Na izborima će se birati članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, Predstavničkog doma Bosne i Hercegovine, Predstavničkog doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Narodne skupštine Republike Srpske, Skupštine kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine, predsednik Republike Srpske i potpredsednik Republike Srpske.
Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma prošle su nepune 23 godine. Dogovor postignut u vojnom aerodromu Rajt-Paterson kod Dejtona, koji je značio prekid rata u BIH, naročito se bavio upravnim i ustavnim uređenjem Bosne i Hercegovine.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, uz međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje sporova isključivo na miroljubiv način.
Tada je BiH je podeljena na dva entiteta sa tri konstitutivna naroda, a u svom sastavu ima jedan distrikt i desetak kantona.
Takvo uređenje vlasti niko nema, a priča o dva ravnopravna entiteta u složenoj državnoj zajednici odavno je sve samo ne to.
Godine prolaze, ali konstanta su ostali političari koji vode glavnu reč u svojim entitetima. Borba za prevlast između Republike Srpske i Federacije traje. Najglasniji su predstavnici srpskog i bošnjačkog naroda, a takvo stanje stvari prenelo se i na ovogodišnju kampanju.
Na jednoj strani Milorad Dodik suvereno upravlja teritorijom sa leve strane Drine i glasno ističe da su Srpskoj oduzeta prava koja su joj garantovana Dejtonskim sposrazumom, te da iz tog razloga treba da se ide u pravcu otcepljenja i nezavisnosti ovog entiteta.
"Moram da kažem da su intervencije koje su činili mnogi visoki predstavnici degradirali Dejtonski sporazum, oteli naše nadležnosti iz izvornog Dejtona i učinili da se Srpska bori za svoj status koji je ostvarila mirovnim sporazumom", rekao je Dodik.
Aktuelni predsednik Srpske i lider SNSD to svoje stanovište brani situacijom na Kosovu i Metohiji - po principu, ako tamo, može i ovde.
Bakir Izetbegović, aktuelni bošnjački član Predsedništva BiH, ne ostaje dužan Dodikovim stavovima, pa je prepucavanje na relaciji Banjaluka - Sarajevo postalo uobičajena i "normalna" stvar.
U više navrata Izetbegović je ponavljao da se celovitost BiH ne dovodi u pitanje i da se paralela između Kosmeta i Republike Srpske ne može povući.
Hrvati, treći konstitutivni i najmalobrojniji narod ove državne zajednice, gotovo da je neprimetan u politici BiH.
Dragan Čović, hrvatski član Presedništva BiH i predsednik HDZ ostaje u senci dva lidera, a kada mu to zaleđe "dosadi" onda na scenu stupa separatistički plan.
Sve se češće pominju priče i mogućnost stvaranja trećeg entiteta, a sam Čović je izjavio da ima u planu formiranje nacionalne policije, a tako nešto vodilo bi ka formiranju paralelnih institucija.
Takav Čovićev stav naišao je na osudu kandidata za hrvatskog člana Predsedništva i lidera Demokratskog fronta, Željka Komšića. On je te "negativne tendencije" nazvao izrazito pogubnim po stabilnost i održivost BiH, dodavši da su Čović i Dodik "strateški partneri" u takvoj igri.
Priča o trećem entitetu "ne pije vodu" ni kod lidera SDA, jer Izetbegović ističe da je to "samo kost koja je bačena između Hrvata i Bošnjaka".
"Taj treći entitet niko ne bi znao ni nacrtati. Kuda bi povukao linije... Nema ništa od trećeg entiteta. Ali od ravnopravnosti ljudi, od ravnopravnosti naroda će biti itekako. I Hrvata, Srba i Bošnjaka", kazao je Izetbegović.
Dok jedini političari brane Dejton, a drugi glorifikuju ideju otcepljenja, "glas razuma" u vrelom bosanskom loncu čini se da je Mladen Ivanić, iz Partije demokratskog progresa i kandidat za srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine.
Političar umerene retorike, čiji manir nisu ni huškanja na nezavisnost ni poziv na sukob na svakom nivou, već ideje mira, stabilnosti i saradnje.
