Prošle godine, na Sretenje, ovo mesto je predsedničkim ukazom odlikovano Ordenom drugog stepena za naročite zasluge, zbog iskazane plemenitosti i humanosti njegovih žitelja prema Srbima u Prvom svetskom ratu.
Srpska veza sa dalekim Alpima, u regionu Provanse iznad Azurne obale, seže u sam kraj 1915. godine, kada je ovde, lađom francuskom, pristigla prva grupa od tridesetak srpskih mladića. Potkraj sledeće godine, u Žozijeu ih je već bilo tri stotine, uzrasta od 15 do 18 godina. Tu su se oporavljali posle povlačenja preko Albanije, školovali i, s nekoliko srpskih i francuskih oficira, spremali za odlučujuće borbe. Svi do jednog vratili su se i stavili na raspolaganje srpskoj komandi u jurišu za konačni trijumf. Orden danas stoji na počasnom mestu u opštini, a obeležavanje stogodišnjice je bilo poseban događaj u ovom gradiću.
- Ceremoniju odavanja počasti smo održali ispred naše opštine, na kojoj stoji i plaketa koja podseća na srpski bataljon. Istovremeno sa francuskim žrtvama, odali smo tako počast i našim srpskim prijateljima - kaže Lisijen Žili, predsednik opštine.
Spomen-ploča u sećanje na Srpski univerzitetski bataljon u Žozijeu postavljena je 1968. godine na zgradi kasarne koja je pre sedam godina srušena, ali je plaketa sačuvana i preneta na zgradu opštine, gde se i danas nalazi. Predsednik Lisijen Žili ističe da se ljudi često interesuju za priču o Srbima.
- Bar dvadesetak ih se u poslednje vreme zanimalo da saznaju otkud spomen-ploča na zidu naše opštine. Svima, s pažnjom, pričamo o zajedničkoj herojskoj prošlosti - kaže Žili.
Velika svečanost povodom veka primirja održana je najpre u Žozijeu, a zatim i u Barselonetu, centralnom mestu u regionu, gde su se ispred spomenika poginulima okupili predsednici opština iz celog kraja. Tri zvona sa crkve u Žozijeu zvonila su tačno 11 minuta u 11 sati, a njihov zvuk čuo se kroz celu dolinu, u kojoj su mladi Srbi u ono teško vreme ostavili neizbrisiv trag. Svetkovina je trajala čitavog dana.
- Bilo je veoma dirljivo - kaže Lisijenova supruga Anik, inače članica hora koji je izvodio pesme vojnika u Velikoj vojni.
Režin Manfredi, koja već 38 godina radi u opštini i seća se svih velikih trenutaka ovog malog mesta, kao što je i značajni događaj prenošenja počasne plakete na zgradu opštine, ističe da je bilo veoma svečano tokom obeležavanja stogodišnjice.
- U ceremoniji su učestvovali žandarmerija i vojska, đaci, stanovnici našeg mesta. Bilo je mnogo više okupljenih nego što je uobičajeno u ovakvim prilikama - ističe Režin.
Žozef Boreli, predsednik Udruženja starih boraca iz Žozijea, ima poseban značaj za nastavak sećanja na srpske solunce.
- Komemoracija je bila dostojna događaja. To je važan trenutak za sve nas - kaže Boreli, koji je lično preuzeo tablu sa kasarne i preneo je na ulaz u opštinu.
U Žozijeu su ostale uspomene, ali predsednik opštine ističe koliko je važno sada čuvati mir. Ovde se sećaju prošlosti, ali žive u sadašnjosti, verujući u bolju budućnost.
- Francuska je veoma zabrinuta zbog porasta nacionalizma u Evropi i svetu, kojim se šire mržnja, revanšizam, egoizam i ugrožavaju zajedničke vrednosti. Pribojavamo se da to, možda, ne bude uvod u neki novi rat - vrti glavom Lisijen Žili.
Na proslavi stogodišnjice u Žozijeu nije bilo Srba, jer potomaka onih s kojima su Francuzi rame uz rame vojevali u Velikom ratu u ovom gradiću odavno više nema. Opštinske vlasti su prilikom primanja medalje izrazile želju da se zbliže s nekim mestom u Srbiji i tako nastave da neguju lepu tradiciju započetu boravkom srpskog bataljona u pitoresknom krajoliku u podnožju Alpa, odakle su junaci krenuli u proboj Solunskog fronta.
Srbi, da li ste čuli za generala Luisa Makenzija koji je srpske civile spasao sigurne smrti. Pogledajte OVDE priču o njemu.
Izvor: Večernje novosti
