On se, prema njihovoj tadašnjoj proceni, otrgao kontroli i radio na približavanju Srbije i Republike Srpske (jedan od razloga zbog kojeg je stradao Zoran Đinđić, što se takođe vidi iz transkripata), pa je snajperskim hicem trebalo da bude ubijen 15. jula 2002. u Sarajevu, pred početak trojnog samita šefova država SRJ, BiH i Hrvatske. Operacija je nazvana "Bandit", međutim, plan nije realizovan.
Atentator bio solista, tim iz Hrvatske ga pokrivao: Razgovor vode Endru Monkton i Dejvid Blek u restoranu beogradskog hotela, 7. avgusta 2002.
Monkton: Dejvide, mije mi jasno kako je akcija otkrivena. Odabrani su najpoverljiviji ljudi.
Blek: Izgleda da je logistika podbacila. Muslimanima se jednostavno ne može mnogo verovati.
M: Ko je bio uključen od operativaca iz Sarajeva?
B: Naši ljudi. Provereni.
M: Da li planirani atentator bio solista ili je postojalo još nekoliko ekipa za pokrivanje?
B: Jedan čovek, ali je za svaki slučaj naša ekipa iz Zagreba trebalo da ga pokriva. Ne znam gde je greška.
M: Ko je obezbeđivao cilj?
B: BIA je do sada obezbeđivala predsednika Koštunicu, ali u okviru dubinskog obezbeđenja moguće je da su se uključili u neki obaveštajni centri Republike Srpkse.
M: Krga i Tomić su bili pod prismotrom neprekidno pre samita Ešdauna sa predsednikom Mesićem, Koštunicom i članovima predsedništva BiH. Odgovorni iz BIA su takođe bili u obradi. Naši operativci sa terena u Bosni su referisali da su odgovorni iz BIA takođe bili u obradi. Naši operativci sa terena u Bosni su referisali da su njihovi obaveštajni centri pod kontrolom.
B: Da, ali je obaveštajna služba Vojske RS još uvek jaka i očigledno nije pod kontrolom.
M: Greška je napravljena sa Biljanom Plavišić. Dok je ona bila tu, stvari su se brzo postavljale na svoje mesto.
B: Da li je Ešdaun znao za operaciju "Bandit"?
M: To je bila tajna operacija i za nju su znala samo tri čoveka.
Drugi razgovor Endrua Monktona i Dejvida Bleka nakon neuspelog atentata na Koštunicu
Blek: Teren Republike Srpske se stalno osmatra i snima. Pored Međunarodnih snaga koje su na terenu, imamo i ubačenu specijalnu jedinicu, koja je obučena i opremljena za operaciju po planskim i nepristupačnim terenima, kao što su ovo u Bosni. Samo iskusni ljudi i provereni. Prema izveštajima naših operativaca sa terena, oseća se prisustvo njihovog najboljeg obaveštajca Tolimira ili Tolje. Naš je zaključak da on vodi operaciju skrivanja Karadžića i Mladića.
Monkton: Znam za Tolimira. General Rouz mi je pričao o njemu. Ima prilično visoko mišljenje o njemu i kaže da je vrlo sposoban. Pričao mi je da su mnogi kanali snabdevanja muslimana oružjem tako elegantno isečeni da je oružje umesto da završi kod armije BiH, završavalo u srpskim rukama.
B: Da, sposoban je i naša je procena da će lov na Mladića i Karadžića biti veoma težak sve dok je on na slobodi i operativan.
M: Kažu da je Mladić imao poverenje bez ostatka samo u dva čoveka, Tolimira i pukovnika Dragoljuba Miloševića. Svi sistemi veza i prisluškivanja bili su u njihovim rukama. Kakavi su izveštaji sa terena? Šta doušnici kažu o atentatu? Kakve su reakcije zvaničnih srpskih organa? Lin Montgomeri je prenela da je imala susrete sa njenim kontaktima iz srpskog vrha i da se niko od njih nije osvrnuo na pokušaj atentata. Moje veze takođe ništa ne prenose. Čudna taktika. Izgleda kao da Srbi čekaju da mi sami obelodanimo da smo promašili.
B: Isti slučaj i sa mojim doušnicima, jedino Marko kaže da se po Beogradu priča da su muslimani planirali da ubiju Koštunicu zbog njegove politike približavanja Srbije i Republike Srpske. Tu smo priču malo podgrejali preko medija u Sarajevu. Dnevni avaz je nešto radio po tome. I lepljenje plakata sa Koštuničinim likom po Bosni je imalo efekta.
Sve komandante vojske i policije poslati u Hag: Razgovor Beka i Monktona 7. avgusta 2003. godine
Monkton: Đavo će ga znati. Uglavnom, nastavljamo dalje kako je planirano. Ovo nas ne sme mnogo poremetili.
Blek: U redu. Da li je prioritet odvajanje bosanskih Srba od Beograda?
M: Da. To i Hag. Mnogo bi lakše bilo da je ostala Biljana Plavšić. S njom i Dodikom lako je naći zajednički jezik. NJeno sklanjanje iz političkog života bila je loša procena. Očigledno da situacija nije bila zrela za to.
B: Da, izgleda da je tako.
M: Ali, što je najbitnije, moramo ostaviti obaveštajne službe Srbije pod kontrolu u potpunosti.
B: To će ići malo teže. Tajna policija i kriminalne strukture previše su vezane.
M: Baš sam razgovrao o tome sa Mihajlovićem. Ni on ne odobrava toliku povezanost mafije i vlasti. Ne bih voleo da padnem u nemilost svojih pretpostavljenih u Londonu zato što nisam sprečio kriminalizaciju Srbije.
B: Nekao Stroub odredi dalja korake, ovako više ne može. Dobijam prekore da mi odobravamo trgovinu droge i da učestvujemo u tranzitu, jer 80 odsto droge stiže iz delova Azije koji su pod našom kontrolom.
M: Videću ga u Beču ovih dana. Znaš šta je apsurdno? Većina kriminalnih grupa u Srbiji koje trguju drogom najtešnje sarađuju sa Albancima sa Kosova i iz Albanije. A njihovi narodi se ne podnose. Neverovatno.
B: Da, potpuni apsurd.
M: Nije, na kraju, ni bitno. Mislim da će najveće iskušenje za vlast u Srbiji biti kada Kosovo postane nezavisna država, kao što je planirano za nekoliko godina. To će biti pravi test i tek tu ćemo videti kakvi su zaista efekti ovoga što sada radimo.
B: Znači, nastavljamo po planu. Trajno eliminisati sve odbrambene efektive koje postoje u Srbiji. Sav komandni kadar Vojske i policije koji je učestvovao u ratnim sukobima optužiti pred Haškim tribunalom i ukloniti iz ovih struktura.
Rusija može uništiti Ameriku i bez nuklearnih glava 20 puta bržih od zvuka. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
