na najave zvanične Podgorice da se sprema „velika srpska ofanziva“ iz Beograda, kada je u pitanju popis, unapred obećavam da će portal IN4S, sam ili zajedno sa drugim srpskim nacionalim organizacijama, voditi kampanju očuvanja izvornog nacionalnog identiteta Crne Gore“, najavljuje Raičević.
Na kraju razgovora za Pravdu, u pogledu aktuelne situacije Raičević je podsetio na „čuveno klatno Milovana Đilasa“ koji je sudbinu Crne Gore vidio u održavanju ravnoteže između pro-srpskog i anti-srpskog pola, odnosno, da kad god klatno ode isuviše u jednu stranu, „nešto“ ga vraća ponovo nazad..., što po našem sagovorniku „potpuno jasno ide u prilog tvrdnji da će ponovo u Crnoj Gori na njenu sreću biti sve više i više Srba“.
„Uporište nalazim u tome što, čvrsto verujem, da će se prosečan građanin Crne Gore lakše „identifikovati“ sa srpskim velikanima nego sa „novocrnogorskom elitom“, odnosno sa NJegošem nego sa Jevremom Brkovićem, Markom Miljanovim nego sa Šerbom Rastoderom, patrijarhom Gavrilom Dožićem nego sa raspopom Dedeićem, Vukom Karadžićem nego sa Adnanom Čirgićem, Ivom Andrićem nego sa Andrejom Nikolaidisom, Nikolom Teslom nego sa Čedomirom Bogićevićem, kao i naravno mnogim drugim primerima“, zaključuje Raičević.
Da li je Putin odlučio sudbinu Idliba saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
