"Blic" je došao u posed tog dokumenta u kome je na 30 strana, sa preambulom i ukupno 16 poglavlja, u nešto manje od 200 tačaka, Haradinaj izneo zahteve prema Srbiji. Prema predlogu sporazuma, naša država ne samo da bi trebalo da bezuslovno prizna Kosovo i omogući mu stolicu u Ujedinjenim nacijama i svim drugim međunarodnim organizacijama, već bi i po sticanju željene nezavisnosti praktično trebalo da ga izdržava kroz brojne odštete i reparacije koje datiraju čak i iz vremena SFR Jugoslavije.

1) Šta Haradinaj zauzvrat nudi Srbima na Kosovu i Metohiji?

Praktično - ništa. Sve stavke koje se tiču položaja Srba na KiM krojene su po meri Prištine: prividno sa brojnim pravima za Srbe, ali sa pažljivo sročenim dodatnim odredbama koje ta prava u svakom trenutku mogu da anuliraju samovoljom vlasti u Prištini.

Primer 1: Da li Srbi na KiM imaju pravo da koriste državne simbole Republike Srbije?

Odgovor: Imaju, ali nemaju.

Kako se navodi u tački 3 poglavlja 7 predloga sporazuma, "opštine na Kosovu u kojima su Srbi u većini mogu da koriste svoje simbole, uključujući grbove, pečate i ambleme (zastava i himna se ne spominju, prim. nov), pod uslovom da ti simboli ne podsećaju na simbole drugih država ili opština na Kosovu ili van njega".

Samim tim, ako ne podsećaju na državne simbole Srbije.

Primer 2: Da li srpski udžbenici mogu da se koriste na Kosovu?

Odgovor: Mogu, ali ako prođu cenzuru vlasti u Prištini.

Prema tački 1 poglavlja 6, predviđa se formiranje posebnih komisija "koje će izvršiti sve neophodne revizije i prilagođavanja srpskih udžbenika i kurikuluma neophodne za primenu".

2) Nema korekcije granica

Haradinajev dokument je naslovljen kao "Sveobuhvatni sporazum između Republike Kosovo i Republike Srbije". Otvara ga preambula u kojoj se, između ostalog, navodi da je "princip međunarodnog prava da bi novoformirane suverene države trebalo da imaju iste granice kao prethodno zavisne oblasti pre sticanja nezavisnosti".

Poruka je jasna: Haradinaj nema nameru da pregovara o kompromisnom rešenju u vidu korekcije granica ili razmene teritorija.

3) Priznanje i podrška za stolicu u UN

Već u tački 3 prvog poglavlja navodi priznanje Kosova, u formulaciji da su "strane" u sporazumu, tj. Kosovo i Srbija, saglasni da je svaka od njih nezavisna država utemeljena u zakonu.

Štaviše, "strane" u sporazumu se obavezuju da će se međusobno podržavati u pristupanju međunarodnim organizacijama, kao što su u slučaju Kosova Ujedinjene nacije.

4) O SPC, ćirilici i srpskim šefovima policije

U trećem poglavlju, koji se bavi zaštitom ljudskih prava, navodi se da će Srbi na Kosovu u opštinama u kojima su većina moći da predlažu šefove policije, ali će za njihovo formalno postavljenje biti potrebno odobrenje kosovskog ministra unutrašnjih poslova.

Kosovo se naizgled obavezuje da će lokalne srpske šefove policija morati unapred da obaveštava o operacijama u zoni tih policijskih stanica, ali opet dodaje ključno ograničenje: "osim ako operativna razmatranja ne zahtevaju drugačije".

U delu koji se bavi verskim slobodama navodi se, veoma neodređeno, da će objekti i sveštenici SPC "dobiti dodatnu zaštitu", ali se ne navodi koju. Ni jednom rečju se ne pominje moguća eskteritorijalnost za SPC.

Srpska zajednica će imati pravo da registruje imena novorođenčadi na ćiriličnom pismu, moći će da ima medije "u skladu sa zakonima" Kosova i imaće ne manje od 10 poslanika u parlamentu u Prištini.

Srbima bi se garantovao i jedan ministar u vladi Kosova, dva pomoćnika ministra, dve osobe u savetu pravosuđa, ne manje od troje sudija ustavnog suda, ne manje od dvoje sudija apelacionog suda, jedan član izborne komisije...

5) Albancima pravo na zapošljavanje u Srbiji

U četvrtom poglavlju, koje se bavi ekonomijom, navodi se da se obe strane slažu da građani njihovih država imaju pravo da traže posao na tržištu rada druge države.

"Strane se slažu da će obezbediti istu pomoć od strane nacionalnih službi za zapošljavanje i tretiraju državljane druge države kao državljane države domaćina, bez diskriminacije na osnovu državljanstva ili nacionalnosti", piše u predlogu sporazuma. Tekst sporazuma u originalu možete pročitati OVDE.

