Uostalom, kako je i navedeno u saopštenju posle sastanka u Sočiju, Vladimir Putin je “poželeo Miloradu Dodiku i njegovim pristalicama uspeh na izborima”. Ali nije ovde reč samo o personalnom već o suštinskom pitanju, jer, u najkraćem, Amerika priželjkuje centralizovanu BiH koja će ući u NATO, dok se Rusija zalaže za njenu originalnu, dejtonsku verziju. u kojoj će snažna Republika Srpska ostati prepreka za to. Pa otuda i ruska podrška Dodiku, otuda i podrška koju mu je uputio Emir Kusturica, uz ocenu da nedeljni izbori zapravo predstavljaju “referendum čije je pitanje: Da li želite da sačuvate Republiku Srpsku?”.
Ko će pobediti na izborima za srpskog člana Predsedništva BiH, Milorad Dodik ili Mladen Ivanić iz opozicionog “Saveza za pobedu”? Ko će biti novi predsednik Srpske, Željka Cvijanović ili kandidat opozicije Vukota Govedarica? Ili je još važnije pitanje - šta će se na ulicama događati nakon zatvaranja birališta, s obzirom na obilje optužbi da Zapad priprema nerede u slučaju izbornog rezultata koji mu neće biti po volji?
O ovim su pitanjima razgovarali analitičar Dragomir Anđelković i dekan Fakulteta bezbednosti u Banjaluci Predrag Ćeranić.
Predizbornu atmosferu Predrag Ćeranić opisuje kao napetu, a “stepen intenziteta te napetosti iz dana u dan sve je veći”. Tenzija je, dodaje, bilo i uoči ranijih izbora, ali sada su one izraženije, što se vidi i po otvorenim pretnjama koje se upućuju zvaničnicima Republike Srpske, kao i u stvaranju atmosfere koja bi mogla da dovede do postizbornih protesta i osporavanja rezultata izbora, budući da sve ankete ukazuju na pobedu kandidata SNSD-a Milorada Dodika.
Ćeranić skreće pažnju i na upadljive sličnosti banjalučke atmosfere s događanjima u Ukrajini i prevratom na kijevskom Majdanu, te, upravo zbog toga, Dragomir Anđelković ocenjuje da spomenuta Kusturičina tvrdnja o izborima kao referendumu o opstanku Srpske predstavlja krajnje racionalnu analizu, a ne metaforu. “Još otkad je zaključen dejtonski mir, ušlo se u mirnodopsku fazu agresije protiv srpskog naroda zapadno od Drine, s ciljem eliminisanja njegovog uticaja u Bosni i Hercegovini”.
Anđelković podseća da je proces otimanja dejtonskih ovlašćenja od RS trajao godinama, sve dok Milorad Dodik to nije zaustavio, povezavši se s Rusijom u kojoj je našao podršku:
- Već 10 godina nijedno ovlašćenje nije oduzeto od RS, a oni koji su isplanirali da BiH u miru pretvore u državu u kojoj će RS biti samo administrativni entitet, suštinski obesmišljen, žele da završe taj proces, kako bi takvu BiH uvukli u NATO. Zato je Dodik sada meta, a cilj je Republika Srpska; da nekim slučajem on vodi drugačiju politiku, Zapad bi ga podržavao iz sve snage. Zapad je svestan da gubi bitku na globalnom planu, Rusija i Kina sve su jače, i pre ili kasnije ta promena će se projektovati i na Balkanu, te zato žele da požure i da pre te promene zaokruže u svoj NATO poredak.
Upravo u tome i leži razlog, ukazuje Predrag Ćeranić, što zapadne ambasade sad pružaju podršku banjalučkim protestima pod sloganom “Pravda za Davida”, iako se odatle upućuju i pozivi na nasilje, napade na policiju i sprečavanje izbornog procesa.
- Kome to odgovara? Ne odgovara nikome u Republici Srpskoj, ali odgovara onima kojima RS nije na srcu jer bi neredi mogli da budu iskorišćeni kao povod za intervenciju takozvane međunarodne zajednice – napominje Ćeranić.
A tu se kriju i razlozi sumnje u namere opozicije. Iako Mladen Ivanić, u intervjuu nedeljniku “Vreme”, uverava:
- I jedni i drugi (vlast i opozicija) želimo da sačuvamo ustavnu poziciju RS. To znači da ne dođe do suštinskih promena u Ustavu i drugačije organizacije BiH – kaže Ivanić, i dodaje:
- Mi nudimo vrlo jasnu spremnost na kompromis - zamerajući Dodiku što je srpski narod i Srpsku zavadio i sa Bošnjacima, i sa Amerikom, Velikom Britanijom i Evropskom unijom. A šta bi taj kompromis konkretno mogao da znači, otkrio je dokument američke ambasade u Sarajevu pod nazivom “Pozicija SAD u vezi sa aktivacijom MAP (Membership Action Plan) za BiH” objavljen ovog juna, koji govori o Ivanićevom zalaganju da se MAP, kao neophodan korak ka ulasku BiH u NATO, aktivira što pre, bez obzira na dugotrajnu Dodikovu opstrukciju.
Dragomir Anđelković podseća da je već i Dejtonski sporazum predstavljao kompromis jer je RS želela nezavisnost, a od tada je Srpskoj oteto preko 70 izvornih nadležnosti, te bi bilo logično da Ivanić poziva na povratak tih nadležnosti umesto na novi kompromis… “Šta to znači? To može da znači ukidanje policije RS, uspostavljanje sudskih područja koja će prelaziti granice entiteta, limitiranje prava na veto za neke najvažnije odluke, a to onda znači urušavanje unutrašnjeg suvereniteta Republike Srpske i uspostavljanje bošnjačke dominacije u BiH. A ako srpski narod zapadno od Drine ne bude imao neku formu svoje države, u sledećem ga koraku neće ni biti”.
On podseća i da je Ivanić ušao u sukob sa Srbijom, optužujući je za mešanje u izborni proces iako mu “ne smeta drastično mešanje Zapada”, a “svojim delovanjem učinio je mnogo i za kvarenje odnosa s Rusijom”.
- NATO-u se žuri da inkorporira Republiku Srpsku i BiH, kao i Srbiju, u svoje strukture, kako bi imao otvoren put prema Rusiji - smatra Predrag Ćeranić, ukazujući na to da se većina naroda u RS zalaže za što tešnje odnose upravo sa Srbijom i Rusijom, a protiv ulaska u NATO. On zbog toga i očekuje da se na izborima neće dogoditi iznenađenje i da će Dodikova Stranka nezavisnih socijaldemokrata pobediti, ali da će poražena strana pozvati svoje pristalice na proteste.
Uprkos tome, zaključuje Ćeranić optimistički: – Očekujem da će se vlast u RS posle izbora formirati mnogo brže nego u Federaciji, te da će vlast biti kompaktna i u Sarajevu kada je reč o srpskim predstavnicima, i u Banjaluci. Na taj način će Republika Srpska iz svega izaći još jača i biti u relaksiranijoj poziciji nego što je sada, iako će pritisci na nju biti nastavljeni.
Danas se održavaju opšti izbori u Bosni i Hercegovini. Pogledajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
