Dokumentarni film "Snajperski rat" ostvario je veliki uspeh u Rusiji i svetu. čak je dobio i veliki broj nagrada u SAD. Kakve su prve reakcije publike koje stižu do tebe?
Veoma mnogo ljudi je pogledalo i pisalo, interesantno da je veoma mnogo poruka sa teritorije amerike. LJudi daju podršku i kažu da potpuno razumeju moja osećanja i zašto sam došao u ovaj rat. Veoma interesantno obzirom da tamo veoma loše govorim o Americi, ali govorim istinu. Rusi su već mnogo znali o srpskim dobrovoljcim ali im je ovaj film otkrio novo lice vojnika.
Velika je podrška koju dobijam, ali i posle pojave filma i pokretanja sopstvenme emisije ruska peta kolona se veoma trudi da mi pomrsi konce. Znači ima dobrog i lošeg od filma.
Meni lično je najvažnije da ga vidi naš narod i da se pokaže ko su srspki dobrovoljci ovde, i da nismo onakvi kako nas vlast u Srbiji predstavlja. Na Donbasu su u 90 posto slučajeva došli pravi iskreni momci. Neki od njih su došli da vrate dug ruskim dobrovoljcima koji su se borili na našoj strani tokom 90-ih,. neki da osete šta je rat , ali svi bez zadnjih namera ili za novac kako vlast predstavlja. Ostalih deset posto je kukolj u žitu, njih ima u svakom narodu.
Da li ti se zdravlje popravilo imjući u vidu da je ono bilo glavni razlog tvog odlaska sa fronta?
Zdravlje mi je mnogo bolje nego što je bilo. Najvažnije je da sam izbacio kamenje iz bubrega. Interesantno je da sa tim nije bilo nekih velikih problema dok me nije zadnji metak pogodio u pancir. Operaciju očiju sam odložio. Trenutno ne mogu to finansirati, tako da će neko vreme, dok se ne zaradi novca, naočare da reše problem. Sve ostalo je manje više dobro.
Po povratku civilnom životu počeo si da vodiš svoju autorsku televizijsku emisiju u kojoj intervjuišeš ljude. Možeš li nam reći nešto više o emisiji koju radiš, gostima i temama?
Da, počeo sam da vodim emisiju na www.politrossia.com koja je imala petominutne emisije koje su govorile o dešavanjima u Rusiji i svetu, i koju je vodio moj drug Ruslan Ostaško. Napravili smo novi format, imam neograničeno vreme i slobodu koga ću dovoditi i o čemu ćemo pričati. Emisije idu od dvadesetak minuta do sat ipo, te velike delimo u dve epizode.
Za sada su gosti bili veoma važni ljudi, pisac Zahar Prilepin, savetnik predsednika DNR Aleksandar Kozakov i još mnogo drugih. Poslednje emisije su bile sa balkanistom Anom Filimonovom. Pričali smo o stvaranju i razaranju Jugoslavije. Prva emisija gde smo pričali o zločinima Hrvata je mnoge u Rusiji šokirala. Međutim, drugu u kojoj govorimo o Titu i tome šta je njegova komunistička partija uradila sa viđenim Srbima, pravom srpskom elitom posle Drugog svetskog rata im je teška da se svari. Međutim, ne planiram odustati zbog negativnih komentara. Istina je istina i to što se nekome nesviđa je njegov lični problem.
Uglavnom kako je krenula popularnost mog programa, kako sam već rekao, aktivirala se ruska peta kolona jer i njih žestoko zakačim. Zvao sam i protivnike da dođu u emisiju i da popričamo o njihovoj tački gledišta ali niko se nije odazvao.
Odakle se snajperista pronašao u novinarskom poslu?
Novinarstvo me uvek zanimalo. Meni je to predložio Ruslan. Još uvek ne mogu da radim punim tempom pošto i dalje imam problema sa kičmom od ranjavanja i ramena su mi oštećena. Radim na građevini koliko mi zdravlje dozvoljava, tako da je on predložio da probamo sa emisijom. Rekao je da emisija koju bi ja vodio može biti interesanta i uspeti, a meni pomoći malo jer život nije jeftin.
Što više i više radim kao novinar sve više mi se sviđa. Inače Ruslan je došao na tu ideju kada je video na Jutjubu snimak gde sam, ne kao novinar, kao vojnik došao na konferenciju za novinare u Donjecku i zamolio Aleksandra Huga, predstavnika OEBS-a da odgovori na par pitanja. Hugo se složio i zatim zažalio, prosto sam ga uništio u par minuta da je bukvalno pobegao sa konferencije.
Da li ćeš se vraćati u Donbas kao vojnik ili kao novinar?
Ne, na Donbas više se neću vraćati. Posle ubistva Zaharčenka naše bataljone su ubacili u korpus ili policiju i sve je drugačije. U principu i nema potrebe za mojim povratkom kao vojnik. Nismo samo obučavali snajpere nego još važnije obučili smo veoma dobro nove instruktore koji sada rade svoj posao odlično.
Kao novinar ne bih mogao snimati na frontu drugare i gledati kako ratuju, a ja sa kamerom. Ne, to bi za mene bilo kao da sam ih izdao.
Možda je čudno pitanje, ali da li ti ne dostaje vojna služba? Da li i dalje pucaš iz oružja kao lovac ili da li odlaziš u streljanu?
Sve što sam imao od oružja i opreme ostavio sam u Donjecku. Znao sam dobro sve svoje momke u jedinici i tačno kome kakvo oružje i oprema leži. Kada sam predao oružje završio sam sa pucanjem.
