Piše: LJubomir Ilić, satiričar
Penzionerima nije sasvim svanulo, ali im je bar malo laknulo. Država je napokon, posle četiri godine, izvadila svoje reformske prste iz njihovih džepova, zahvalila im što su pomogli da mast ne ode u propast, i častila ih sa nešto para. Da li su te pare bakšiš za četvorogodišnje strpljenje, da li je vraćanje oduzetih penzija, ili je povećanje?! To penzioneri ne znaju, ali znaju da su se parama najviše obradovali njihovi sinovi, kćeri i unuci. Kad najmiliji razgrabe koliko im treba, a treba im skoro sve, ostaće nešto i penzionerima. Bar za bromazepam, da mirno spavaju do sledeće isplate.
Sumorne novembarske dane ulepšao je i veseli Palma. Čilo se uspentrao na egipatsku kamilu i jahao je uz zvuke „Bože pravde“. NJemu nije bilo loše, a kako je bilo kamili – samo ona zna. Kad je sjahao Palma je trampio nekoliko hetara plodne moravske zemlje za isto toliko egipatske morske obale. Tako je Jagodina dobila i drugi izlaz na more, onaj prvi je u Grčkoj. Pošto Srbija zvanično nema more ( more problema se ne računa ), opravdano se nameće pitanje: da li je Jagodina u Srbiji ili je Srbija sastavni deo jedinstvene Jagodine?!
U Parizu se dogodila neviđena blamaža. Na proslavi stogodišnjice završetka Velikog rata predstavnici Srbije nisu sedeli među pobednicima. Skrajnuti su na mesto nemih posmatrača. Greška u scenariju i režiji?! Ma dajte, ko u to još veruje. Biće da su belosvetski moćnici pokušali da oduzmu Srbiji ono što je u ratu dobila – pobedu. Beogradski zvaničnici su mudro oćutali uvredu i poniženje. Držali su se devize „koga moraš da moliš, nemoj da ga ljutiš“. Za razliku od njih nezvanični Srbi gunđaju i negoduju, gde stignu i gde stanu. Izlivi diplomatskog nezadovoljstva nisu za medije.
Baš kad takozvana nezavisna država Kosovo nije dobila mesto u Interpolu, Srbija je dobila obaveštenje o povećanju takse na njene proizvode za tričavih 100%. Tako je država amputat još jednom zagorčala život Srbiji, i to uz blagoslov onih koji su pomogli amputaciju. Vekovno srpsko ognjište, oteto i samoproglašeno, sve više liči na državu nedonošče: diše plućima svojih stvoritelja i misli mozgom koji je delom u Briselu a delom preko velike bare.
Šta nam je činiti?!
Pa, Marko je već jednom zakasnio na Kosovo.
Na kraju, opet o penzionerima. Upravo su obradovani jednokratnom novčanom pomoći od 3000 dinara. Neki se već u apotekama raspituju o ceni „afričke šljive“. Hteli bi da časte svoje bračne partnere. Drugi se, pak, spremaju u nabavku. Kažu, za ove pare moći će u pekari da pipaju i polubeli hleba.
Sveopštoj penzionerskoj radosti pridružili su se i gradski golubovi. Nadaju se da više neće završavati u supi…
Ostale tekstove iz rubrike Stav pročitajte OVDE.
