Piše: Đulijeto Kjeza
Ne vidim nikakvu perspektivu komunističkog projekta. Ne vidim nikakvo realno kretanje ka komunizmu, pogotovo u Rusiji. Svet narednih godina očekuju veliki potresi, ali sasvim drugog karaktera.
Kapitalizam je postojao u 20. veku i u vremenu koje ljudi pamte kao komunističesko. Tada je na Zapadu postojala radnička klasa. A sad kapitalizma više nema.
Danas postoji sasvim drugi socijalno-ekonomski i politički sistem koji se ne uklapa u predstave ljudi koji su ih formirali u 20. veku.
Kapitalizmom se savremeni sistem može zvati samo uslovno jer je proizvodnja robe postala drugostepena funkcija ekonomije.
Fundamentalna aktivnost na ekonomskom planu je – proizvodnja novca. Zapravo, proizvodnja novca pomoću novca i posredstvom novca, pa socijalne klase ništa ne znače, čak i ne postoje.
Novac se pravi na sasvim drugim mestima (izvan realne ekonomije) i bez ikakve borbe jer onima koji su u prilici da prave novac od nule nije potrebna ničija dozvola, a ni demokratska organizacija društva.
Ovo je vreme takozvanih gospodara vaseljene koji određuju budućnost milijardi ljudi, ali se više ne radi o demokratiji. A i kako može da se radi o demokratiji kad šačica ljudi upravlja svetom?!
Umesto demokratije postoji određeni ceremonijalni privid, pa se ponegde još može glasati, ali samo glasanje nema nikakvog značaja. LJudi koji idu da glasaju i ne znaju za koga stvarno glasaju – ko stoji iza ljudi kojima daju svoj glas. A to nije demokratija nego gigantska obmana.
Pojavio se i gospodin Zakerberg pod čijim uticajem su dve milijarde korisnika Fejsbuka. Dve milijarde! To je trećina stanovništva planete.
Zakerberg preko određenih digitalnih sistema može u velikoj meri upravljati ponašanjem tih ljudi. A to su sasvim drugi uslovi za političku borbu.
Ne znam više kakva budućnost čeka našu i naredne generacije. Jasno je samo da će se ta budućnost takvom brzinom na sve sručiti da su uzaludni pokušaji da se nešto u toj budućnosti organizuje.
Ona će dolaziti takvom brzinom da ljudski mozak neće uspevati da pojmi šta se zaista dešava.
Zato nikakvu komunističku budućnost i ne vidim.
Uprkos svemu, ne tvrdim da je neizbežan treći svetski rat. Ali, ako se sve činjenice i tendencije stave na gomilu i sve trezveno razmotri – jasno je da je treći svetski najverovatniji ishod. A varijante mogu biti različite.
Neće biti pomirenja između bogatih, koji su sa svakim novim minutom sve bogatiji, i siromašnih. Ali, kad bi se radilo samo o tome – nikakvog rata ne bi bilo.
Gospodari vaseljene bi sirotinju naprosto pretvorili u stoku za koju ne bi bilo poštede.
Stvar je u tome što nesavladiva protivrečja postoje između `gospodara` i država kao što su Rusija, Kina i Iran.
Na Zemlji, među njenih sedam milijardi žitelja, postoje moćni džinovi sa strateškim naoružanjem i supermoćne „neotuđive“ strukture. NJihovi interesi će se objektivno sudarati, a u određenom momentu će postati jasno – možda i u treptaju oka – da resursa nema za sve. Moćni će se potruditi da ih otmu ostalima.
Sve što vidim na geopolitičkom planu vidim kao pripremanje za rat koji je donekle već u toku.
Amerika već ima dovoljan vojni potencijal da započne rat. NJena vladajuća elita je dovoljno nerazumna – da ne kažem da je bezumna – da ga započne.
Amerikanci smatraju da ne moraju ni sa kim da se dogovaraju. Oni sebe smatraju gospodarima sveta i zato sve čine da to potvrde i dokažu. Ti ljudi nisu sposobni ni za kakvu refleksiju.
Može doći i do nepredvidljivih katastrofalnih izmena koje i te grupe mogu obezglaviti. Ali, neće biti nikakvog pravednog društva. Sasvim obrnuto, mogući su gigantski potresi izazvani stvaranjem superčoveka.
Tehnologije se munjevito razvijaju. I digitalne komunikacije, i genetika, i nanotehnologije, i veštačka inteligencija. A do čega će to dovesti?
Gospodari vaseljene imaju dovoljno novca i moći da za sebe grade – svet superčoveka. A to će značiti pogibiju milijardi ljudi. Možda i celog čovečanstva.
LJudi koji ne budu mogli da sebe usavrše, to jest da svoj život produže do 200 godina, dakle – normalni, obični ljudi – biće osuđeni na propast ili će – kada postanu svesni šta se događa – početi da se svim snagama suprotstavljaju.
Robotizacija će značiti kraj za milijarde ljudi. Nešto se može promeniti samo ako se pojave oni koji će imati dovoljno snage da uplaše bezumce. Moja prognoza je veoma mračna.
Nedavno je Vladimir Putin izgovorio reči koje su na mene ostavile jak utisak, čak me porazile: asko SAD napadnu nuklearnim oružjem Rusiju – mi ćemo svi pomreti, ali kao žrtve agresije, kao mučenici, a oni će naprosto pocrkavati i neće imati vremena ni da se pokaju.
Putin je veoma suzdržan čovek, ali i on, izgleda, misli da takva opasnost postoji, pa upozorava. Samo, teško da su oni kojima su namenjene u stanju da ih čuju i da shvate.
Nisam totalni pesimista jer istorija može ukazati na izlaze koji se danas ne vide.
Radnička klasa više ni sama sebe ne smatra radničkom klasom. Čak sebe smatra – potrošačima. U svakom slučaju, tako se ponaša.
Mladež više ne pamti ni šta je bilo juče i ne zna kakav je život bio juče, a o istoriji da se i ne govori.
Mladi samo gledaju u ekrane. Za nju prošlost – nestaje. A kad ljudi nemaju prošlost, kako mogu razmišljati o budućnosti?
Mladi su već formatizovani.
Može li se većina ljudi spasiti od toga?
Teško jer se svi mediji nalaze u rukama gospodara vaseljene.
Veoma je teško dopreti i do one dve milijarde fejsbukovaca.
Mislim da treba spasiti bar određenu grupu ljudi koji će moći da budu intelektualno aktivni – samostalno i razumno. Evo, ovo bi mogao da bude zadatak.
Za ovaj zadatak su potrebna nova znanja. Jer, bezmalo sve tehnologije – osim onih koje su u rukama Rusije, Kine i u nekom smislu Irana – pripadaju upravo gospodarima vaseljene.
Pročitajte OVDE zašto je nedavno zavladala panika u Irskoj.
Izvor: fakti. org
