List piše da je na Alkalaja, koji je živeo u Zemunu i koji se smatra duhovnim ocem cionističkog pokreta, presudan uticaj imalo ne samo njegovo dobro poznavanje Kabale, već i nacionalni pokret na Balkanu protiv Otomanskog carstva, posebno Srba koji su verovatno uticali na ideje mladog rabina.
"Jerusalim post" na početku teksta podseća da je u julu ove godine u Zemunu jedna ulica dobila ime po začetniku cionizma Teodoru Herclu, a da je svečanoj ceremoniji prisustvovao i izraeleksi predsednik Reuven Rivlin. Međutim, "Jerusalim post" ukazuje da bi odgovor zašto je srpska vlada dala ime ulice po njemu iznenadio većinu Jevreja pa čak i najvatrenije cioniste.
Kako navode, rabin Alkalaj, venčao je Herclove roditelje i to 70 godina pre prvog cionističkog kongresa u Bazelu i 90 godina pre Balforove deklaracije. U svom delu "Čujte o Izraelu" objavljenom 1934. godine u Beogradu Alkalaj pruža radikalnu interpretaciju dobro poznatih jevrejskih molitvi u kojima poziva na okupljanje sve "dece Izraela".
U tom delu on navodi da povratak jevrejskog naroda u zemlju Izraela zahteva reakciju Sanhedrina u Jerusalimu ili izbor političkog lidera, poznatog iz rabinske literature kao Josipovog sina Mesije. Na tu njegovu ideju o jedinstvu možda je uticalo dobro poznavanje Kabale, ali je teško zanemariti uticaj srpskih ustanika protiv Otomanskog Carstva koji je zahvatio područje oko Zemuna početkom 19. veka.
Srpski ustanak je bio prvi uspešni narodni ustanak protiv Otomanskog carstva, koji je kontrolisao Izrael i predvodio emancipaciju Jevreja od strane Habzburga, piše "Jerusalim post" i dodaje da je možda Alkalaj pokušao da promeni nacionalni uspeh svojih suseda u Srbiji.
Iako je Alkalajev plan zasnovan na vrednostima judaizma i Kabale, u suštini je veoma praktičan, smatra srpski istraživač jevrejske istorije Oliver Klajn koji kaže da je Alkalaj predvideo kupovinu zemlje i stvaranje naselja u kojima su glavni bili Jevreji iz Otomanskog carstva.
Prema Klajnu, Alkalaj je čak osnovao u Zemunu društvo posvećeno povratku jevrejskog naroda "Zemlje Izraela", koje je bilo aktivno među nekoliko jevrejskih zajednica u najvećim gradovima Srbije.
Nišlija pijan za dlaku izbegao sigurnu smrt. Više o tome pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
