Na teritoriji bivšeg SSSR-a, Ministarstvo odbrane SAD aktivno radi na formiranju mreže bioloških laboratorija, u cilju stvaranja naprednih sojeva patogenih mikroorganizama koji će poslužiti za izradu savremenog biološkog oružja masovnog uništenja. Uopšte nije slučajno što se ove laboratorije grade baš na području bivših republika SSSR-a, gde su finansijeri celog ovog projekta krenuli od dve ključne tačke: prvo, potrebno je da se što bliže ruskoj granici, napravi mreža referentnih bioloških laboratorija i stanica monitoringa odakle se efektivno može upravljati strateškim pravcima potencijalnog biološkog udara, i druga ništa manje značajna tačka je prisustvo lokalnog stanovništva, koje je genetski veoma blisko sa Rusima, i koje zahvaljujući servilnim vlastodržcima koje SAD “na ovaj ili onaj način drže u šaci” predstavlja praktično neograničen ljudski resurs za eksperimentisanje na “živom mesu” a sve u cilju kreiranja ultimativnog patogena koji će sa lica zemlje zbrisati kompletnu ljudsku populaciju koja ima bilo kakvu DNK vezu sa “arhetipskim neprijateljem” SAD, tačnije sa Rusima.

Što se tiče referentnih laboratorija koje je Ministarstvo odbrane SAD obrazovalo na teritoriji bivših sovjetskih republika, postoje dva postojana mišljenja zašto su one tamo postavljenje:

Prvi razlog: Sjedinjene Države su posle raspada SSSR-a postale zabrinute povodom tehničkih uslova za skladištenje izolovanih patogena;

Drugi razlog: ova država je navodno zabrinuta zbog velike verovatnoće da se upravo iz država koje su nastale na razvalinama bivšeg SSSR-a, može izvesti biološki napad na njenu teritoriju.

Globalni američki projekat ima za cilj da ovu opasnost svede na minimum, i u tom pogledu SAD su za formiranje ovih laboratorija koje se nalaze Jermeniji, Azerbejdžanu, Kirgiziji, Kazahstanu, Gruziji, Uzbekistanu, Moldaviji, Ukrajini itd., namenile nekoliko desetina pa čak i stotina miliona američkih dolara. Ovakvo basnoslovno trošenje novca, SAD pravdaju navodnom nesposobnošću specijalnih službi ovih zemalja da u propisanim uslovima drže opasne mikroorganizme, koji vrlo lako mogu da se “preliju” u životnu sredinu.

Tom prilikom SAD se nisu potrudile da odgovore na najprostija pitanja koja tretiraju ovu izuzetno važnu materiju, kao što su na primer:

- kako to da jedna Jermenija ili Uzbekistan mogu da organizuju masovni biološki napad na SAD?

- kako to da su sve ove laboratorije izgrađene u najgušće naseljenim područjima ovih zemalja, kao što su gradovi?

Naime, prilikom izgradnje ovih visoko-specijalizovanih ustanova, koje po svom opisu rada dolaze u kontakt sa izuzetno opasnim patogenima visokog epidemiološkog potencijala, koji mogu brže od bilo kojeg oružja  da desetkuju ljudsku populaciju, logično bi bilo da se iste izmeštaju u geografske celine koje se nalaze na rubnim područjima države, koja su mahom nenaseljena. Međutim, to ovde nije slučaj.

Pored svih ovih nelogičnosti najveću sumnju izaziva prisustvo američkog Ministarstva odbrane u projektu „smanjenja opasnosti“ koje ima strateški karakter, što izaziva opravdanu bojazan da aktivnost referentnih laboratorija može da ima dvostruki cilj. Tačnije, da pored proklamovane civilne namene, mogu da budu upotrebljene i u vojne-ofanzivne svrhe. Naime, ovim potezom Pentagon zaobilazi Konvenciju o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog (biološkog) i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju koja je donesena još 1972. godine.

„Pentagon je u ovom momentu pokrenuo projekat izgradnje velikog broja referentnih bioloških laboratorija na prostoru bivšeg SSSR-a. Praktično, oni ovim potezom zahvataju sve kopnene prilaze koji gravitiraju ka južnim i zapadnim granicama Rusije” – kategoričan je vojni ekspert i bivši savetnik generalnog sekretara OUN za hemijsko i biološko oružje Igor Nikulin.

