Zanimljivo koncipirana kao filmski leksikon, “Neispričane priče” nisu samo knjiga o životu velikog Rajka Grlića, njegovoj karijeri na ovim prostorima i u svetu, filmovima koje je radio, velikim ovdašnjim i stranim umetnicima sa kojima je sarađivao...To je i brevijar naših života, sudbina, stradanja.
- Samo tokom četiri zadnje generacije moje porodice na ovom su se prostoru dogodila tri velika rata. I ovaj zadnji, tako uredno dogovoren, opet je i možda definitivno pokazao da su sve te generacije radile potpuno zaludan posao. Svi mogući pokušaji, sva uljuđivanja, sva moguća ‘kulturna dobra’. Sve se pokazalo zaludnim. Novopridošli varvari su sve poništili u nekoliko dana - napisao je Grlić u autobiografskoj knjizi “Neispričane priče” .
Reditelj kultnih filmova ‘’Bravo Maestro’’, ‘’Karaula’’, ‘’Samo jednom se ljubi’’, ‘’U raljama života’’, ‘’Za sreću je potrebno troje’’ i dr. 1991.godine napustio je Jugoslaviju i bio je uveren da se na ove prostore više nikada neće vratiti.
- Kada smo završavali „Čarugu“, to je bila 1990. godina, sećam se da sam izašao iz svetlosnog tunela u kojem smo snimali i rekao – ovo je zadnji kadar koji sam ikada snimio u ovoj državi. Niko još nije znao šta nas čeka, ali se miris toga valjao po vazduhu. Desilo se šta se desilo, vremena vas bace, vaš brod doživi ovo - ono, ali ostane brod. Ja sam ostao to što jesam, moj brod je bačen daleko, tačnije, namerno sam otišao daleko, u Ameriku, jer mi se činilo da bi me prejako bolelo to što se ovde događalo da sam bio negde bliže. „Čaruga“ se smatrala poslednjim jugoslovenskim filmom, a onda je 2000. „prekvalivikovana“ u prvi hrvatski film, tako da sam „promenio“ tim u kojem igram – prisetio se Grlić.
Dan nakon pomenute promocije, Grlić je, gostujući u emisiji ‘’Dan uživo’’, istakao da se u Hrvatskoj i u Srbiji događa strašna poplava nacionalizma i primitivizma.
- Veliku krivicu u tome ima takozvana inteligencija, koja je pristala svesno ili nesvesno, u velikom broju, da bude deo nacionalne pompe. Ostalo je jako malo časnih ljudi, koji izgovaraju to što misle, bez zadrške, verujući da samo tako pomažu ovom prostoru…
Izvor: Pravda
