Piše: Advokat Miroslav. M. Perković
Sama odluka mene nije iznenadila s obzirom na poznati tretman koji imaju lica srpske nacionalnosti koji su optuženi za ratne zločine u Republici Hrvatskoj. Međutim, obrazloženje predmetne odluke je frapantno i šteti ugledu hrvatskog pravosuđa.
Predmetnim rešenjem je navedeno više razloga zbog kojih navodno ne postoje pretpostavke za uslovni otpust, pa tako navodi se i da se gospodin Vasiljković nije pokajao i priznao zločine za koje je osuđen. Takav stav suda je suprotan Evroskoj konvenciji o ljudskim pravima i predstavlja prisilu nad osuđenikom da prizna nešto što on intimno smatra da nije učinio i da ne proizilazi iz dokaza pravnosnažne presude po kojoj je osuđen. Nijedan građanin ni u kojoj fazi ni krivičnog postupka, a pogotovo izdržavanja kazne ne može biti uslovljavan naknadnim priznanjem da bi mu se priznala njegova zakonska prava. To su stavovi mnogih odluka Evropskog suda za ljudska prava u skladu sa osnovnim pravima čoveka i građanina. Jedina okolnost koja se može prihvatiti prilikom uslovno otpusta u pozitivnom smislu jeste ukoliko osuđeno lice naknadno iskaže krajanje i prizna da je počinio krivično delo iako ga je tokom postupka negirao. To je slobodna volja osuđenog lica, po njegovom izboru i savesti. Suprotno tome zabranjeno je odnosno nedopušteno da se nepriznavanje krivice tretira kao negativna pretpostavka prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu. Rekao sam već da takvi stavovi proizilaze iz osnovnih prava i sloboda čoveka i građanina, ali imaju i svoje uporište u slobodnom odabiru odbrane svakog okrivljenog pa i pravnosnažno osuđenog u krivičnom postupku. Mnogi osuđenici se koriste vanrednim pravnim sredstvima, te su često uspešno doveli do obnove postupka i na kraju do oslobađajuće presude. S druge strane gospodin Vasiljković je oduvek tvrdio da nema nikakve veze sa zločinom koji mu se stavlja na teret, te je svojim jasnim stavom i odbijanjem bilo kakvog naknadnog kajanja i priznanja pokazao doslednost u svom karakteru i dostojanstvu ličnosti. Interesantna je odluka i u delu u kom se navodno pokušava opravdati odbijanje uslovnog otpusta, koji u Republici Hrvatskoj prema ostalim građanima ide gotovo po automatizmu, na način da je isti prekratko bio u statusu osuđenog lica pa eto kazneno pravni sistem nije bio u mogućnosti da da potpunu ocenu o njegovoj resocijalizaciji. I ovo je povreda osnovnih ljudskih prava u jednom ovakvom ciničnom navođenju razloga, s obzirom da nije gospodin Vasiljković kriv što merodavni nisu uspeli da daju procenu o njegovoj resocijalizaciji. Ne može niko da snosi posledice i ukidanje svojih prava zbog propusta državnih organa ili nekih obejektivnih okolnosti van moći i uticaja samog osuđenog lica. Ono što je najbitnije u ovakvoj odluci i što je porazno za pravosuđe Hrvatske jeste činjenica da je ista na zahtev Australijske vlade, tokom postupa ekstradicije gospodina Vasiljkovića u Republiku Hrvatsku davala niz garancija i uveravanja da će gospodin Vasiljković imati fer i pravično suđenje, te da će u pogledu svojih prava biti izjednačen sa svim građanima u Republici Hrvatskoj. Predmetnom odlukom je dodatno bačena sumnja na sveukupan postupak koji je vođen protiv gospodina Vasiljkovića, te je očigledno da su ugledni branioci koji sa ga zastupali odnosno branili bili u pravu kada su ukazivali na nepravičnost suđenja prema gospodinu Vasiljkoviću.
Kako su akti i garancije koje je dala vlada Republike Hrvatske obaveza koju je preuzela po osnovu prihvatanja izručenja, a i ista je očigledno prekršena, to će sigurno odbrana gospodina Vasiljkovića promptno reagovati i obavestiti Australijsku vladu o neispunjavanju odredbi ugovora o ekstradiciji. Siguran sam da Australijska vlada kod sledećeg nekog takvog zahteva, a verovatno i druge vlade koje budu primale zahteve za izručenje od strane Republike Hrvatske u pogledu lica koja su osumnjičena za ratne zločine neće držati do garancija vlade Republike Hrvatske. Kako je Republika Srbija davala svoje izjašnjenje i sumnje u pogledu fer i pravičnog suđenja u odnosu na gospodina Vasiljkovića, mislimo da bi nadležna ministarstva trebalo da reaguju i ukažu da su bili u pravu s obzirom da predmetna odluka sigurno nije ni pravična ni zakonita.
O novom hapšenju Srbina na Kosovu i Metohiji čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