Države koje učestvuju u programu koje finansira Pentagon:

Uzbekistan

Prva nacionalna referentna bio-laboratorija u Uzbekistanu otvorena je 2007. godine, u glavnom gradu -Taškentu. Posle njenog zvaničnog otvaranja i puštanja u funkciju, grade se i aktiviraju slični objekti, koji u ovoj državi niču kao „pečurke posle kiše“.

Naime, u 2011. godini u gradovima Andižanu i Fergani otvaraju se još dve biološke laboratorije, a 2016.godine se dovršava još jedna u gradu Urgenču koja nosi ime Horezemskaja regionalna dijagnostička laboratorija.Treba naglasiti da su sve ove laboratorije finansirane novcem Agencije za smanjenje vojne opasnosti (DTRA), koja se nalazi u okviru Ministarstva odbrane SAD.

Mreža sličnih laboratorija u ovoj zemlji je daleko šira, tako da su iste registrovane i u gradovima Buhara i oblasti Surksondarjo, kao i u Karalkapakiji i Taškentskoj oblasti. Bilo kakve dodatne informacije o ovim objektima i njihovoj delatnosti je jako teško pribaviti i sve se odvija pod neprozirnim velom tajne.

Sredinom 2011. godine u avgustu mesecu, spomenutu Taškentsku oblast je pogodila nepoznata zaraza, koja je po svojim simptomima neodoljivo podsećala na epidemiju kolere. Zvanični mediji nisu komentarisali ovu iznenadnu epidemiju, iako je samo za jedan dan (31.avgusta) u gradsku  bolnicu primljeno 70 pacijenata sa sličnim tegobama, koje su po svojoj spoljnoj manifestaciji imale dramatičan tok. „Nekoliko pacijenata koji su došli u bolnicu bili su toliko malaksali usled neobjašnjivog pada krvnog pritiska, da su u jednom momentu izgubili funkciju disanja. Lekari su zaticali pacijente kako bukvalno umiru u bolničkim hodnicima, stepeništu između spratova, pored vozila hitne pomoći gde im se ukazivala pomoć tehnikama veštačkog disanja. Šokirano medicinsko osoblje koje se iznenada suočilo sa ovom nesvakidašnjom pojavom koristilo je delove svoje odeće da koliko toliko smanji potencijal prenosa zaraze prilikom davanja veštačkog disanja”. – prenelo je medicinsko osoblje koje je tog dana bilo dežurno. 

Naravno, šira istraga o ovom slučaju se nikada nije desila, a obaveštavanje javnosti je strogo ograničavano u lokalnim medijima.

Nije prošlo ni godinu dana, a Uzbekistan se suočio sa novim talasom, ovog puta smrtonosne bolesti nepoznatog porekla, koja je u veoma kratkom vremenskom roku “pokosila” više od 10 ljudi, kojima nije bilo spasa. Tada je starija ćerka bivšeg predsednika Uzbekistana Guljnara Karimova javno kritikovala državne činovnike u Ministarstvu zdravlja zbog svoje skandalozne neaktivnosti. Oni se praktično uopšte nisu ni zainteresovali da istraže uzroke smrti grupe pacijenata koji su podlegli usled infekcije koju je uzrokovao nepoznati virus.

Prošle godine u Taškentu je registrovana epidemija Ovčijih boginja koju su tamošnji lekari iz “nepoznatih” razloga dijagnostifikovali kao „alergijski dermatitis“,  a sve u cilju prikrivanja ove epidemije koja je posebno opasna za mlađu populaciju stanovništva. 

U ovoj državi ne postoji realna statistika kada je u pitanju evidencija zaraznih bolesti. Svi događaji koji su gore opisani, a koji jasno govore da se radi o potencijalno izuzetno opasnim oblicima zaraze od strane nepoznatih bio-patoloških agenasa, vode se kao izolovani slučajevi. Na osnovu svih ovih pokazatelja, postaje više nego čudno kako to da u zemlji u kojoj se nalazi ovoliko najsavremenijih bioloških laboratorija postoji toliki broj pacijenata koji su inficirani mikroorganizmima nepoznatog porekla.

