Incident koji se dogodio 25. novembra u Kerčkom zalivu ne potpada pod polje pitanja koje definiše Konvencija iz Montrea, kako objašnjavaju analitičari, već je reč o nameri ukrajinskih vlasti da dodatno doliju ulje na vatru nakon incidenta sa ukrajinskim brodovima.
Naime, konvencija o moreuzima Bosforu i Dardanelima, potpisana još 1936. godine u švajcarskom gradu Montreu, nalaže da Turska ima pravo da zatvori prolaze brodova određene zemlje samo ukoliko je određena država u ratu sa nekom zemljom.
Međutim, kako objašnjava ruski politikolog Jurij Počta, Ukrajina i Rusija uošte nisu u ratu, već su vlasti u Kijevu objavile ratno stanje što se, prema međunarodnom pravu, smatra njenim unutrašnjim pitanjem.
„Ovo je klasičan slučaj postavljanja sebe u poziciju žrtve i optuživanje ruske strane da je izvršila agresiju, ili tačnije, kako oni kažu, nastavak ruske ambicije da realizuje svoj hiljadugodišnji imperijalizam“, ocenjuje on.
Počta takođe tvrdi i da taj korak Ukrajine ne treba tumačiti kao nastojanje Kijeva da uđe u stanje rata sa Rusijom, budući da ukrajinskom rukovodstvu takva vrsta sukoba apsolutno nije potrebna, imajući u vidu da ta zemlja niti ima resursa za tako nešto, niti snage da to izvede.
Govoreći o samoj konvenciji kojom se regulišu pravila plovidbe kroz Bosfor i Dardanele, moreuze koji povezuju Crno i Egejsko more, stručnjak za međunarodno pravo Marija Jarmuš objašnjava da taj dokument predviđa da u mirnodopsko vreme brodovi uživaju potpunu slobodu prolaza i plovidbe u dnevno i noćno vreme pod svakom zastavom i sa svakom vrstom tereta.
Kada je reč o Ukrajini, ukazuje Jaramuševa, njihovo tumačenje tog dokumenta pokazuje da ukrajinske vlasti ne razumeju njegove odredbe, a zahtev koji nameravaju da upute Turskoj nije u skladu sa međunarodnim pravom.
„Turska ne može da zatvori prolaz Rusiji kroz te moreuze. Kao prvo, trgovački brodovi sigurno ne bi mogli da dobiju takvu zabranu, a kao drugo, vojnim brodovima bi takva vrsta ograničenja mogla da bude nametnuta samo u slučaju objave rata. Pošto rat nije objavljen, ruske pogranične službe imaju pravo da patroliraju“, konstatuje Jaramuševa.
Jaramuševa rezimira da incident koji se dogodio 25. novembra u Kerčkom moreuzu ne potpada pod polje pitanja koje definiše Konvencija iz Montrea, samim tim ne može biti napravljena veza između moguće zabrane prolaza ruskim brodovima kroz Bosfor sa ekscesom u Kerčkom moreuzu.
Po tom pitanju reagovali su i ruski zvaničnici, a portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je to samo nastavak provokativnog ponašanja kijevskih vlasti. Govoreći o incidentu u Kerčkom moreuzu, ona je rekla da je Zapad unapred bio obavešten o provokaciji, kao i da su pojedine zemlje učestvovale u pripremi tog incidenta.
Ukrajina, međutim, tvrdi da je svoje brodove u Kerčki moreuz poslala kako bi pokazala šta je u stanju da učini, kao i da ta odluka nije bila pogrešna, a prema rečima komandanta ukrajinske ratne mornarice Igora Vorončenka, već je dolazilo do slučajeva prolaza ukrajinskih brodova kroz Kerčki moreuz, a slučaj koji se dogodio 25. novembra je praktično ista stvar.
„Trebalo je da pokažemo, a ne da sakrijemo naše lice u Kerčkom moreuzu i Azovskom moru, i pokazali smo mogućnosti tih brodova. Ukrajina nije izgubila svoje brodove, oni će biti oslobođeni“, obećao je Vorončenko.
Šta je Putin rekao 1999. o NATO bombardovanju SRJ pogledajte OVDE.
