Takav strah od fijaska je, objašnjavaju stručnjaci, opravdan ako se uzme u obzir činjenica da SAD nema svoju ledolomačku flotu.
U ovom trenutku, SAD imaju samo jedan teški ledolomac — „Polarnu zvezdu“, koja ima više od 40 godina. Osim toga, postoje i dva manja ledolomca, ali jedan od njih više nije u upotrebi i koristi se kao izvor rezervnih delova. Treći brod srednje tonaže — „Hili“, napravljen je prvenstveno za naučna istraživanja.
„U svesti Amerikanaca je stalno prisutna misao da je sve što ima veze sa Rusijom prepreka koju je nemoguće savladati. Danas je unutrašnja društveno-politička konjunktura takva da se veruje da je saradnja sa Rusijom u svim sferama praktično nemoguća. Političari su rešeni da ignorišu bilo kakve odnose sa Moskvom. Shodno tome, danas dominira trend izbegavanja kontakata, jer će oni koji se upuste u takve kontakte optuživati za sve živo. I takav trend mogao bi da traje prilično dugo — mislim, oko pola godine“, rekao je ruski politikolog Evgenije Benj.
SAD nameravaju naprave novih šest ledolomaca, a u najboljem slučaju, oni bi na Arktiku mogli da se pojave tek za pet godina. Prema preliminarnim procenama, svaki od njih će koštati oko 910 miliona dolara.
Američki političari priznaju da su SAD, ignorišući taj region, izgubile budući glavni morski put između Azije i Evrope i kontrolu nad okeanom.
Ranije je Arktik bio arena vojnog suparništva između Sovjetskog Saveza i SAD. Obe zemlje su u regionu raspoređivale su atomske podmornice, strateške bombardere i taktičku avijaciju. Međutim, posle raspada SSSR-a Pentagon je izgubio interesovanje za Arktik. Povratkom Rusije u arktičku zonu SAD su rešile da se ponovo aktiviraju i započnu borbu za taj region.
Ruski eksperti sumnjaju da SAD mogu da pariraju Rusiji u toj oblasti i navode da je Amerika zakasnila sa jačanjem svog prisustva na Arktiku. Pentagon će stvoriti specijalne arktičke snage, ali se to čini prilično kasno. Procenjuje da Amerikanci sada u arktičkom regionu kaskaju za Rusijom oko deset godina.
„Ta situacija je posledica određene opuštenosti Amerikanaca nakon raspada Sovjetskog Saveza i onoga što se dešavalo devedesetih godina i početkom dvehiljaditih. Oni apsolutno nisu obraćali pažnju na taj region, već su imali druge interese — Avganistan, Irak, na šta su potrošene stotine milijardi dolara. Arktik je tih godina bio napušten, zaboravljen, a Rusija je tek u poslednjih desetak godina povećala svoje mogućnosti i posvetila se izgradnji flote ledolomaca, raspoređivanju vojnih garnizona itd. Kina, koja uvek misli na sve, izvukla je zaključke i kupila od Ukrajine najmoćniji ledolomac i sada se bavi gradnjom ledolomačke flote. Mislim da će SAD svim silama pokušavati da stignu Rusiju i Kinu, ali čak i ako uspeju da uđu u trku sa Kinom, malo je verovatno da će moći da pariraju Rusiji. Rusija je otišla daleko u razvoju ledolomačke flote, uključujući i proizvodnju nuklearnih podmornica“, rekao je vojni ekspert Vasilij Dandikin.
Rusija ima najveću i najbolju flotu na svetu, koja broji preko 40 ledolomaca, od kojih su šest na nuklearni pogon. Trenutno se bavi projektovanjem i novih brodova-ledolomaca. Brodogradilište „Zvezda“ iz Vladivostoka gradi tri ledolomca na atomski pogon „Lider“, a grade se i još tri atomska ledolomca iz projekta 22220. Glavni zadatak novih ledolomaca biće obezbeđivanje stalne prohodnosti Severnog morskog puta, kao i omogućavanje prolaza ekspedicijama do Arktika. Osim toga, Moskva se bavi povećavanjem svojih vojnih kapaciteta u regionu. Rusija je danas jedina zemlja na svetu koja ima vojne baze na Arktiku. Ruska vojska formirala je i dve potpuno nove arktičke brigade, specijalno opremljene za ratovanje na tom prostoru.
Moskva je poslednjih godina preduzela niz mera kako bi osigurala zaštitu sopstvenih interesa u arktičkom regionu. Pre svega, Rusija na taj način dobija mogućnost da kontroliše Severni morski put, kao važnu transportnu arteriju; štiti svoja bogatstva u vodama Severnog ledenog okeana — naftu i gas, kao i druga prirodna bogatstva, i što je najvažnije, štiti ruske severne granice — od 38.000 kilometara granice arktičke obale, čak 22.000 kilometara pripada Rusiji.
Zbog toga, SAD nameravaju da ulože milijarde dolara u ledolomce kako bi umanjile „dominaciju Rusije na Arktiku“.
Američki mornarički komandanti više puta su kritikovali Pentagon zbog nedostatka jasne strategije u regionu, posebno usled topljenja ledenog pokrivača koje otvara vrata za probijanje novih trgovačkih puteva, ali i zbog kolosalnog zaostajanja u odnosu na Rusiju po broju ledolomaca.
Amerikance ne zabrinjavaju samo Rusi, nego i Kina, koja takođe ima ambiciozan program za izgradnju brodova te klase.
Arktik je interesantan prvenstveno zbog svojih prirodnih resursa, pre svega nafte i gasa i mogućnosti transporta robe duž Severnog morskog puta. Vrednost sirovina na Arktiku procenjuje se na 30 hiljada milijardi dolara.
Zbog toga se sve češće iz Vašingtona čuje da tek predstoji borba za taj region i da bi on mogao postati zona „vojnih napetosti i konkurencije“. Tako da jedan od glavnih prioriteta Pentagona ostaje priprema „za konkurisanje velikim silama“, posebno Rusiji i Kini u tom regionu.
Eksperti navode da je Amerika na Arktiku inferiornija od svoja dva konkurenta i po svom potencijalu i tehnološki, a neki američki mediji ističu da su „SAD tu bitku već izgubile“.
Trampov nuklearni revizionizam vraća rusku mašinu za sudnji dan. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