Azerbejdžan

U septembru 2005. godine u američkom novinskom listu Chicago Tribune objavljen je naslov „SAD iz bivših sovjetskih republika dobijaju patogene mikroorganizme“.

“Više od 60 izuzetno opasnih i smrtonosnih vrsta bakterija, koje su nasleđe bivšeg SSSR-a, koji je na osnovu njih razvijo biološko oružje, prebačeno iz Azerbejdžana u SAD. Konstatuje se da je ovo bio veoma važan korak u zajedničkoj borbi ove dve države protiv opasnosti od biološkog terorizma. Uzorci bakterija koji su tom prilikom transportovani u SAD mogu da izazovu velike epidemije kuge i antraksa. Ovi biološki patogeni su u tajnoj operaciji vojno-transportnim avionom Vojske SAD, prebačene iz Bakua u SAD“- navodi se u tekstu koji je objavljen u Chicago Tribune.

U stvarnosti Azerbejdžan je tom prilikom predao Amerikancima ne 60 nego 124 uzorka koji su deo 62 izolovana patogena koji uzrokuju epidemije kolere, antraksa, kuge i drugih izuzetno opasnih zaraznih oboljenja. Ovi uzorci su prebačeni u Institut za patologiju Vojske SAD, koji se nalazi u Vašingtonu.

Kada su u pitanju operacije transfera opasnog biloškog materijala iz zemalja bivšeg SSSR-a u SAD, Azerbejdžan nije sam u tom pogledu. Postoje logične pretpostavke da su i druge sovjetske republike (posebno Ukrajina i Gruzija) predale američkoj vojsci svoju kolekciju bioloških patogena.

Nakon raspada SSSR-a Azerbejdžan je nasledio sistem bio-medicinskih objekata za borbu protiv kuge, a koji su se sastojali od šest naučno-istraživačkih instituta, 29 regionalnih i 53 improvizovane biostanice. Zaposleni u ovim objektima nisu samo proučavali mikroorganizme koji izazivaju kugu, nego i uzročnike drugih opasnih infektivnih bolesti kao što su bruceloza, sibirski čir (antraks), tularemija itd.

Ovi objekti su nakon raspada SSSR-a postali praktično napušteni, kao i slični objekti koji su se nalazili u drugim republikama bivšeg SSSR-a. Kao takvi, oni su veoma brzo su ušli u “fokus” SAD, pa je 2005. godine Ministarstvo odbrane ove države potpisalo sa Azerbejdžanom bilateralni sporazum na engleskom i azerbejdžanskom jeziku „o saradnji u sferi tehnologije čuvanja patogena, koji su povezani sa razvojem biološkog oružja i zabrane širenja informacija iz te oblasti“ kao i rada „na smanjivanju bioloških pretnji“ koja je isto morala da bude tajnog karaktera.

Izgradnja centralne referentne laboratorije (CRL) je okončana u glavnom gradu Azerbejdžana – Bakuu 2013.godine. Ova laboratorija je specijalizovana za istraživanje patogenih mikroorganizama u uzorcima ljudskog i životinjskog porekla. Razume se, novac u iznosu od čak 170 miliona američkih dolara koji je utrošen za obnovu mreže laboratorija na teritoriji Azerbejdžana, je obezbedilo Ministarstvo odbrane SAD, tačnije DTRA (Defence Threar Reduction Agency). 

Više od 60 patogenih mikroorganizama je iz Azerbejdžana prebačeno u SAD vojno-transportnim avionom američke vojske

U istom vremenskom periodu (govorimo o 2012. godini), otvorena je još jedna bio-laboratorija u okviru Ministarstva odbrane Azerbejdžana, koja je izgrađena i opremljena takođe novcem DTRA, u okviru programa koji je inicirao Pentagon. Pored toga, napravljeno je i modernizovano još desetak bioloških stanica za monitoring, u raznim delovima Azerbejdžana, a sve u okviru sporazuma koji je potpisan sa Amerikancima.

