Konkretno, to je Severni tok 2, Snaga Sibira i Turski tok, piše Blumberg.
Ova agencija ističe da je Rusija isporučivala gas Evropi još od kraja Drugog svetskog rata. Prošle godine, ova zemlja je obezbedila trećinu evropske potražnje za gorivom.
Stručnjaci takođe predviđaju da će do 2025. godine Moskva obezbediti 40% ukupne količine gasa za ovaj kontinent. Ovo bi moglo biti olakšano povećanom potražnjom za gasom iz Kine i njihovih azijskih suseda, kao i smanjenom proizvodnjom na gasnom polju Groningen u Holandiji.
Treba napomenuti da će zatvaranje poslednjeg nuklearnog reaktora i brojnih termoelektrana u Nemačkoj 2022. godine dovesti do povećanja potražnje.
Bloomberg tvrdi da ruski gasni projekti takođe imaju i neprijatelje, naročito američkog predsednika Donalda Trampa, koji je Nemačku nazvao “taocem Moskve“ i potpisao zakon koji nameće sankcije kompanijama koje sarađuju sa Severnim tokom 2. Pored SAD, do 2022. godine Poljska planira da prestane da kupuje ruski gas i da ga zameni norveškim.
Istovremeno, nemačke vlasti ističu da je Mosvka već decenijama pouzdan dobavljač – ni Hladni rat niti eskalacija tenzcija u odnosima zbog situacije u Ukrajini to nisu sprečili. Preduzetnici u Nemačkoj takođe ističu da sve veći uticaj ruske kompanije Gazprom (energetskog giganta) ne izaziva nikakvu zabrinutost.
2014.godine, Gazprom je potpisao 30-godišnji sporazum sa kineskom Nacionalnom petrohemijskom korporacijom i složio se da dostavlja 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje preko gasovoda Snaga Sibira.
Gasovod će takođe prenositi gas iz proizvodnih centara Irkutsk i Jakutija do potrošača na istočnom delu Rusije.
Drugi važan gasovod je Severni tok 2, koji predstavlja zajednički poduhvat ruskog gasnog giganta Gazproma i pet evropskih kompanija. Cilj projekta je da obezbedi 55 milijardi kubnih metara ruskog prirodnog gasa godišnje direktno do Evropske unije preko Baltičkog mora.
Kada govorimo o trenutnom turskom projektu, vredi napomenuti da je on najavljen krajem 2014. godine od strane ruskog predsednika Vladimira Putina tokom službene posete Turskoj. U novembru 2015. godine je ovaj projekat suspendovan nakon što je ruski Su-24 avion oboren od strane turskog bora u Siriji. Odnosi između Moskve i Ankare su obnovljeni u junu prošle godine, nakon turskog izvinjenja Rusiji.
U oktobru 2016. godine, Moskva i Ankara su potpisale međuvladin sporazum o izbradnji dva pomorska gasovoda preko Crnog mora. Procenjeno je da će godišnji kapacitet svake linije dostići 15,75 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
Kosovo nije primljeno u Interpol. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
