Da je situacija već dramatična, potvrđuju podaci iz Urgentnog centra gde je već danima zbog padova na ledu i lomova kostiju "opsadno stanje". Obim posla povećan je za više od 30 odsto od uobičajenog, padaju i mladi i stari, lome noge, ruke, kukove, skočne i ručne zglobove. U isto vreme i "Putevi Srbije" apeluju na vozače da ne kreću na put bez preke potrebe i da koriste ziimsku opremu za utomobie gde je ona obavezna. I danas su izdali još jedno važno upozorenje za vozače. Pogledajte savete koje smo pripremili, kako i vi ne biste postali pacijent lekara ortopedije.
Šetnja
Izbegavajte obuću koja ima plastičan ili ravan đon, kao i štikle. Potrebno je da đon bude što nazubljeniji i hrapaviji, a najpoželjnija je obuća sa kramponima. Ukoliko vam je estetika bitnija od bezbednosti, te ne želite da preko cipela navlačite čarape, koje pri hodu pevaćavaju trenje i umanjuju mogućnost da padnete, možete kupiti specijalne gumene trake koje se navlače preko đonova. Zvuči smešno, ali geganje levo-desno, telo pognuto napred i široko razmaknute noge pri hodu omogućiće vam bolju stabilnost. Vucite noge, i neka centar ravnoteže bude na nozi koja je u iskoraku. Držite težinu tela na prstima, ne na petama, jer bi u suprotnom to značilo skoro siguran pad. Na stepenicama uvek prvo spustite obe noge na stepenik pa onda krenite na sledeći. Ne držite ruke u džepovima, a ukoliko vam je hladno, nosite rukavice. Ako se ipak okliznete, važno je da se dočekate na ruke, a čak i same rukavice mogu da ublaže pad. Izbegavajte da se opterećujete teškim kesama i torbama. Ne držite telefon u ruci i ne gledajte u displej, već budite na oprezu i pazite kuda idete. Izbegavajte bele delove pešačkog prelaza. Sigurno ste primetili da je bela farba na pešačkim prelazima klizava, te se trudite da je izbegnete. Ovo može da bude opasno i po bicikliste i motocikliste. Ako ništa od ovoga ne "upali" i uprkos svemu krenete da padate na leđa, obavezno uvucite bradu ka grudima kako potiljkom ne biste udarili o tlo. Uz to, pokušajte da se što više sklupčate i opustite mišiće, jer će tako povrede biti manje opasne. Nakon pada javite se lekaru, ne preduzimajte ništa na svoju ruku.
Vožnja
Pored posedovanja zimske opreme koja je obavezna, svi vozači koji se odluče da prihvate izazov vožnje po neočišćenim ulicama, trebalo bi da raspolažu i određenim znanjem. Takođe, nije na odmet znati i da so, koja se najčešće koristi u borbi protiv snega i mraza na ulicama, nema efekta na temperaturama ispod -7, zbog čega je potreban dodatni oprez. Zimske gume su obavezne, a van naseljenog mesta i tamo gde saobraćajni znak iziskuje - i lanci. Ako se zaglavite u snegu, pa gume počnu da proklizavaju, podmetnite parče kartona iza točkova. Ukoliko nemate karton, poslužiće i patosnica iz automobila. Takođe, nije loše imati i kilogram, dva soli, pa možete i nju posuti po snegu i ledu koji vam prave problem. Dobro očistite automobil, postarajte se da stakla i retrovizori budu čisti, kao i da na krovu ne bude snega, jer pri kočenju može da padne na prednje staklo. Uzbrdo stepen više, nizbrdo brzina manje. Podrazumeva se da vozači, pogotovo početnici, ne bi trebalo da koriste u zimskim uslovima veći stepen prenosa od treće brzine. Takođe, postoje specifičnosti vožnje po klizavom, kako na uzbrdici tako i na nizbrdici. Neke od caka vožnje na uzbrdici jeste da se koristi brzina za jedan stepen viša od one kojom se vozi po suvom tlu i da ne treba zaustavljati automobil. Naravno, ukoliko se to mora učiniti zbog raskrsnice ili semafora, preporučuje se lagano kretanje uz dodirivanje papučice za gas. Na nizbrdici nikako ne treba juriti, već kočiti lagano, takozvanim seckanjem, odnosno nežnim spušatanjem i podizanjem stopala s kočnice. Za razliku od vožnje uzbrdo, nizbrdo se uvek vozi u nižem stepenu prenosa nego po suvom vremenu. Za početak, održavajte duplo veće rastojanje od vozila ispred vašeg nego što to činite u suvim uslovima. Koči se motorom u kombinaciji sa blagim pritiskanjem pedale nožne kočnice, i to se radi postepeno da bi se izbegla blokada točkova. Ako točkovi blokiraju, vozilo proklizava i gubi kontrolu. Tada treba otpusti kočnicu, zatim postepeno zakočiti, a istovremeno kočiti motorom (preći u manji stepen prenosa, odnosno prebaciti menjač u nižu brzinu). Kada se vozi nizbrdo koristi se niži stepen prenosa nego kada se vozi po suvom vremenu. Tako se smanjuje rizik od blokade točkova. Pri skretanju volan okrećite polako, ali ako se oseti da je prednji deo vozila neupravljiv odmah teba skloniti nogu sa papučice gasa, usporiti i blago kočiti ako je potrebno. Ako se zadnji deo vozila zanese, tada se lagano dodaje gas da bi se auto vratio na pravac. U krivinama preporučljivo je voziti sporo ujednačenom brzinom da bi se izbeglo zanošenje vozila. Vozila sa prednjom vučom imaju izvesnu prednost u odnosu na ona koja imaju zadnju, posebno ako su na sva četiri točka zimske gume. Prednost je u tome što je oko 60 odsto težine vozila raspoređeno na prednje točkove što olakšava pokretanje iz mesta. Iako to pomaže kada se auto pokreće, to međutim ne pomaže prilikom zaustavljanja vozila. S druge strane, raspodela mase kod vozila sa prednjom vučom negativno utiče na upravljanje i vožnju u krivinama. Ipak, sa zimskim gumama na svim točkovima vožnja će biti udobnija, a kočenje, skretanje i držanje na putu biće znatno bolji.
Pročitajte OVDE ispovest Albanca iz Dečana o humanosti srpskih lekara.
Izvor: Kurir, Blic