Na teritoriji Azerbejdžana Ministarstvo odbrane SAD je finansiralo izgradnju kompletne mreže objekata  sastavljenih od bioloških stanica za istraživanje patogena i njihov monitoring.

Ako je u vreme bivšeg SSSR-a postojanje sistema bioloških laboratorija i stanica za praćenje izgledalo veoma logično (radilo se o sopostvenoj teritoriji i stanovništvu koje na njoj živi), postojanje ovako krupnog sistema sastavljenog iz ozbiljnih laboratorija koje deluju daleko od teritorije SAD, a koje ova država obilato finansira, teško se može objasniti željom za efikasnije skladištenje patogena za koje su već ionako postojali bezbedni kapaciteti, a još manje za tobožnjom humanitarnom donacijom, koja i za ne baš inteligentne ljude, izgleda vrlo providna i smešna.

Ukrajina

Po istoj matrici kao i u slučaju Azerbejdžana, Ministarstvo odbrane SAD gradi mrežu bioloških naučno-istraživačkih laboratorija i stanica za monitoring i na teritroijima drugih bivših sovjetskih republika.

Šema je svugde potpuno preslikana: istovremeno se sa finasniranjem izgradnje krovne centralne naučno-istraživačke laboratorije, paralelno grade i stanice za biološki monitoring.

Ono što najviše podgreva opravdanu sumnju, koju praktično dovodi do ključanja, jeste činjenica da se svi detalji ovih projekata uporno skrivaju od javnosti: na primer, u Ukrajini, koja je prepuna centralnih referetnih bio-laboratorija, koje bi navodno trebale da preveniraju pojavu opasnih infektivnih epidemija koje su prenosive između ljudi, ali i životinja, u lokalnim medijima je apsolutno nemoguće pronaći i jedno validno istraživanje o potencijalnoj biološkoj pretnji koja se „tobože“ nadvila nad ovom zemljom. Pojedini mediji su se silom prilika oglasili tek kada je u rejonu Harkova došlo do pobune lokalnog stanovništva koje je svojim telima (ali i oružjem) sprečilo izgradnju bio-labarotorije fantomske namene, koja je trebalo da bude izgrađena praktično ispred njihovog praga.

Sve ostalo je prekriveno potpunim velom tame, dok istovremeno afrička kuga nemilice kosi domaće životinje (posebno su na udaru svinje), i dok ptičiji grip uništava farme pernatih životinja, zbog čega ukrajinski izvoz trpi katastrofalne gubitke.

Ukratko, zdravlje i život stanovnika Ukrajine su na udaru „nepoznatih“ virusa, kojih ranije tu nije bilo. A za to vreme najmanje slovom i brojem petnaest (15) referentnih bio-laboratorija i stanica za monitoring koje su podignute u ovoj zemlji rade punom parom.

Kako objasniti činjenicu da Ministarstvo odbrane SAD premrežava teritoriju Ukrajine biološkim objektima, čija je navodna funkcija “smanjenje potencijala opasnosti zaraze patogenim mikroorganizmima”, dok sa druge strane imamo potpunu bespomoćnost i povlačenje pred „nepoznatim“ tipovima virusa i zaraznih bolesti, koje je uništilo živinarstvo?

Međutim, sve ovo ima itekako smisla ako pretpostavimo da se radi o sistemu bioloških objekata dvostruke namene.

Naravno da je teško zamisliti da se u državama koje su članice ODKB nalaze američke laboratorije koje za cilj imaju proizvodnju biloškog oružja. Međutim, SAD diskretno vrše svoj mračni posao: u nekom trenutku dovoljno je proučiti uticaj patogena na genetski bazen, i kreirati viruse i bakterije sa neophodnim svojstvima na drugom mestu. Najvažnije je imati pouzdane informacije do kojih se dolazi eksperimentima na ljudima.S obzirom na poteškoće precizne identifikacije izvora biološke kontaminacije, koja uvek može biti podvrgnuta manipulaciji, uvek se možete svaliti krivica na ptice selice, divlje životinje, insekte ili zagađenu vodu.