"Ja sam dokazao da su političke pobede moguće, i to bez galame, širenja panike, laži i vređanja onih koji drugačije misle. Kod njega (Dodika) smo videli galamu, paniku, uvrede i laži, a samo su pobede izostale. Ja Srpskoj otvaram vrata, on ih zatvara. On priča, a ja radim. Ja sam za mir i stabilnost, a on nas je uvukao u sukobe sa svima. Ja ne želim ni da uvredim nečije dete, a kamoli da ga šaljem u rat. On je podelio narod na 'naše i vaše'", rekao je Ivanić.
Realizacija Dejtona imala je uspone i padove, a padovi su uvek bili vidljivi kad je oslabila uloga međunarodne zajednice, naročito visokog predstavnika, odnosno kad je međunarodna zajednica "teren" prepustila domaćim političarima.
Milorad Dodik podršku za svoju politiku traži od Rusije i Vladimira Putina, a kakvu podršku ima iz Moskve donekle je potvrdila poseta ministra spoljinih poslova Sergeja Lavrova, koji je u septembru boravio u BiH.
Lavrov je tokom posete BiH poručio je da Moskva želi doslednu primenu Dejtonskog sporazuma, u čijem kreiranju je i sama učestvovala, te da uvažava celovitost BiH, države sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda, ali i da je protiv demonizacije Republike Srpske.
Ruski šef diplomatije rekao je i da odavno bilo vreme da se BiH oslobodi spoljne uprave.
Komentar na nedavnu posetu Sergeja Lavrova Sarajevu i Banjaluci imao je i Mladen Ivanić.
"Vaše pitanje upravo nalikuje onome što je i Dodik pokušao, da neko profitira od posete važnog gosta. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov očitao je diplomatsku lekciju Dodiku i nije dopustio da ga bilo ko uvuče u izbornu kampanju. Rusija je prijatelj i Republici Srpskoj i BiH, samo što se u drugom delu BiH to manje ceni", izjavio je Ivanić.
Sa druge strane, predstavnik "dinastije" Izetbegović za to ide do Bosfora i Erdoganu na noge.
Potvrda da Bakir može da računa na Tursku došla je i u maju ove godine, kada je predsednik Turske bio poseti Sarajevu. Erdogan je tada poručio da njegova zemlja podržava BiH na svim poljima, posebno u odnosima sa susedima - Srbijom i Hrvatskom.
Erdogan je izrazio i veliko zadovoljstvo napretkom i ispunjenom obavezom BiH na evropskom putu, te obećao podršku Sarajevu na aktiviranju plana za članstvo BiH u NATO. Između vetrova sa Urala i Crnog mora, tu je i evropska struja iz Brisela i Berlina.
Evropska unija ima plan za zemlje Zapadnog Balkana, a BiH nije uspela da dovrši proces odgovaranja na dodatna pitanja iz Upitnika Evropske komisije, kako bi do kraja godine Komisija mogla dati pozitivno mišljenje i preporuku za dodelu statusa zemlje kandidata za članstvo u EU.
BiH je pre nešto više od dve godine predala Evropskoj komisiji aplikaciju za članstvo u EU, posle čega je stigao upitnik sa nešto više od 3.200 pitanja, na koja su odgovori poslati u februaru 2018. godine.
Novi paket sa više od 600 dodatnih pitanja zvanični Brisel je poslao krajem juna, a nadležnima je ostavljen rok do kraja septembra, najkasnije početka oktobra, da usaglase odgovore, mahom o političkim, ekonomskim, pravosudnim te prirodnim pitanjima u BiH.
Evropska unija želi da Bosna i Hercegovina bude unitarna država, jer sve zemlje koje se nadaju priključenju Evropskoj uniji upozorene su da u Uniju neće moći uneti i međusobne granične sporove.
U "bosanskom loncu" svi bi da budu mirođija, a kojim će putem krenuti, možda će pokazati izbori u nedelju.
Pročitajte OVDE šta kaže Nedeljko Ćorić, predsednik bijeljinskog odbora SNSD.