Odem ponekad sa poznanicima iz Rusije na poligon Alabino , tamo su igre strejk bola. Mogu vam reci da igre strejk bol ovde izgledaju mnogo ozbiljnije nego demonstracija sile kako nazivaju ovu trenutnu situaciju oko Kosova.
Nakon tvog odlaska situacija u Donbasu se dosta promenila, dogodio se atentat na predsednika Zaharčenka. Kakve su posledice toga i kako se to odrazilo na bezbednost u DNR-u?
Situacija se mnogo promenila. Nema na Donbasu takvog čoveka kao što je bio Zaharčenko i nema realno ko da ga zameni i vodi Republiku na taj način. Uskoro će izbori i po mom mišljenju je najvažnije da se izabere čovek kome veruje Moskva.
Narod je još uvek u šoku, i neveruje ni jednom od kandidata. Ubistvo Zaharčenka je više objedinilo armiju i počeli su žešće da odgovaraju na provokacije ukrainske armije. Šta će biti dalje videćemo u narednih mesec dana.
U Donjecku su izvedeni atentati na nekoliko važnih komandanata i na predsenika DNR, kako je to moguće?
Atentat uopšte nije teško izvesti u gradu, ako imate ljude koji se kreću među narodom i idu na sasvim obična mesta.
Sve to je podgrejalo priče o nekim unutrašnjim sukobima u DNR, kako ti komentarišeš to?
Uhvaćen je atentator na Motorolu i objasnio je kao su izveli taj atentat i da su ih obučavali američki instruktori i same eksplozivne naprave su američke proizvodnje. Problem je što nisu dovoljno slušali ni Motorola ni Zaharčenko. Uvek su govorili da sam paranoik kada sam im pričao kako treba da se ponašaju u gradu. Nisu dovoljno cenili ukrajinske i američke službe i to su platili glavom.
Veoma mnogo izbeglica iz Donbasa je živelo u Ukrajini više od dve godine, oko milion ljudi, po povratku to su sve obični ljudi. Međutim, ako su ukrajinske službe uspele da odrade pola procenta tih ljudi imaju špijune u velikom broju koji su u principu obični građani.
Svuda u svetu kada se menja vlast dolazi do sukoba posebno ako je to na taj način kao što se desilo kod nas. LJudi ne mogu prosto da dođu na vlast i produže dobrim putem koji je vodio Zaharčenko, nego im je potrebno da ocrne prethodne kako bi oni izgledali bolji. Nisam razumeo to i nemogu da razumem.
Posle jednog od takvih intervjua komandanta bataljona Vostok, Hodokovskog, u šali sam napisao na društvenim mrežama da pored takvih kandidata ja imam ogromnu šansu i da se spremam sutra doći u Donjeck i dati kandidturu. Ostavio sam ih da se dva dana muče. Nisu mogli iskopati nista loše o meni, i nastala je ogromna panika među kandidatima i velika rasprava na društvenim mrežama na teritoriji DNR i LNR. Planirao sam ih više mučim međutim nije bilo u redu zbog običnih ljudi koji su stvarno želeli da to uradim. Loše je to što se tako radi, međutim armija i dalje radi svoj posao kako treba tako da prljave igre političara neće uticati na bezbednost Republike
Bilo je dosta govora pred Svetsko prvenstvo u fudbalu o mogućem napadu Ukrajine na DNR ali se on nije dogodio. Koliko je danas realna ta opasnost?
Da, tada smo očekivali da će se desiti napad, ne proboj nego žestoki napada kao u februaru prošle godine, sa velikim broj žrtava i sa jeden i sa druge strane. Međutim u direktnom obraćanju građanima koje svake godine organizuje Putin, javio se Zahar Prilepin i postavio pitanje u vezi ukrajinske agresije za vreme svetskog prvenstva. Putin je odgvorio da ako Ukrajina pokuša tako nešto ima ogromnu šansu da izgubi svoju državnost. I tu se sve završilo.
Nešto mora da se desi, pošto vlast u Ukrajini po njihovim analizama nema više od pet posto podrške naroda. NJima pomaže samo pogoršavanje situacije na frontu za koje će kao i uvek da okrive nacionalne bataljone koji se zvanično nikome ne potčinjavaju. Uspeće sebi da kupe još malo vremena.
Rešenje teško da će biti političko, a za vojno rešenje nemamo sile ni mi ni Ukrajinci. Jedina realna vojna sila koja ratom može rešiti situaciju je Rusija.
Predhodnih dana dogodila se poseta Aleksandra Vučića Moskvi gde se sastao sa Putnom, mediji u Srbiji pokušavaju da odnos Putina i Vučića prikažu jako bliskim, kako mediji u Rusiji izveštavaju o tom događaju?
Mediji u rusiji su skeptični prema Vučiću. Mogu se pohvaliti da je tome doprinela i moja emisija i zatim epizoda koju je Ruslan napravio u svojoj petominutki.
Ranije se verovalo da on stvarno dolazi sa dobrim namerama, međutim zahvaljujući dobrim kontaktima sa političarima ovde i intervjuima u mojoj emisiji polako uspevamo da dokažemo da je Vučić igrač zapada koji pokušava da ubaci Rusiji vruć krompir u ruke, i da odgvoornost za predaju Kosova prebaci na njih.
Šta bi rekao Vučiću da si ga sreo u Moskvi?
Ništa mu ne bih rekao. Izdajnik kao Vučić nije dostojan nijednog slova njemu lično upućenog.
Da li Srbi mogo kao Makedonci da se odupru zapadu, više pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