6) Multimilionske odšete - penzije, socijalna davanja, štednja, "pretrpljena šteta"?!

U nastavku poglavlja o ekonomiji, od Srbije se praktično traži odšteta za neisplaćene penzije, dinarsku i deviznu štednju koji su Albanci imali u bankama u SFRJ, odštetu za socijalna davanja i dečije dodatke... Istovremeno, od Srbije se traži rešavanje niza potencijalnih šteta koje su Abanci sa Kosova navodno pretrpeli u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1989. do 1999. godine, odnosno u periodu sankcija.

Ove "štete" su navedene taksativno:

- Pad domaće proizvodnje i nivoa ekonomskog razvoja

- Smanjenje ekonomske aktivnosti

- Smanjenje investicija

- Izgubljena tržišta, pogotovo za izvoz

- Kolaps finansijskog sistema

- Pogoršanje socijalne situacije i povećanje siromaštva zbog otpuštanja radnika, uzurpacije i lošeg rukovođenja penzionim fondom i dečijim dodacima

- Štete u drugim društvenim aktivnostima, uključujući obrazovanje.

S druge strane, Priština i Beograd bi se obavezali da utvrde učešće Kosova u međunarodnom dugu nasleđenom od SFR Jugoslavije.

7) Ratni zločini i seksualno nasilje

Peto poglavlje se bavi pravdom i pomirenjem, te predviđa zajdnički rad Prištine i Beograda na utvrđivanju razmera ratnih zločina na Kosovu i njihovom istraživanju. Takođe bi bila ustanovljena šema za finansijsku odštetu žrtvama ratnih zločina na obe strane.

Haradinaj u više navrata u nacrtu sporazuma potencira slučajeve seksualnog nasilja na Kosovu, što se poklapa sa nedavnom izjavom srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića, koji tvrdi da se na Kosovu vodi akcija koja za cilj ima da optuži Srbe za navodno silovanje 20.000 Albanki na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.

Posebno je izdvojen deo "ratni zločini", u čijem prvom članu piše da se "Republika Srbija slaže da ojača napore za istraživanje, gonjenje i osuđivanje slučajeva ratnih zločina nad kosovskim Albancima i drugim zajednicama", dok se Priština ne obavezuje na isto, već samo da će "sprovesti obaveze proistekle iz ustavnih i zakonskih odredaba o kosovskom specijalnom sudu" za ratne zločine.

8) ZSO može, ali samo ako Priština uvek može da je sruši

Kada je reč o poglavlju 8 i nikad zaživeloj Zajednici srpskih opština, predivđaju se prava koja ni na koji način nisu izvršna. I ono malo što Srbima kroz ZSO ostaje, može, međutim, biti ukinuto jednim potezom ili zlonamernim tumačenjem Prištine.

"Nadležni sud na Kosovu može da zabrani svaku funkciju ili aktivnost ZSO, ukoliko su takve funkcije/aktivnosti protivne ustavnom uređenju, krše ljudska prava i slobode ili podstiču rasnu, nacionalnu i versku netrpeljivost", piše u nacrtu sporazuma.

Statut ZSO se pre usvajanja mora poslati na mišljenje ustavnom sudu u Prištini.

9) Otimanje energetske mreže i, naravno, odšteta!

Prema planu Haradinaja, Kosovo bi trebalo da preuzme svu energetsku infrastrukturu, kao i prenosne veze između Kosova i susednih zemalja. Povrh toga, Haradinaj traži da Srbija isplati novac i prihode prikupljene na to ime od strane Elektromreža Srbije od 2007. godine.

"Strane se slažu da će se novac i prihodi prikupljeni od strane EMS od 2007. godine, koji se mogu pripisati linijama za prenosne veze između Republike Kosovo i susednih zemalja, odmah nakon potpisivanja ovog sporazuma preneti na KOSTT. Svi prihodi i novčana sredstva iz Međusobnog mehanizma za kompenzaciju između TSO-a i KOSTT, koje je EMS prikupio od 2004. godine, prebaciće se na KOSTT", piše u nacrtu sporazuma.

10) Haški sud za primenu sporazuma Beograda i Prištine

Haradinaj je kao države garantore ovog sporzuma naveo zemlje kvinte - SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Italiju, kao i EU, a i za njih je izneo zahteve. Od njih se očekuje da kontrolišu primenu sporazuma i omoguće da njegovo eventualno nesporovođenje bude uslovljeno napretkom Kosova ili Srbije na evropskom putu. Od garantora se, takođe, traži da obezbede približavanje Kosova sa zemljama koje ga još nisu priznale.

Za rešavanje bilo kakvog nesporazuma između Beograda i Prištine u primeni ovog sporazuma bio bi zadužen petočlani arbitražni sud sa sedištem u Hagu.

Pročitajte OVDE šta je Vučić rekao na sednici Saveta bezbednosti UN.

Izvor: Blic