Amerika je još veći potrošač božićnih ukrasa i plastičnih drvaca, većina se svake godine kupuje iznova. Čak devedeset posto svih tih ukrasa namenjenih privatnim kućama i komercijalnim prostorima proizvede se u Kini. Samo prošle godine SAD je iz Kine, po izračunu američkih statističara, uvezao 419 miliona dolara vrednu količinu božićnih lampica, i još 2,3 milijarde dolara tešku privagu “ostalih artikala povezanih s Božićem”. Svi ti proizvodi danas se nalaze i na Trampovom, 5745 proizvoda dugom, popisu kineske robe za dodatno carinjenje. Kineski proizvođači i trgovci s kojima je razgovarao Blumberg ipak tvrde da od Trampove carine neće osetiti ni T.
Kinesko područje Jivi u srednjem delu kineske provincije Zhejiang (280 kilometara južno od Šangaja), gde živi otprilike dva miliona ljudi, danas je potpuno orijentisano na božićnu industriju. Sam grad po rečima posetilaca, najčešće trgovačkih putnika koji obilaze Kinu u potrazi za jeftinim proizvodima za preprodaju, danas izgleda kao industrijska zona Rovaniemija, laponskoga grada na severu Finske koji živi od mita da tamo stanuje Deda Mraz. Samo, dok je Rovaniemi zimi jezivo hladan, mračan i uprkos grupama turista slabo naseljen (62.000 stanovnika), Jivi je milionski grad u kojem je svaki pedalj ispunjen svetlom koje dolazi s hiljada oglednih stabala i blještavih ukrasa razmeštenih po kućama. Nijedan grad na svetu nije ovih dana toliko okićen kao ovaj, odakle SAD uvozi sedamdeset posto svih božićnih ukrasa. Nigde na svetu zato nema ni tolike koncentracije fabrika koje te ukrase proizvode ni veletrgovaca koji ih pokušavaju uvaliti evropskim i američkim robnim kućama i “etno” sajmovima.
Zašto se kineski trgovci Božićem ne boje Trampovih carina? Računica im je jednostavna i uključuje malo prilagođavanje u planiranju proizvodnje i povremeno udruživanje sa susedima. Ako je jedna kineska firma dosad proizvodila samo lampice i 9,3 metra dugu svetleću ”liniju” prodavala za 5,9 juana (nešto manje od dolara), ove godine se, nakon što je proučila nove carine, ali i očekivan dotok narudžbi iz SAD-a, udružila sa susednom firmom koja proizvodi drvca. Umesto da svoje proizvode prodaju posebno, sada izvoze svetleća drvca. Zato što svetle, skuplja su, ali su objedinjeni troškovi transporta manji od pojedinačnih, a zajednički “Trampov” namet neretko je manji od iznosa za koji je “oplemenjivanjem proizvoda” porasla njegova cena. Nije teško izračunati ko tu zarađuje, a ko je ispao budala.
Ranije ove godine, u vreme dok se još raspravljalo o carinama, maloprodajni lanci poput Valmarta, Dolar Treeja i Ejs Hardvara uputili su predsedniku Donaldu Trampu zajedničko pismo u kom su ga pozvali da božićnu rasvetu ukloni s popisa robe koja će biti dodatno carinjena, jer, napisali su, “ni po kojom ekonomskom ili trgovačkom kriterijumu nijedan od tih i sličnih proizvoda nismo našli kod proizvođača van Kine”. Čak su zapretili da će, zadrže li se carine, tržište ove godine ostati bez lampica. Nisu dobili odgovor od svog predsednika, ali dobili su ga od proizvođača iz Jivija, koji im je poručio da će, ako se njima ne sviđa njegova nova cena, robu preusmeriti na drugo tržište.
Rezultat je dvostruka prilagodba. Kako bi zadržali kupce, američki trgovci moraju im ponuditi kompletnu paletu ukrasa, bogatiju i blještaviju nego lani. A da bi to postigli i usput izbegli dodatak carini, dodatno su pojačali proizvode. Drvca i svetiljke koji su se još lani prodavali odvojeno, sada iz Kine stižu u paketu, a američki trgovci onda ih obogaćuju dodatnim detaljima. Na taj način Trampova carinska akcija postala je proizvodno podsticajna, ali ne za američke, nego opet za kineske pogone kojima stižu podebljane narudžbenice od američkih trgovaca.
Vekovima gotovo identični, sada zato iz kineskih pogona stižu ukrasi posebno namenjeni milenijcima, bledoružičasti ili u boji mente koja vuče na razvodnjeni Mohito. Svaki deo tog novog mozaika stiže iz nekog drugog, često posebno za tu potrebu izgrađenog pogona. Sve te pogone sada treba koordinirati, usklađivati nabavne lance i prodajne linije.
Kinezi uglavnom ne slave Božić, lokalna potražnja za ukrasima gotovo je zanemariva, ali nijedno područje na svetu danas nije komercijalno usmerenije Božiću od područja između Jivija i Dongyanga. Proizvođači imaju još jednu prednost – jer su najveći, dosad su bili u mogućnosti svoje proizvode da prodaju jeftinije od drugih, često i značajno. Sada, pod pritiskom Trampovih carina, njima je opet lakše, jer prilagođavanje novim nametima opet najviše pogađa male.
Pročitajte OVDE zašto The National Interest tvrdi da će SAD biti poražene u ratu sa Rusijom ili Kinom!
Izvor: Jutarnji. hr
