Osvrnuvši se na svoje posete Rusiji i stavu Ruske Federacije prema Ratku Mladiću, Darko otkriva da su ljudi sa kojima se on sretao, na generala gledali kao na "heroja svog naroda i čoveka koji je predvodio oružanu borbu u odbrani naroda od napada NATO pakta".
"Generalno na nas i celu bivšu Jugoslaviju gledaju kao na ekperimentalno polje i ono što je i njima namenjeno u budućnosti. To je postalo očigledno 1995. godine, a oni su praktično razbijanje Jugoslavije počeli aktivno još 1991. To je sve bio sukob sa NATO paktom, a ne sa muslimanskim ili hrvatskim formacijama, oni su bili samo njihova pešadija, da bi ginuli za njihov interes", ispričao je Darko Mladić, gostujući u jutarnjem programu televizije Hepi.
Na pitanje kako je tačno protekao susret Ratka Mladića i tadašnjeg načelnika Generalštaba Oružanih snaga Francuske Duena, sin Darko je otkrio da njegov otac "nije tražio ništa sem međunarodnog priznanja Republike Srpske".
"On je tražio da francuski komandant dođe na teritoriju RS da na jednom zvaničnom sastanku preuzme svoje vojnike, a kad vi dajete zarobljenike onda tražite i neke svoje zarobljenike. Ratko nije tražio ništa, samo to priznanje i to je bila borba dva dana da dođe Duen na teritoriju RS i da se obaveže da će obnoviti škole, mostove i bolnice koje su porušili. Urbana je legenda da su mu Francuzi garantovali da neće biti izručen Haškom tribunalu, da su ga oni štitili, bio bi verovatno i dalje na slobodi kao neki drugi štićenici. Ratko te kompromise nije nikada pravio, da je hteo o sebi da pregovara, radio bi to 1991, 1992. ili 1993. On je na kraju krajeva odbio Holbrukovu ponudu u Dobanovcima da uđe u politiku i to pred Miloševićem i Karadžićem. Uoči Dejtona je Holbruk došao sa porukom od Klintona i Senata da Amerika ceni generala Mladića kao vrhunskog profesionalca, ali da u tom trenutku želi generala Mladića da zameni političarem Mladićem, a Ratko je rekao da ne bi jednog generala Mladića menjao za 100 političara Mladića, tako da je faktički u tom trenutku završio u Hagu", uveren je on.
Osvrnuo se i na ulogu Rusa tokom rata devedesetih, dodavši da "masa stvari od onoga što su Rusi tada radili nije poznata".
"Rusija se nikada u naše slobodne izbore nije mešala, za razliku od Zapada koji to i danas radi. Oni su kao prijateljska nacija nastupili, mi smo od njih imali više nadanja nego što su oni tada bili sposobni da nam pomognu, danas mogu više. Komandant ruske vojske Gračov je primio Ratka aprila ili marta 1995, Rusi to nisu ni krili od Amerikanaca, čak su ga Amerikanci sreli na stepeništu tamo, mimoišli su se. On im je tada tražio vojnu pomoć, sve nam je nedostajalo, ali oni tada nisu mogli da mu pomognu. Gračov mu je rekao: "Ne mogu ništa da ti dam", a Ratko je rekao: "Dobro, ajde onda napravite par letova, bacajte prazne kutije da se Amerikanci misle šta nam dajete, a ja narodu da kažem da nam pomažete", ali ni to tada nisu mogli, takva je bila situacija. Da su ga Rusi krili posle, ne bi on sada bio u Haškom tribunalu", završio je Darko Mladić.
Kakvo nuklearno oružje kriju Rusija i SAD, a da ga nisu objavili pogledajte OVDE.
Izvor: Kurir
