NJegov govor prenosimo u celosti:
Na početku, želim da vam se zahvalim za poziv na konferenciju. Zaista mi je velika čast da danas budem ovde i govorim o jednoj ovako važnoj temi. Može li Evropa da postane prvo ekološko društvo? Odmah moram reći da zasigurno jedino Evropa ima taj potencijal da postane ekološko društvo, a da li će postati to najviše zavisi od budućih političkih i kulturoloških kretanja. Kao što znate ekologija je postala i politička ideologija i u pojedinim državama tzv. zelene partije imaju veliki uticaj. Ali čak i nezavisno od ovoga ekologija se nikako ne sme svoditi samo na tehničko pitanje već se uvek na umu mora imati uticaj politike.
Piše: Miroslav Parović, Narodni slobodarski pokret
Na početku, želim da vam se zahvalim za poziv na konferenciju. Zaista mi je velika čast da danas budem ovde i govorim o jednoj ovako važnoj temi. Može li Evropa da postane prvo ekološko društvo? Odmah moram reći da zasigurno jedino Evropa ima taj potencijal da postane ekološko društvo, a da li će postati to najviše zavisi od budućih političkih i kulturoloških kretanja. Kao što znate ekologija je postala i politička ideologija i u pojedinim državama tzv. zelene partije imaju veliki uticaj. Ali čak i nezavisno od ovoga ekologija se nikako ne sme svoditi samo na tehničko pitanje već se uvek na umu mora imati uticaj politike.
U ovom momentu i stanju u kojoj je Evropa podređena atlantističkom poretku i Evropskoj uniji smatram kako nema šanse da postane ekološko društvo. Razlozi su brojni, a neki od najvažnijih su: EU nema dovoljno čistih energetskih resursa; EU politički i kulturološki klizi ka uređenju koje ima SAD što znači da će priroda biti potpuno u funkciji profita; vodeće članice EU imaju kolonizatorsku logiku u odnosu na siromašnije članice i vrlo često se dešava da se u siromašnijim članicama ili kandidatima za članstvo (kao npr Srbija) ima besomučna i nekontrolisana eksploatacija prirodnih resursa.
Navešću jedan konkretan primer iz Srbije. Zbog strategije EU 20:20:20 Vlada Srbije je donela odluku da subvencioniše projekte obnovljivih izvora energije. Međutim zbog slabih institucija ta uredba se koristi da podobni investitori grade samo da bi se ispunila kvota i uzeo novac za subvencije, a pri tome se nedovoljno vodi računa o uticaju na životnu sredinu i na društvo. Trenutno u selu Rakita, na jugu Srbije traju demonstracije meštana protiv izgradnje male hidro elektrane jer po planu ta elektrana će bukvalno uzeti celu reku čime će nestati njihova tradicionalna zajednica koja je izuzetno vezana za tu reku. Dakle, profit iznad čoveka, što ujedno i jeste ideja neoliberalne ekonomije.
Drugi primer je strateškog tipa i tiče se geoenergetike. Naime, u Srbiji, ali i u regionu Balkana ugalj je glavni resurs za proizvodnju električne energije. Naše elektrane koriste stare tehnologije i vrlo negativno utiču na životnu sredinu. Oko nuklearne energije postoji negativan stav stanovništva, ali i nedostatak novca i stručnog kadra za takav tip elektrana. Jedino ekološki čisto gorivo kojim bismo mogli da zamenimo ugalj jeste zemni gas. Elektrane na zemni gas su jeftine za izgradnju i mi imamo dovoljno stručnog kadra za njihov rad. Međutim, zbog pogrešne politike EU blokiran je projekat izgradnje gasovoda Južni tok čime je ceo region jugoistočne i deo srednje Evrope ostao bez mogućnosti trajnog snabdevanja ovim ekološki prihvatljivim gorivom. U ovom slučaju je interes EU administracije nadvladao interes država i naroda Evrope.
Primera ima dosta, a svi oni navode na zaključak da Evropa mora da se iz sadašnje pozicije evro-atlanskog koncepta transformiše ka evro-azijskom po modelu koji je dao Šarl De Gol bazirano na stvaranju političke osovine Pariz-Berlin-Moskva. Na taj način, kroz uključenje Rusije pre svega u oblast energetike dobija se neophodna resursna podloga za stvaranje između ostalog i ekološkog društva. U tom smislu treba podsetiti da je predsednik Rusije, Vladimir Putin na konferenciji u Davosu 2009. ponudio model energetske zajednice između EU i Rusije. Jedna ovakva zajednica bi zasigurno otvorila vrata dubljim političkim i kulturološkim povezivanjima evropskih naroda i država, a bazirano na realnim osnovama i konkretnom zajedničkom interesu.
Na kraju, želim da kažem kako je zaštita životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa vrlo važan aspekt ideologije suverenizma čiji sam ja pobornik. U tom smislu treba se potruditi da ta tema ne bude ekskluzivno vezana za mundijalističke i liberalne političke i kulturološke krugove. Ova konferencija, ali i naredni izbori za Evropski parlament su dobra prilika za to. Ja lično i partija na čijem sam čelu sam spreman da na svaki način pomognemo našu zajedničku pravednu borbu za bolju i drugačiju Evropu.
Srpsku reportažu iz Donbasa pogledajte OVDE.
