Izbori se sprovode bez prethodne promene Izbornog zakona, koji je, inače, proglašen neustavnim, što ove izbore, prema oceni stručnjaka, svrstava u najnezvesnije od završetka rata.
Osim neizmenjenog izbornog zakonodavstva, tamošnji mediji kao problem navode i biračke spiskove koji nisu prečišćeni, pa je u njima i veliki broj umrlih ili raseljenih.
Upozoravaju i da su najveće zloupotrebe moguće prilikom glasanja u inostranstvu.
Takođe, ovi izbori kao i prethodni se održavaju bez sprovedene presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pa predstavnici nacionalnih manjina neće moći biti da budu birani prvenstveno za članove Predsedništva BiH i delegate u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, na indirektnim izborima koji se sprovode nakon opštih.
Poslednje istraživanje o izlaznosti na predstojeće izbore pokazalo je da će ona biti manja u odnosu na sve dosadašnje, do 50 odsto.
Odziv na opštim izborima 1996. godine bio je 83 odsto.
Mladi u biračkom spisku BiH čine jednu petinu, a apstinenata je gotovo 50 odsto.
U postojećim okolnostima procenjuje se realnim da BiH novu vlast nakon izbora dobije do proleća naredne godine.
Za izbore su se prijavile 72 političke stranke i 39 nezavisnih kandidata.
Deo regionalnih medija smatra da bi nakon izbora mogla da usledi velika politička kriza u celoj državi, a pre svega u Federaciji BiH.
Vodeći ustavni sutračnjak u BiH Nedim Ademović je u izjavi za zagrebački nedeljnik "Globus" upozorio da će u tom većem entitetu BiH izbori biti sprovedeni, rezultati proglašeni ali će, kaže, nakon toga nastupiti kriza.
- Neće znati kako da formiraju vlast jer sukobljene političke grupacije imaju različite stavove. To državu vodi u blokadu, čak bi mogao biti ugrožen mir, a u tom će slučaju reagovati visoki predstavnik UN i možda će intervenisati i vojne snage ako dođe do problema - rekao je Ademović.
Među pripadnicima hrvatskog naroda u BiH postoji, naime, bojazan da bi Bošnjaci ponovo mogli da utiču na izbor hrvatskog člana Predsedništva. Upravo zato je aktuelni hrvatski član Predsedništva BiH i kandidat za drugi mandat u kolektivnom šefu države, Dragan Čović, apelovao na bošnjačke birače da ne biraju Hrvatima političke predstavnike.
- Mi instiramo da narodi legitimno biraju svoje predstavnike- poručio je Čović, strahujući da bi u suprotnom to moglo da bi to u postizbornom periodu moglo zemlju da uvede u još dublju političku krizu.
Inače, opšta ocena posmatrača i predstavnika međunarodne zajednice je da predizborna kampanja bila razočaravajuća, budući da nije bilo razgovora o pitanjima koja su zaista važna za građane kao što su ekonomija i vladavina prava.
Ocenjeno je i da građanima nedostaje politička stabilnost, vladavina prava, izgledi za posao, pouzdana infrastruktura, kvalitetno zdravstvo i mnogo drugih stvari koje Evropljani često uzimaju zdravo za gotovo.
Analitičari smatraju da je u BiH evidentno visoko nepoverenje građana, ali i stranih investitora u institucije države.
Zbog toga su, smatra se, predstojeći opšti izbori u BiH važni za sudbinu te države, jer pravilnim izborom bez straha građani mogu na demokratski način da izaberu pojedince i političke opcije, koje će obezbediti prosperitet zemlje i da zaustave masovni odlazak najvitalnijeg dela stanovništva, pre svega mladih, u države EU.
Analitičari Međunarodnog instituta IFIMES iz LJubljane smatraju da su dosadašnje političke opcije na vlasti uglavnom iz nacionalnih/nacionalističkih stranaka uprkos dosadašnjim velikim obećanjima državu u proteklih 30 godina dovele na rub propasti i u stanje najsiromašnije zemlje u Evropi.
Pravo glasa ima 3.352.933 birača, koji će odlučivati između 7.497 kandidata, iz 128 političkih subjekata, koji su u trci za jedno od 518 mandata.
Na izborima učestvuje 30 političkih subjekata više u odnosu na prethodne opšte izbore.
Na više od 6.000 biračkih mesta građani biraju tri člana Predsedništv Bosne i Hercegovine, poslanike u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (42) - 28 iz entiteta Federacija Bosne i Hercegovine te 14 iz entiteta Republika Srpska.
Zatim Zastupnički dom federalnog Parlamenta (98), Narodnu skupštinu RS-a (83), predsednik i dva potpredsednika RS-a I poslanike u 10 kantonalnih skupština.
Za Predsedništvo BiH prijavljeno je 15 kandidata:
Šest kandidata iz reda bošnjačkog naroda: Mirsad Hadžikadić (Mirsad Hadžikadić - Platforma za progres), Fahrudin Radončić (SBB BiH), Senad Šepić (Nezavisni blok), Šefik DŽaferović (SDA), Denis Bećirović (SDP BiH) i Amer Jerlagić (SzBiH).
Pet kandidata iz reda hrvatskog naroda: Jerko Ivanković-Lijanović (NSRzB), Dragan Čović (HDZ BiH), Boriša Falatar (DF), Diana Zelenika (HDZ 1990) i Željko Komšić (DF).
Četiri kandidata iz reda srpskog naroda: Mirjana Popović (Srpska napredna stranka), Mladen Ivanić (koalicija Savez za pobjedu), Milorad Dodik (SNSD) i Gojko Kličković (Prva SDS).
Za predsednika i potpredsednike Republike Srpske prijavilo se ukupno 37 kadidata, od čega su 21 nezavisni kandidati.
Za sve registrovane birače obezbeđeno je 314 mobilnih timova.
Izbore posmatra gotovo 6.500 međunarodnih i lokalnih posmatrača, kako ne bi došlo do zloupotreba izbornog procesa, a opštinske izborne komisije, njih 142, registrirovale su 60.000 stranačkih posmatrača.
Prvi put na ovim opštim izborima koristi se 5.500 prozirnih biračkih kutija.
Šta je rekao Stoltenberg o bombardovanju Srbije pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
