Piše: Mihilo Medenica
Koji je Vaš odgovor na formiranje vojske nekakvog “kosova”, gospodine predsedniče, ili kako Vulin u blagoj erekciji voli da Vas naziva- “vrhovnim komandantom”, iako vrhovno komandujete samo jadom, čemerom i ponižavanjem Srbije?!
Najgori đavolji nakot se ponovo utegao u iniforme. Iste su to one s kojih se slivala srpska krv, tek nešto proprane, dobrano ste im pomogli u tome, pa otud valjda i Vaša ćutnja.
Šćućurili ste se u Kopnenoj zoni bezbednosti i šta?!
LJutito gledate put Kosova i Metohije iz neke zavetrine, ponosno odbijajući mesni narezak, jer kome je još do konzevre kad se krvoloci nanovo razbrajaju i postrojavaju u krvničke čete?!
Jeste li izvirili iz rova i junački uzviknuli: “Srbija”, da se čuje do Prištine, možda Tačiju zaklecaju kolena pa batali sve uz suze i strah: “Ne mogu ja ovo, Vučić je negde iza onih planina, bolje da se raziđemo, sigurno gleda kroz dvogled i kune! Ne mogu, strah me je, možda nas pogodi mesnim nareskom, ili ne daj Bože- Vulinom srednjeg dometa…”
Šta sad, šta dalje?!
Poslanici rent-a Srpke liste “odvažno” nisu prisustvovali sednici skupštine tog sotonskog guvna, odbijajući da glasaju o preimenovanju dželata u “vojnike”, ali im nije palo na pamet da istupe iz vlade najkrvavijeg od svih- Ramuša Haradinaja i tako spreče da današnji dan toliko zaliči na jednako pogani 14. decembar 1998. godine!
Sećate li se šta se tad zbilo?!
Oni s kojima ste tikve umesto božura zasadili masakrirali su šestoro srpske dece u pećkom kafiću “Panda”!
Haradinajeve glavoseče- da, mada ste besramno ustvrdili pre koju godinu da možda i nisu onu već da smo sami pobili svoje anđele kako bi izazvali šta?!
Besramno i bezočno ste vedro srpske krvi prosuli na srpske ruke i zaćuali.
Nikada više ni reči o tome. Ni pomena šestorice anđela!
Haradinaj je u međuvremenu postao više nego prihvatljiv, mada to lice zla ni paklu prihvatljivo biti neće, ali Vama i kuražnoj “odbrani” metra svetinje- jeste!
Svi do jednog! Što je više srpske krvi na njihovim rukama to su postajali sve prihvatljiviji.
Čije su žrtve umirale u najgorim mukama ti su odabrani kao najvaljaniji da se s njima pregovara o oprostu leleka majki i eventualnoj dobroj volji da nam daju nešto Kosova i Metohije, iako “tamo ništa nemamo” ali bismo jako voleli da sagradimo nešto vekovnih svetinja, praotačkih groblja, 100.000 srpskih duša što s mrakom stoje pod ikonama i kandilima…
Tamo gde “nemamo ništa” sad imamo vojsku terorista, blagoslovenih od belosvetskih distributera jada i čemera- Amerike i Britanije, i Vašeg prekora da ćete obustaviti gradnju linije metroa od Beograda do Prizrena ukoliko se ustroje u vojsku na čijem čelu nije prvoborac povlačenja, nosilac kostima nindže i porodične penzije tetke iz Kanade!
Ustrojili su se, i šta sad?!
Pokušali ste s Cecom i nije uspelo! Možda Aca Lukas, ako ih to ne opameti i pokaže da s “vrhovnim komandantom” nema šale- ne znam šta će?!
Dobro, uvek imate adut u rukavu: “Saterani smo uza zid”, s tim što ste zdušno podali svoje čauše na mobu da ga sagrade, podignu do neba, da nadvisi Dečane i Gračanicu, da se od njega ne vidi Hoča, Orahovac, Prizren…
Saterani smo uza zid koji ćete, ne sumnjam, predstviti kapitalnom investicijom koja će uposliti hiljade mladih da ga pridržavaju, dok psina Tači salutira četama novih naraštaja krvnika!
Šta ćete učiniti dok iz Kopnene zone bezbednosti pomno pratite situaciju, a mučeni Marko Đurić strepi što ste nedostupni pa banderi zaurlava: “Aco- Srbine!”
Pozvati premudro na očuvanje mira u regionu?!
Saglasan apsolutno, ali se nekako region sve više širi, čini mi se kad ispružim ruku kroz prozor da već nije u Srbiji, ali borićete se, ne sumnjam, i za taj metar iako nigde nemam ništa, pa je uspeh ako nešto ničega dobijemo za sebe!
Izdali ste i prodali sve!
Strojevi krvnika u Prištini nisu ništa do juršnici Vaše politike: “najskuplja srpska reč - ja na čelu kolicke god Srbije”!
Sva jutra nemira naših mučenika na Kosovu i Metohiji i vasceloj Srbiji- Vama na dušu!
Isključivo Vama!
Ako je još nešto ostalo u Vama zapalite sveću za šestoricu naših anđela.
Godišnjica im je.
I u pravu ste, možda ih i jesu ubili Srbi, ali ne te ’98. već dve decenije kasnije…
Kako su oteti glasovi u Lučanima, saznajte OVDE.
Izvor: Dva u jedan
