Piše: Miroslav Lazanski
Posle uvođenja dodatnih carina od 100 odsto na proizvode iz Srbije i najave nekih drugih mera protiv Srbije, Priština se odlučila i na formalno preimenovanje svojih bezbednosnih snaga u „vojsku Kosova“. Naravno, uz blage prekore iz EU i jasnu i otvorenu podršku Vašingtona.
Nisu ovi „hameri“ neko bitno jačanje vojnih snaga Prištine, više je to simbolika koja treba da amortizuje diplomatske poraze Prištine doživljene u poslednja dva meseca. SAD su priznale Kosovo kao suverenu nezavisnu državu i pomažu razvoj kosovske vojske u skladu sa tom činjenicom.
Šta onda preostaje Beogradu da uradi? Koji su sledeći mogući potezi Prištine? Imamo li alternativu u izboru naših poteza? Jer, naš manevarski prostor se postepeno sužava, protokom vremena pritisci na Srbiju da prihvati pravnoobavezujući dokument normalizacije odnosa sa Prištinom biće sve jači. Zapadu se žuri da natera Beograd da prizna Kosovo. Mi tražimo kompromis, to je je verovatno opcija da sever Kosova ostane u Srbiji, da srpske enklave južno od Ibra budu pod međunarodnom zaštitom kao i naši versko-kulturni spomenici.
Šta ako Priština to ne prihvata? Može li se Prištini bilo šta verovati kada punih pet godina odbija da formira zajednicu srpskih opština? Može li se EU, ili Zapadu, u tom kontekstu bilo šta verovati? Kako ubediti Zapad da pritisci na Beograd i ovakvo ponašanje Prištine neće dovesti do trajnog mira na Balkanu? Koji je to potez kojim Beograd upućuje poruku i Briselu i Vašingtonu da „može promeniti stranu“?
Da, neko će reći – odoše onda zapadni investitori. Nisu oni u Srbiju ni došli iz ljubavi prema Srbiji, već zbog dobrog profita i državnih subvencija. I otići će iz Srbije kada toga ne bude.
Ako Priština ne povuče takse od sto odsto, mi moramo preduzeti neki recipročni korak. Ako zabrane srpske tablice na automobilima, takođe moramo uzvratiti. Ako ništa ne uradimo, porašće apetiti ne samo Prištine, nego i „gladnih vukova“ oko Srbije, koji samo gledaju šta ćemo da uradimo. Svaka naša slabost direktno je provocirajući faktor za naše drage susede i komšije. U arsenalu naših poteza postoji mnogo načina da uzvratimo, a da se ne smatra da je vojska Srbije ušla u rat ili da je prešla administrativnu liniju. A srpski narod na Kosovu ne sme ostati bez hrane i lekova. Srpski narod na Kosovu ne sme biti žrtva neke nove „Oluje“. To je, uostalom, rečeno sa najvišeg političkog mesta u Srbiji.
Inače, Kosovske bezbednosne snage, koje su formirane 2009. godine, broje oko 2.500 pripadnika, a od 2010. godine imaju i rezervni sastav od 800 ljudi. Te su snage imale zadatak pomoći stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda kao neka vrsta civilne zaštite. Još tada su bile opremljene sa lakim pešadijskim oružjem NATO proizvodnje, kao i sa lakim oklopnim automobilima, poklonom Turske. U magacinima nekadašnje OVK ostalo je mnogo pešadijskog i lakog artiljerijskog naoružanja kineskog i albanskog porekla koje je Kosovskim bezbednosnim snagama uvek bilo na raspolaganju, odnosno lako dostupno.
Obuku Kosovskih bezbednosnih snaga u međuvremenu je preuzeo NATO. Onako diskretno, da se Beograd ne bi previše jedio. No, kako niti jedna država sebe ne može da smatra za pravu državu ako nema vojsku, izuzeci su naravno Lihtenštajn, Andora, Monako, to su i u Prištini zaključili kako je došlo vreme da samo preimenuju Kosovske bezbednosne snage u armiju Kosova.
Kakva će biti ta nova vojska na Balkanu? Brojaće negde oko 5000 ljudi pod oružjem plus zaposleni u ministarstvu odbrane i generalštabu, te oni koji rade u raznim obaveštajnim i kontraobaveštajnim agencijama. Sve zajedno do 7.500 ljudi, plus rezervni sastav od oko 3.000 pripadnika. To i nisu male brojke na ukupan broj stanovnika Kosova, pa je i pitanje kako sve to izdržavati, ko će to plaćati. Od naoružanja kosovska vojska dobiće, pre svega, lako artiljerijsko i PVO naoružanje iz NATO država.
Po sistemu „kaskade“, bogatije članice NATO-a poklanjaju siromašnijim državama borbene sisteme koji nisu više „prva liga“, ali su još uvek dobri i operativni. Jer, Amerikanci ne znaju šta će sa silnom oklopnom tehnikom koju moraju da ili povuku iz Avganistana, ili da je tamo unište.
Sistem obuke kosovskih vojnika biće po NATO standardima, a naglasak će biti na poslovima mirovnih operacija u svetu. Jer, Zapadu vojnici nove kosovske armije trebaju, pre svega, kao „topovsko meso“. „Veliki brat“ određuje kakvu ćeš vojsku da imaš i koji su zadaci te vojske. Ako ne poslušaš, nema majci kredita od MMF. Ni „iz predostrožnosti“.
Nova „vojska Kosova“ neće odmah biti neki ozbiljan vojni izazov za Srbiju, ali ako se Kosovo i Albanija ujedine, a na tome i Tirana i Priština rade, o tome već sada treba ozbiljno da razmišljamo…
Šta kaže Šešelj o novim “hamerima” koji su stigli na Kosovo pročitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
