Zbog svega ovoga, Leonid Unigovski, rukovodilac ukrajinskog ekspertnog saveta gasne industrije i tržišta prirodnog gasa, smatra da Kijev mora da uloži sve napore da se ne dozvoli gradnja drugog kraka "Turskog toka" kako ukrajinski gasni tranzitni sistem ne bi postao beskoristan.
Zbog političkih svađa sa Moskvom i inaćenja Kijev bi na kraju "ratova sa gasovodima" mogao da ostane kratak između dve i tri milijarde dolara godišnje. Gasni eksperti su svesni da je gotovo nemoguće doći do kompromisa između Moskve i Kijeva pa je ponovo postala aktuelna ideja da se motivišu i privuku strani partneri koji bi upravljali ukrajinskim gasnim tranzitnim sistemom. Jedino bi tako, uz pomoć stranaca, mogao da bude postignut dogovor da "Gasprom" i dalje transportuje značajnije količine gasa kroz Ukrajinu.
Unigovski smatra da bi prioitetni partner trebalo da budu italijanski operator "SNAM" kao i slovačka kompanija "Ustrim". U takvoj kombinacija Italija bi preko Ukrajine dobijala godišnje 23 milijarde kubika ruskog gasa.
Najava ukrajinskog glavnog eksperta za gas da bi Kijev morao da krene u veliku ofanzivu da spreči gradnju drugog kraka "Turskog toka", mogla bi da zakomplikuje planove Bugarske, Srbije, Republike Srpske i Mađarske koje su zainteresovane da tim putem dobijaju ruski gas.
Ako Vašington bude silno pritiskao na zemlje EU pitanje je hoće li ovog puta Bugari biti do kraja dosledni i učestvovati u realizaciji tog projekta. Naravno, ako gasovod ne prođe kroz Bugarsku on ne može stići ni do Srbije, a zatim i do Mađarske i na kraju do austrijskog Baumgartena.
Spominjala se kombinacija da "Turski tok" dođe do Grčke, a zatim preko Makedonije do Srbije i Mađarske. Tu je slaba karika Makedonija i nije realno očekivati da će sadašnje rukovodstvo u Skoplju krenuti u taj projekat.
Prvo u januaru, a zatim i u oktobru ove godine, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kazao da će se krak "Turskog toka" graditi samo ako zainteresovane zemlje dobiju sve potrebne dozvole od EU. Glavni adut Rusije i njenog giganta "Gasproma" je rast potreba, dakle potrošnje gasa u Evropi. A gas koji nudi Amerika je znatno skuplji od ruskog i osim Poljaka, za sada niko nije spreman da ga kupuje.
Sistem iz sovjetskog vremena
Direktor ukrajinskog "Naftogaza" Andrej Koboljev je govorio da u Kijevu razmišljaju o prodaji svog gasovoda a cena bi bila 14 milijardi dolara. Ali zato što je to sistem napravljen još u sovjetsko vreme, gotovo niko nije zainteresovan da ga kupi jer bi za remont moralo da se potroši mnogo novca. Svojevremeno je "Gasprom" iskazao interesovanje, ali u Kijevu za to nisu bili spremni.
Pročitajte OVDE kakav se to sudar dešava u Indo-pacifiku.
Izvor: novosti. online
