Kako su mišljenja članica tog tela ozbiljno suprotstavljena, pred Generalnu skupštinu čiji je početak zakazan za 18. novembar, izaći će izvestilac Komiteta koji će izneti argumente svih članica, a zatim će uslediti glasanje.
U Izvršnom komitetu su "pata karte", jer je polovina članova iz zemalja koje ne priznaju Kosovo za državu (Rusija, Brazil, Moldavija, Južna Afrika, Nigerija i Alžir), a polovina iz država koje su stale uz Prištinu (Južna Koreja, Kanada, Francuska, Belgija, SAD i Singapur), navodi list.
A kakav će ishod biti na Skupštini, teško je proceniti jer da bi tzv. Kosovo bilo primljeno u redove svetske policijske organizacije, ono bi moralo da pridobije dvotrećinsku većinu glasova, što Srbiji ne ide naruku, jer se uzdržani ne broje.
Zbog toga će, kako se navodi, Beograd u naredne dve nedelje pojačati diplomatsku akciju kojom će članicama Interpola iznositi stav Srbije i posledice mogućeg prijema tzv. Kosova.
Šef srpskog Interpola Milan Dimitrijević kaže za da bi novi pokušaj da se na Skupštini Interpola Kosovo učlani u ovu organizaciju bio presedan i pravno nasilje.
"Rukovodstvo Interpola je godinama upoznavano sa argumentima Srbije. Posledice prijema tzv. Kosova bi bilo kršenje Rezolucije 1244, a prekršila bi se i pravila Interpola koja jasno definišu na koji način i pod kojim uslovima neko može da postane član", kaže on.
Kao posebno opasnu okolnost po naše državljane Dimitrijević navodi mogućnost da bi tzv. Kosovo kao eventualna članica Interpola moglo da inicira poternice na kojima bi se našli mnogi Srbi.
Ako je argument prištinskih saveznika da bi prijem Kosova doprineo suzbijanju organizovanog kriminala na ovoj teritoriji, Dimitrijević ističe kontraargument - da se saradnja lokalne policije sa Interpolom odvija preko Unmika još od 2002. godine, pišu "Novosti".
Kako je Amerika priznala da je Slaba, pogledajte OVDE.
Izvor: Tanjug/Večernje novosti