Piše: Miša Vacić, Srpska desnica
Ruku na srce, na snimku pored manijaka i njegove žrtve vidimo samo par starijih gospođa, od kojih se teško može očekivati da fizički spreče napasnika. Ono što zabrinjava i što zbunjuje je izostanak bilo kakve reakcije. Ni povika, ni reči, ni poziva na telefon…
Lično odbijam da verujem da bi epilog ovoga nemilog događaja bio isti da se u vozilu našao bar jedan mladić. Duboko sam ubeđen da srpska omladina nije podlegla duhu materijalističkog individualizma, i da još poznajemo kategorije čojstva, junaštva, sabornosti i solidarnosti. Siguran sam da viteštvo nije zaboravljeno među Srbima.
Oduvek sam se trudio da svojim ličnim primerom pokažem i ukažem na potrebu da se slabiji zaštite i da se svakome u nevolji pomogne. Drugačije ne umem, i ne mislim da drugačije treba. Moja generacija je rasla na knjizi o „Tri musketara" u kojoj je glavni moto: „svi za jednog - jedan za sve".
Verujem da ako se svako prema svojim mogućnostima suprostavi nasilju, isto možemo u mnogo navrata sprečiti. Kako smo učili iz „Gorskog vjenca": „tiranstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija".
Apelujem, da ne smemo zaboraviti svete reče: ,,LJubi bližnjega svog kao sebe samoga.“
A ti „bližnji“, nisu samo naši roditelji,sestre, braća, prijatelje. Bližnji je svaki komšija, sugrađanin,, sunarodnik... A svaka žrtva nasilja treba zaštitu, zato ne smemo biti gluvi i slepi, onda kada je neophodno da reagujemo.
Apelujem na sve građane Srbije da kada vide, da je neko napadnut, povređen i slično ne okreću glavu, već da u skladu sa svojim mogućnostima reaguju. Nije bitno da li ćete uzbuniti okolinu, pozvati miliciju ili na neki drugi način sprečiti napasnika, bitno je da reagujete.
Po uzoru na praksu u bratskoj nam Rusiji, gde mladi rodoljubi u manje sigurnim delovima grada svojim prusustvom uspevaju da preduprede razbojništva i napastvovanja, Srpska desnica na čijem sa čelu, spremna je da se stavi na raspolaganje našim sugrađanima i da im pruži neophodnu zaštitu.
Želimo da viteštvo vratimo u srpsku svakodnevnicu, na naše ulice i zaštitimo slabije. A viteški je otpratiti uplašenu komšinicu na putu od stanice do kuće, viteški je pomoći komšiji, sugrađanu u nevolji. Sramota je okretati glavu, jer je otpor nasilju i bezumlju kao ovom koje smo videli u gradskom prevozu, naša dužnost. Srpska desnica se u svom porogramu zalaže za proširenje instituta „nužne odbrane" kako lica koja se zaštite od napadača u buduće ne bi odgovarala za svoju odbranu.
Solidarnost u odbrani i teškim situacijama nas čini ljudima.
Autorski tekst Miše Vacića o godišnjici oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu pročitajte OVDE.
Izvor: Alo