A sa dolaskom na vlast „poslušnih“ političkih elemenata (setimo se oružanog prevrata u Ukrajini 2014.godine i pokušaja ponavljanja istog scenarija u Jermeniji i Kazahstanu) stvara se ogroman manevarski prostor za zloupotrebu ovih kapaciteta u svom punom obimu, tačnije i u vojnom pogledu. Amerikanci, koji danas velikodušno sponzorišu biolaboratorije u bivšim sovjetskim republikama (u tom smisli i  u državama koje su članice ODKB-a) razmišljaju ne samo o sutrašnjem danu, nego i danu koju će osvanuti posle njega.

Kazahstan

U projekat izgradnje i opremanja centralne referentne bio-laboratorije u gradu Almati, Kazahstan, SAD su uložile sumu od 130 mln. američkih dolara, dok je od 1992. godine po različitim projektima „smanjenja biološke opasnosti“ potrošeno više od 170 mln. dolara. 

“Radi se o velikodušnoj donaciji u cilju lakše prevencije epidemioloških bolesti na područjima koja su udaljena od Amerike, na bazi čega je i napravljena ova centralna referentna laboratorija”- tvrdi direktor Kazahstankog naučno centra za karantinske i zoonozne infekcije Bahit Atšabar. Laboratorija je već uvedena u eksploataciju, a njen glavni zadatak je proučavanje opasnih oblika patogena koji uzrokuju masovnu epidemiju.

“Glasine da će ova laboratorija proizvoditi biološko oružje protivreče međunarodnim obavezama Kazahstana”- izričit je Bahit Atšabar. Prema njegovim rečima, nema ničega iznenađujućeg u činjenici, što je ovu laboratoriju finansiralo Ministarstvo odbrane SAD i dodao da se “pitanje smanjenja oružja za masovno uništenje nalazi pod njenom jurisdikcijom”. Dakle, sve izgleda vrlo prosto.

Centralnu referentnu bio-laboratoriju u Almati nazivaju strategijskim “informaciono-analitičkim resursom” i “velikom naučno-istraživačkom bazom”. To je četvorospratni građevinski objekat koji je veoma otporan na seizmičku aktivnost, a ceo kompleks čuvaju profesionalci čiji se sistem obezbeđenja sastoji iz više nivoa. Laboratorija je orijentisana na “smanjenje biloške opasnosti” i to ne samo u Kazahstanu, nego i u “celom regionu”: upravo su ovako definisani zadaci centralne referentne laboratorije u Almati, a sve ovo je ponovljeno i za vreme ceremonije njenog otvaranja.

Jermenija

O naizgled benevolentnoj misiji Ministarstva odbrane SAD i njenom širokogrudom projektu, govori se i na zvaničnom nivou u Jermeniji.

Ovde je u periodu 2016. i 2017. godine puštena u pogon mreža bioloških objekata koji se sa svojim centrima nalaze u Jerevanu, Gjumri, Idževanu i tri oblasti-Lorijskoj, Gegarkunskoj i Sjunikskoj. Pogodite ko je i ovde dao najviše novca za otvaranje ovih projekata. Naravno Pentagon koji je za celu ovu operaciju“iskeširao” 18 miliona dolara.

Jermenija kao članica ODKB-a kroz usta svojih činovnika i naučnika, izražava uverenje, da su se strasti oko podizanja referentnih laboratorija neopravdano raspalile, te da ni o kakvom biloškom oružju ne može biti ni govora. Sve se svodi na to da je osnovi cilj Ministarstva odbrane SAD plemenit, i da se on isključivo tiče “smanjivanja biloške opasnosti”, monitoring biološke situacije, i na naučna istraživanja kako se boriti protiv potencijalnih zaraza.

Generalno, kompletna situacija se u ovim država posmatra kroz “ružičaste naočare” i izgleda više nego idilična: američka vojska u liku naivnih darodavaca poklanja bivšim sovjetskim republikama preskupe biološke laboratorije koje će obezbedititi da turista iz Jermenije ili Kazahstana slučajno ne zaluta da teritoriju SAD, i ne zarazi Amerikance nekim “nepoznatim” biološkim agensom koji se širi svetlosnom brzinom.

