Te 1990. se 29. novembar još slavio kao Dan Republike. Slavili su ga i policajci. Milan Šerbula, šef policije u Dvoru, krenuo je u obilazak terena, posle ponoći, da vidi da nešto nije promaklo kolegama koje slave.
Na putu kojim se ulazi iz Bosanskog Novog nadgledao je saobraćaj: U jednom trenutku video je da iz pravca Novog dolazi vozilo. Dok je prolazio pored njega, video je da je reč o Land Roveru ojačanom sa svih strana zavarenim cevima. Automobil je krenuo prema selu Hrtić.
– Krenuo sam za njim i pratio ga na pristojnoj udaljenosti. Radiovezom sam pozvao još dve patrole da prate mene. Ja sam mu svojim vozilom prišao tako da sam mu zatvorio put. Vrata terenca su se otvorila. Izašao je muškarac u maskirnoj odori, za koga ću posle saznati da je Arkan – priča Šerbula.
Hrvatski policajac je uočio da muškarac ispod svakog pazuha ima po jedan pištolj. Neko je uzviknuo „Pali!“ Bio je to muškarac koga su zvali „Crkvenjak“. Verovatno je mislio da Arkan puca na Milana.
Arkan je video da je Šerbula policajac, iako je bio u civilu. Video je da su se iza njega zaustavila još dva policijska automobila. Procenio je da nema šanse, pa nije ni pokušavao izvući pištolj. Mirno je spojio ruke i pružio ih prema Šerbuli. Lisice na ruke mu je stavio kriminalistički tehničar po prezimenu Zec.
U terencu je bilo mnogo oružja, automatskih pušaka, bombi, čak i jedan ruski mitraljez. U njemu su bila četiri mladića. Jedan od njih je rekao da je stopirao i da su ga povezli.Priveli su ih u stanicu u Dvoru. Počeli su da rade telefoni.
– Tek u mojoj stanici saznao sam koga smo uhapsili i bilo mi je drago da nam je baš on pao u ruke. Do tada sam čuo o Arkanu kao kriminalcu i šverceru, ali sam posle saznao da je on puno veća zver nego što sam ja tada mislio. Skupilo se tu mnogo šefova i specijalaca iz Lučkog. Nešto su se došaptavali, dogovarali, kao da ga se boje. Meni je to bilo smešno. Što ga se bojite, pomislio sam – priča Šerbula.
Arkan i društvo našli su se posle ovoga u Zagrebu. Usledilo je suđenje, pa zatvor. Nije prošlo puno, a on se pojavio u Beogradu. Šerbula je otišao u penziju već 1991. godine. Priča da mu je teško bilo živeti u Dvoru, jer su mu mnogi zamerali što je uhapsio Arkana.
– Mnogo se u štampi, pa i u knjigama, napisalo neistine o hapšenju Arkana. Čak i ono što Boljkovac piše u svojoj knjizi nema veze sa istinom. Možda su tako pisali iz nekih političkih razloga. Niko od mene nije tražio da ga sačekam i uhapsim. On je meni slučajno uleteo u ruke. Da je, kad je došao iz Bosne, krenuo prema Zagrebu, ja uopšte ne bih reagovao – završava ispovest Milan Šerbula, Srbin iz Hrvatske.
Moskva objavila šokantne podatke o neviđenom NATO ataku na zemlju! Vojska u stanju borbene gotovosti! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Express
