“Vagner” je pseudonim Dmitrija Utkina, penzionisanog pripadnika ruskih oružanih snaga koji je u vremesvoje službe komandovao 700. odredu specijalne brigade 2. glavne obavještajne službe Ministarstva odbrane. Dobio je iskustvo u radu tokom specijalnih operacija dok je bio zaposlen u bezbednosnoj grupi Moran gde je učestvovao u operacijama protiv pirata u Somaliji. Zamenik komandanta “Vagnera” je takođe ruski vojni veteran Vadim Trosev.
Vagner predstavlja najambiciozniji eksperiment Rusije sa PMC konceptom. Na drugim mestima u svetu, privatne vojne kompanije (PMC) poput “Izvršnih ishoda” i grupe “Blekvoter” Erika Prinsa, koje su započele kao jedinice za obezbeđivanje korporacija, razvili su se u de fakto proširenu bezbednosnu vojnu formaciju, predstavljajući nešto između grupe za specijalne tajne akcije i redovnih specijalnih snaga i elitih jedinica u službi države.
Ruska vlada još uvek nije usvojila jasnu politiku u vezi postojanja PMC-a u Rusiji. Iako je pred Državnom Dumom uveden zakon koji bi obezbedio pravni okvir za ruske privatne vojne kompanije (PMC), predloženo je nakon nekoliko diskusija. Čini se da je ruska vlada u fazi da "sačeka i vidi", a krajnja odluka zavisiće od više faktora. Prva je priroda odnosa Rusija – Zapad u doba Trampa, Bregzita i potencijalnih pobeda antiglobalističkih partija u EU. Ako se odnos razvija u pravcu saradnje, a ne konfrontacije, to bi smanjilo potrebu za PMC-ima. Drugi faktor je iskustvo Sirije, što je najveća i najočiglednija demonstracija dosadašnjih ruskih PMC-a, iako su PMC-ovi zaposleni u ostvarivanju ciljeva Rusije već više od jedne decenije. NJihova važnost je bila velika na Krimu i u Donbasu, gde je veliki broj PMC boraca uključen u opšti koncept operacija u cilju ispunjavanja misija koje snage Novorusije ili regularne ruske vojne snage ne mogu izvršiti iz vojnih ili političkih razloga.
Sirija nije samo produžena operacija, već i mogućnost procene relativnih prednosti i nedostataka oslanjanja na PMC, nasuprot redovnim snagama specijalnih jedinica i drugih elitnih formacija. U tom smislu, Sirija pokazuje evolutivno sazrevanje PMC koncepta koji je postepeno postao snažan u različitim operacijama u Centralnoj Aziji, na Kavkazu, Krimu i u Donbsu. Za razliku od američkog iskustva koji je usvojio model “gore-dole” upotrebe PMC-a, prethodnici sadašnjih ruskih PMC-a su se pojavili spontano, u odgovoru na zahteve tržišta, kako oko granica Rusije tako i širom sveta, a koje su se uključile u veliki bazen obučenih veterana Avganistana i Čečenije. Ironično, ruski PMC mnogo duguju SAD i drugim zapadnim silama koje su koristile ruske "privatne kompanije" u različitim operacijama, uključujući i Irak. Čak su i operacije Vagnera u Siriji rezultat inicijative Dmitrija Utkina. Samo u poslednjih nekoliko godina, rusko ministarstvo odbrane je odlučilo da PMC snage budu uvek na raspolaganju, a efikasnost Vagnera je pružila dodatni podsticaj formalnoj institucionalizaciji odnosa između PMC-a i ruskog MOD.
Pošto Vagnerovo postojanje ili učešće u operacijama u Siriji nije zvanično priznato, ne postoje pouzdani izveštaji o broju boraca Vagnera ili funkcija koje oni obavljaju. Neke procene govore o 400 ljudi u zemlji i da predvode borbu na frontu više nego aktivne ruske trupe. Vagner je takođe pretrpeo neodređeni broj žrtava, uključujući poginule borce.
Konačno, postoji pitanje kakav će odnos biti između PMC, tajnih specijalnih snaga i formacija za posebne operacije gde će se PMC naravno oslanjati na regrute. Snažno američko oslanjanje na relativno nedisciplinovane borce tokom njihovog zloglasnog globalnog rata uzrokovao je povećanje broja žrtava iračkih i avganistanskih civila koji su poginuli od pripadnika američkih PMC-a koji nisu polagali odgovornost ni američkim ili lokalnim zakonima, niti su imali etičku obuku kadrova od američkih specijalnih operativnih jedinica koje su se opredelile za daleko veće plate i lične slobode koje američke privatne vojne kompanije (PMC) nude.
S obzirom na to da su Vagnerovi specijalci dobili visoke vojne ocene za doprinos u Siriji, izgleda da će ruski PMC u budućnosti uživati visoki nivo istaknutosti. Nedavni razgovori sa libijskim vojnim liderima ukazuju na to da Sirija neće biti poslednje bojno polje za borce ruskih privatnih kompanija (PMC).
Putin upozorava na pakleni Trampov plan. Pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
