Dmitar, njena jedina ljubav

Mladić Dimitar Gušterov iz Petriča, kao i svi ostali u Bugarskoj, čuo je za Vangine moći. Ali te su mu priče izgledale preterane, pa je oklevao da joj se obrati za pomoć. S druge strane, bojao se da ne bude ismejan - ipak je on običan čovek a Vanga poznata ličnost, znalo se da i političari dolaze kod nje. Na kraju je prelomio: ići će!

Vanga ga je odmah na ulazu sačekala rečenicom:

- Znam zašto si došao!

- Onda mi reci, Vango, ko je ubio mog brata? Ostala je njegova udovica sa troje male dece - izgovorio je pridošlica u dahu.

Ali Vanga, iako je jasno videla lice ubice, nije htela da mu kaže. Bila je svesna da bi mladić zbog osvete bio osuđen na robiju i tako uništio i svoj život.

- Prestani da tražiš ubicu i želiš osvetu! Ionako ćeš biti svedok njegovog kraja - rekla mu je.

Dimitar je izašao iz Vangine kuće nezadovoljan takvim odgovorom, ali je za nekoliko dana došao opet. I opet... Često je navraćao pod raznim izgovorima, jer se zaljubio u nju.

- Ti ćeš mi napraviti kuću pa ćeš doći još jednom. Tada ćemo se zajedno preseliti u Petrič - rekla je Vanga mladiću, a tako je o njihovom upoznavanju novinarima pričala Sevda Georgijeva, kustos muzeja u rodnoj kući Vangelije Gušterove.

Venčali su se 1942. godine. Vangina kuća u Petriču postala je hram nade za stotine hiljada ljudi. Vanga je u svetu poznata i kao „petrička vidovnjakinja“.

Povratak iz rata

Dimitar je nedugo zatim otišao u rat.

-  Čuvaj se vode, Dimitre! - bila je jedina poruka koju mu je rekla, posve smirena. Znala je da će se vratiti.

I vratio se, ali načetog zdravlja.

Vanga je prema Dimitru osećala beskrajnu ljubav, opisivala ju je kao svemirsku iako nisu imali dece. Zato su usvojili ćerku njene sestre.

- Kad ne možeš da rodiš svoje, onda usvoji dete. Priroda se jednako odužuje i onima koji su rodili i onima koji su očuvali dete. Veličina majke koja je usvojila i očuvala dete nije ništa manja od veličine one koja je rodila - često je poručivala Vanga posetiocima.

Ali nedugo posle rata Vangin muž Dimitar je počeo da poboljeva.

U ratu je vojnike žeđ naterala da piju prljavu vodu. To je ostavilo posledice na njegovoj jetri. Bolovi su postajali sve jači. Dimitar je počeo svoju boljku da leči starim narodnim lekom - rakijom. Brzo je postao alkoholičar i nikakve molbe ni opomene Vangine nisu pomagale.

Bila je to jedna od najvećih nesreća u njenom životu. Nije sebi mogla da oprosti nemoć da mu pomogne. Izlečila je hiljade ljudi - od raznih fizičkih boljki i lakih i teških duševnih poremećaja, a nije mogla da pomogne onome do koga joj je najviše bilo stalo.

Dimitar Gušterov jednostavno nije imao snage da promeni svoj način života. Svakodnevno se zaključavao u sobu i opijao. Budio se mamuran, odlazio na spavanje pijan.

Umro je 1962. od ciroze jetre. Vanga je izgubila deo svog života.

- Uništio sam se sam - bilo je poslednje što joj je rekao dok mu je držala ruku na samrti.

Nakon Dimitrove smrti Vanga je bila slomljena. Danima nije izlazila iz svoje sobe, nikoga nije htela da čuje. Jecala je sklupčana na krevetu..

U znak ljubavi prema njemu, i žalosti, stavila je crnu maramu na glavu i nije je skidala do smrti. Trećeg dana posle smrti, Dimitar je sahranjen. Po povratku s groblja Vangina sestričina otišla je među posetioce u dvorište da im kaže da proročica ni tog dana neće primati. Ali Vanga je pozvala posetioce u kuću.

- Potrebna sam ljudima - beleži Vangine reči sestričina Krasimira Stojanova u "Ispovestima slepe vidovnjakinje".

Znala je šta je njen zadatak, zbog čega postoji na ovom svetu.

Proročanstvo poslednjeg Tarabića pročitajte OVDE.

Izvor: Alo