Piše: Miroslav Lazanski
Stari „kalašnjikovi", koje tako dobro poznaju i Srbi i Albanci, izbačeni su iz naoružanja odlukom privremenih organa vlasti u Prištini, koje nastoje da svoju novu vojsku što pre učine kompatibilnom sa snagama NATO-a. Stotinak metara dalje, na obližnjem putu stoji desetak „hamera" sa tablicama kosovskih bezbednosnih snaga. Vozila koja su ostavljena na poklon Prištini posle odlaska većine američkih vojnika sa Kosova, ali i novi „hameri" upravo stigli kao vojna pomoć SAD Prištini. Kao i celokupno pešadijsko naoružanje, laka artiljerija i laka oklopna vozila…
Nekoliko kilometara dalje od snežne livade, druga grupa penzionisanih oficira američke armije, inače iz firme „Militari Profešnl Risorsis Inkorporejšn" (MPRI) iz Virdžinije, a sve nekadašnji pripadnici američkih specijalnih snaga, usmerava albanske majore dok kombinuju borbene manevre na najsavremenijim kompjuterima.Jedan od majora, sakriven u simuliranom bunkeru u vidu brvnare, povlači naređenje o artiljerijskom napadu. Iza brvnare uz tutnjavu gusenica mladi vojnici uvežbavaju vožnju na oklopnom transporteru M-113. Po parovima, jedan Albanac i po mogućnosti jedan Srbin…
Ovde, na platou centralnog Kosova, oko 200 američkih instruktora pokušava da uobliči zajedničku vojsku Albanaca i Srba u profesionalne borbene oružane snage koje će potencijalne neprijatelje, a posebno vojsku Srbije, naterati da dobro razmisle. Obuka se vrši u okviru programa vrednog 150 miliona dolara, koji su platili vlada SAD i koalicija islamskih država, a u okviru kojeg su predviđene i kupovine najmodernijeg naoružanja i vojne opreme. Službeni Vašington smatra da će ovaj trud sačuvati mir u regionu, ali i olakšati potpuni odlazak američkih vojnika iz tog područja u neke druge delove sveta.
Nesumnjivo, težak posao i ogroman izazov: naterati dojučerašnje protivnike, Albance i Srbe da međusobno sarađuju, a istovremeno ih odučiti od njihove vojne doktrine iz vremena nekadašnje Jugoslavije.
„Treba im dati nešto o čemu će razmišljati, a što nisu njihove međusobne razlike. Znojiti se zajedno, to je lepak koji vezuje", smatra jedan od bivših američkih oficira iz kompanije MPRI. Vojnici Srbi i Albanci vežbaju zajedno, međutim za ručkom sede za odvojenim stolovima, a tokom mesec dana boravka na terenu spavaju odvojeno. Naravno, prehodno su pažljivo izabrani, kako bi se izbeglo sučeljavanje ljudi koji su se možda ranije i direktno borili jedni protiv drugih. Srbe, vojnike i podoficire, pretpostavljam ipak mali broj njih u redovima nove kosovske vojske, brine da će i pored nekih zagarantovanih položaja, kao što je položaj zamenika glavnog komandanta kosovske vojske, ili kosovskih bezbednosnih snaga, ipak biti diskriminisani. Instruktori iz MPRI kažu da oni drže isključivo stručnu vojnu nastavu, a da pitanje međuetničkih odnosa i napetosti prepuštaju albanskim i srpskim političarima na Kosovu. Pre nego što dobiju teže oružje na čuvanje vojnici i oficiri moraju da prođu četiri faze obuke. Artiljerija će biti čuvana na albanskom delu Kosova, a municija navodno na srpskom delu teritorije. Recept kompanije MPRI kako da se albanske paravojne snage na Kosovu, koliko je to moguće, transformišu u zapadnjačku profesionalnu vojsku sa koordinacijom iznad nivoa čete. MPRI će pokušati da promeni njihov način razmišljanja o tome kako da se bore, naime deo njih je došao iz bivše JNA, a deo je prošao rat i o njima se na Kosovu misli da su ratni heroji. Dovedeni su na vojne dužnosti bez stručnog iskustva, a smatraju da su sve naučili 1998. i 1999. godine. Sada će američki instruktori nastojati da ih „uljude" i disciplinuju. Dok taj proces bude trajao, u Prištini će problem Kosovske Mitrovice i severa Kosova nastojati da reše politički, a ako to ne bude uspelo spremaju i vojno rešenje. Jer, to je samo pitanje vremena. Naravno, funkcioneri kompanije MPRI reći će vam da oni ne spremaju Prištinu za neki novi rat, ali privatno oni su oduševljeni novim poslom na Balkanu.
Sve ovo napred, napisano pre nekoliko godina, izgledalo bi i kao deo sajens-fikšn priče. No, nešto od toga već je bilo i tada u toku, nešto je još u planovima, a nešto smo videli upravo ovih dana. Kosovski Srbi možda nikada i neće hteti da budu u novim kosovskim bezbednosnim snagama, ili vojsci, ali možda neki i hoće. Jer, život ne može da čeka kraj dijaloga Prištine i Beograda. No, ono što nije sajens-fikšn priča jeste proces ujedinjenja Kosova i Albanije koji tiho teče. Između Albanije i Turske postoji bilateralni vojni sporazum o vojnoj pomoći na osnovu kojeg Turska ima pravo da stacionira svoje snage u Albaniji, da isporuči Tirani sve što joj treba od naoružanja. Albanija kao članica NATO-a, može od Turske dobijati oružje i po sistemu „kaskade", što je praksa da bogatije države članice pakta poklanjaju oružje siromašnijim članicama saveza, dakle Turska može da opremi Albaniju borbenim sistemima koji su za Srbiju sada još nedostižni. Kosovo ujedinjeno s Albanijom jeste novi balkanski rat, a sadašnje naoružavanje Kosova, program obuke kosovskih bezbednosnih snaga i stvaranje nove vojske destabilizacija je regiona, nešto što provocira rat, a ne donosi mir. No, Vašington sada dobija novi rezervoar topovskog mesa, nove vojnike koji će da ginu za američke interese širom sveta.
Međunarodna zajednica? Šta je to uopšte? UN, kome one danas uopšte i služe? Debatni klub dokonih političara. Uostalom, kome UN danas bilo šta mogu da narede?
Da li su Amerikanci prevarili Ruse oko širenja NATO na istok? Jesu! kaže Lazanski. Pročitajte OVDE šta još kaže.
Izvor: rs. sputniknews
