Rudanova, koja trenutno promoviše svoju novu knjigu "Život bez krpelja" (Laguna), takođe tvrdi da je opsednuta temom smrti i da joj je žao što je "ne može držati pod kontrolom".
Na čelu Hrvatske nalazi se žena, i pre nje je bila žena, Kosorka, da li je ovaj ženski element u vlasti učinio Hrvatsku boljom za život ženske populacije?
- Političari su spodobe bez spola. Teško da bi se Grabar Kitarović mogla nazvati “ženom”, “Kosorka”, kako je vi zovete, pretvorila se u ženicu i dražesnu bakicu tek kad su je istjerali iz politike. Političari, bilo “dečki” ili “cure” ne brinu o “narodu”, jebe se njima za nas, žele moć, slavu, lovu. Sad i ovdje! Znaju da imaju kratak rok trajanja, a praunucima moraju osigurati život bez ikakvih ovozemaljskih briga.
Šta najviše zamerate ženama, odnosno koje ženske osobine smatrate najneproduktivnijim?
- Ženama, naravno, ne zamjeram ništa. Žene su vam ona bića koja vas rode, pa vas doje, pa vas oblače i svlače, pa čitav život brinu o vama, pa vas u vašoj četrdesetoj nazovu i mole da stavite šal oko vrata, vani je hladno. Žena je biće kojoj djeca kad im prestane biti bitna, ili je stara i nemoćna ili nema love, kažu, od*ebi, stara!
Jednom ste u intervjuu rekli da je vaš uzor Selindžer, čovek koji se odmetnuo od sveta i povukao u tišinu neobjavljivanja, da li ste i sami ponekad razmišljali da okušate njegov model izolacije?
- Pojma nemam da sam vam ikad išta rekla. Ako sam vam zaista to rekla danas ću vam reći da više ne mislim tako. Ne želim biti u izolaciji, cilj mi je živjeti u neposrednoj blizini bolnice. Liječnici su mi potrebniji nego duševni mir. Ja sam se sa svijetom pomirila, tko ga jebe, ionako ga uskoro neće biti. Meni trebaju specijalisti širokoga spektra.
Mnogi o vašim knjigama pričaju i ovo i ono, kao Balaševićeve pesme, sve su iste ili slične, ali malo ko je uspeo da vašu književnost klasifikuje. Gledajući aktuelno tržište, u koji žanr bi sebe smestili - čiklit, drama, komedija?
- Koje preglupo pitanje?! Zašto bilo koga treba smjestiti bilo kamo? Žanr? Balašević? Da ste u pitanju bar spomenuli The Frajle. NJih slušam. Otkud ste Balaševića izvukli? A Čorba? Zašto se njega niste sjetili? Kad vas već “žanr” toliko muči kamo biste smjestili Bukovskog? A Fantea? Nikad niste čuli za Fantea? Guglajte, gospodine, guglajte!
Ruski pisac Eduard Limonov je u jednoj priči opisivao starost kroz majku svoje prijateljice koja mu je na pitanje kako je kad se ostari rekla: "Sve je isto, samo su mi noge od olova". Kkao iz vaše perspektive izgleda starost?
- Taj Limonov, sad ja moram guglati, je bio u pravu. Ja bih olovnim nogama dodala i povremeno olovne ruke. Posebno ujutro kad je u sobi hladno.
Igor Mandić je napisao knjigu o smrti, Oster i Barns takođe, da li i vas zaokuplja ova tema i na koji način promišljate o njoj?
- Naravno da me ta tema zanima. Opsjednuta sam njome. Ja sam kontrolfrik i nervira me što smrt ne mogu držati pod kontrolom. Znam, znam da se mogu već danas baciti sa nebodera ili si pucati u usta, i ovdje je oružje jeftino, ali moj je život ponekad tako lijep...Bojim se da će mi se dogoditi ono što se dešava većini, kad se zaista poželiš ubiti bit će ti olovne i ruke i noge.
Pogledajte jedan od svežijih intervjua Vedrane Rudan.
Pročitajte OVDE zašto prete Vuku Draškoviću.
Izvor: espreso. rs