Takođe, ove bio-laboratorije su potrebne i za monitoring lokalnih ptica, jer postoji mogućnost da one najednom reše da promene svoju drevno stanište, prelete daljinu od nekih desetak hiljada kilometara i dokopaju se SAD, gde bi sa sobom donele i patogene mikrorganizme koji bi pruzrokovali veliku epidemiju.

Gruzija

Ova država je 2002.godine potpisala sporazum sa Ministarstvom odbrane SAD, pod veoma zagonetnim imenom „O saradnji u sferi tehnologije i patogena, koji su povezani sa razvojem biološkog oružja i neprofileraicje informacija u toj sferi“, koji je sledeće godine ratifikovao gruzijski parlament.

U septembru 2004. godine u Tbilisi je lično došao američki senator Ričard Lugar, a rezultat njegove posete je bio dogovor oko izgradnje Centra opšteg zdravlja (predstavlja bio-laboratoriju) u neposrednoj blizini glavnog grada (naselje Aleksejevka), koja se nalazi nedaleko od međunarodnog civilnog aerodroma ali i vazduhoplovnih objekata gruzijske vojske. Bizaran izbor lokacije za izgradnju ovog izuzetno opasnog objekta nije uopšte zabrinula gruzijsko rukovodstvo.

U 2006. godini, kada se biloška laboratorija prema zvaničnim podacima još uvek nalazila u procesu izgradnje, tamo su već vršena određena istraživanja i eksperimenti, da bi posle ponovne posete američkog senatora po kome je ovaj centar i dobio ime, parlament Gruzije doneo odluku da sve informacije koje se tiču njega stave u režim državne tajne.

Na ovaj način, korak po korak, Pentagon ostvaruje svoj dugoročan cilj i sve više plete mrežu bioloških objekata oko granica Ruske Federacije: prvo su 90-ih godina prošlog veka potpisani opšti akti o razoružavanju, a u prvoj deceniji 21.veka- konkretni sporazumi “o saradnji”, posle čije ratifikacije je počela gradnja i modernizacija bio-laboratorija i bioloških stanica novcem Ministarstva odbrane SAD. U onim državama gde je na vlast došla proamerička poslušnička politička elita, paralelno sa izgradnjom ove mreže je tekao proces naučno-istraživačkog rada i monitoringa. 

Centralna bio-laboratorija “Lugar” u Tbilisiju i objekti koji se nalaze u njenoj blizini

Ceo proces je veoma jednostavan. Amerikanci su celu operaciju predstavili kao dobrotvornu misiju u kojoj se državi-domaćinu daruju referentne bio-laboratorije sa vrhunskom tehnologijom, kao da je u pitanju donacija u računarskoj tehnologiji sa kojom se opremaju osnovne škole, ili obnova voznog parka u civilnim ustanovama. Na taj način se omogućava penetracija i u države u kojima se nalazi nezavisno rukovodstvo, kao što je to slučaj sa zemljama ODKB-a. Amerikanci igraju na duge staze, jer paralelno sa ovim procesom planiraju i nasilne prevrate u državama gde se gradi mreža bio-laboratorija, u cilju dovođenja političke garniture koja će da bude kontrolisana iz Vašingtona. Do tog momenta, oni će na ovom prostoru već imati izgrađene potencijale koji se veoma lako mogu konvertovati u čisto vojne objekte u kojima će se nesmetano proizvoditi napredno biološko oružje, koje će nesporno biti upotrebljeno protiv Rusije, ali i šire.

Isti slučaj je i sa bio-laboratorijom u gruzijskom naselju Aleksejevka (radi se praktično o delu Tbilisija), koja je uvedena u eksploataciju 2011.godine. Na etapi njene izgradnje, kao i kasnije kada je ovaj objekat bio pod nominalnom kontrolom gruzijske vlade, ovaj centar je radio po zadacima Instituta Voltera Rida (najveća vojna naučno-istraživačka institucija u SAD specijalizovana za bio-medicinu) koji je sastavni deo Vojske SAD. U vojnim publikacijama se ova laboratorija u Gruziji označavala kao “naučno-istraživačka jedinica koja deluje u inostranstvu”, tako da o dvojnoj funkciji ovog objekta nema nikakve sumnje.

Zašto Zapad stvarno mrzi Rusiju, saznajte OVDE.

Izvor: bog-rata.com