Piše: Ivan Danilov, autor bloga Crimson Alter
U najkraćem: KGB, uprkos tome što ne postoji već mnogo godina, uspešno podriva državnost Sjedinjenih Država. I više od toga: isti list tvrdi da je mešanje Rusije u izbore predsednika SAD 2016-te bilo toliko efikasno da se Amerikanci „sve do danas služe ruskom instrukcijom za borbu jednih sa drugima da to i ne podozrevaju“.
A same izbore – na kojima je Donald Trampa došao na vlast – navodno nisu ništa drugo do „kulminacija kampanje cepanja Zapada na komade koju Moskva vodi decenijama“.
Američkim gledaocima se sugeriše da poveruju da je sve što je loše u njihovom društvu i na političkoj sceni – isključivo posledica kampanje dezinformisanja koju je KGB započeo 80-ih godina prošlog veka, a koja je sada dignuta na međunarodni nivo.
Za dejstva pripisana KGB – koji sa onoga sveta guši i Vašington i svetsku demokratiju – smislili su zastrašujući naziv “Operacija Infekcija“, a čitaoce i političare su pozvali da se bore protiv ruskog uticaja u američkom društvu.
Još su ih upozorili da je jedini način da pobede „metodologiju KBG“ da prestanu da se njome služe.
U njoj samoj vide „sovjetsku metodologiju“.
Glavni „svedok optužbe“ je Ladislav Bitman, koji je predstavljen kao znalac metoda koji KGB koristi protiv zapadnih demokratija i naročito – protiv SAD.
Problem The New York Times je u tome što mister Bitman ni jednog dana nije radio u KGB. On je bivši saradnik čehoslovačkih tajnih službi koji je posle poznatih događaja iz 1968-me pobegao na Zapad. Jer, kako je čehoslovački prebeg mogao imati detaljne podatke o metodima KGB za operacije protiv SAD u 80-im godinama?
Novinare The New York Times ovo pitanje uopšte ne muči. Verovatno računaju da ne muči ni njihove čitaoce.
Oni zadatak dokazivanja da je savremeni američki politički diskurs faktički napisan u informacionim laboratorijama KGB, rešavaju ukazivanjem na „sedam zapovedi za izvođenje KGB-dezinformacija“ koje su povezali sa Trampovom izbornom kampanjom.
„Zapovedi KGB“ u suštini preslikavaju shemu koja je dobro znana svakom propagandisti, nezavisno od obrazovanja i zemlje u kojoj živi. A u ovome je: laž mora biti velika, laž mora koristiti već postojeću pukotinu u društvu, laž mora sadržavati makar zrno istine, laž se mora širiti kanalima koji nisu povezani sa njenim naručiocem.
Sve bi ovo moglo moglo izgledati i neverovatnim i smešnim da i britanski novinari i eksperti za borbu sa ruskom propagandom nisu u poznatim crtanim filmovima „Maša i medved“ već otkrili šifrovanu propagandističku kampanju.
Naime, londonski list Times citirao je ovu tvrdnju eksperta za borbu protiv ruskog malignog uticaja - profesora Bakingemskog univerziteta Entoni Glisa:
„Maša je uporna i ima neprijatan karakter, ali je odlučna. Preuzima na sebe mnogo šta. Neće biti preterivanje ako se kaže da se ponaša poput Putina“.
Isti britanski list navodi i mišljenje nekakvog (anonimnog) estonskog eksperta koji tvrdi da medved iz tog crtanog ima zadatak da u svesti dece „izmeni i predstavu o Rusiji“.
Sada se „ruska propaganda“ sklepana po kalupima KGB našim zapadnim oponentima priviđa svuda i u svemu: od konspiroloških teorija povezanih sa pojavom side i pedofilskih skandala u Demokratskoj partiji SAD pa do članaka u kojima se kritikuju DŽordž Soroš ili Hilari Klinton.
Još su smešnija (ili strašnija) rešenja koja tamošnji eksperti predlažu radi zaštite od te sveprisutne propagande.
Analitičari The New York Times – a i oni koji rade za najuticajniji američki analitički centar RAND Corporation – predlažu da se SAD ugledaju na svoje kolonije i da „preuzmu iskustva baltičkih zemalja i Ukrajine“ jer su one tobože postigle neke neviđene uspehe u borbi protiv „ruske propagande“.
U filmu "Operacija Infekcija" glas iza kadra oduševljeno predočava gledaocima da u jednoj od baltičkih zemalja ne gledaju zabane emisije i rijaliti-programe već programe koji „raskrinkavaju rusku propagandu“, a da Ukrajinarealizuje specijalne projekte „posvećene analizi ruskih lažnih novosti“.
Ipak postoji neka viša pravda: američki analitičari, koji su radili u tri baltičke zemlje i u Ukrajini, sada, evo,protiv svojih građana - u okvirima unutarpolitičke borbe u SAD – koriste tamošnje šeme i navike koje su u njima stekli.
Lišavaju ih prava i sloboda, sve uz dreku o neophodnosti borbe protiv Rusije.
Pročitajte OVDE zašto je Zapad u panici i šta je to Putin sakrio.
Izvor: fakti. org
